Bivaju isticane od strane tlačenih ili marginalizovanih grupa, koje pritom prkose nadmoćnijoj ili glorifikovanoj većini. Ove parole se u beznadežnim situacijama često ističu više iz šale, nego iz znaka revolta.
Jebali vas avioni, vi pederi natovski, mi imamo PVO, mi smo narod nebeski.
Da nema nas radnika nastala bi panika.
Dok skockani fenseri mirišu na Lenor, mi sa masnim kosama skačemo uz Venom.
Zajedno sa ukidanjem viza, došlo je i do ukidanja bilo kakve objektivne prepreke da se naš narod o čas posla nadje u srcu bilo koje evropske prestonice.
Tako, bilborde širom zemlje preplavile su reklame raznolikih avio kompanija koje karte nude za cenu za koju ranije niste mogli da kupite ni poštenu kožnu ogrlicu za kućnog ljubimca.
Kako oni vole da kažu, Evropa nam je konačno na dlanu!
I čovek k'o čovek pohrli u turističku agenciju sa 30 evra u rukama, uzbudjeno razmišljajući da od kusura može još i kafu da popije.
"E ovako, to bi bilo 29 plus 35, plus 81, plus taksa 102, plus održavanje toškova 45, suknja za stjuardesu 21, naravno bakšiš pilotu 53...to vam dodje...366, plus naravno osiguranje, koje nismo računali."
I čoveku k'o čoveku ne preostaje ništa drugo sem da pokunjeno izadje iz agencije, srećan što bar ima para u džepu taman dovoljno da pije kafu ceo mesec.
I tako mu prevrtljiva Evropa odlete sa dlana.
Cudan nebeski objekat raznih dimenzija , i ponekad vrlo zanimljivih oblika pogotovo ako ste pod uticajem nekih pisho-aktivnih supstanci. moze da vam pokvari dan tako sto prokisne a i da ga poboljsa ako vas smaraju da izadjete napolje dok visite na kompu.
Rodoljubive pjesme borbenog karaktera, što bi naš narod rekao BORBENE.
Pjevale se kad je vojska kretala u boj, ili kada se narod pozivao na ustanak ili u bitku.
Dobile ime po nekom bogu rata-Davoru.
Takođe, u našem narodu se često ispred DAVORIJE dodaje atribut KURČEVE, te ovaj sklop onda označava neki uzaludan posao.
-Man se toga, junače, sve su ti to kurčeve davorije.
Fenomen koji vekovima fascinira srpski narod. Predstavlja skup krajnje neobičnih i fascinantnih osobina i oblika ponašanja. Nemci dolaze na posao na vreme, ne izlaze sa posla i ostaju do kraja radnog vremena. Ne bacaju đubre po ulici, poštuju saobraćajne propise, smatraju korupciju za negativnu i antisocijalnu pojavu. Ne parkiraju se na travnjacima. Kada igraju fudbal, igraju do kraja utakmice - kada prime gol, ne padaju u očaj, a kada ga postignu, ne počinju sa slavljem dok se utakmica ne završi. Sve u svemu, jedan jako neobičan i zadivljujući narod. Radili bi i mi tako, al' ne vredi... to mogu samo Nemci.
-Komšo, doš'o malo na odmor, a?
-Jeste komšo, da vidim malo ovu moju milu Srbijicu...
-Ako, ako, itreba! Kako je u Frankfurtu?
-Nije loše, lepo se živi. Al' radi se! Svaki dan do pet popodne, ne smeš ni minut ranije da izađeš!
-Ih, šta ti je Švaba, svaka im čas', zato i jesu vazda sila bili!
-A ti komšo, ne radiš?
-Ma jok, radim, nego izaš'o sa posla, d'odem kod zubara. Ajd uzdravlje, pozdravi kući!
Posle događaja iz Gospodara prstenova 2000 +, mnogo se toga promenilo, a opet isto ostalo...
Nekromanser koji preuze prsten moći prvo podeli gomilu svetlucavih novčića što na grudi se nose, a potom se povuče u svoju kolibu da u miru i blagostanju ostale dane provede. A prsten moći ostavi mlađahnome sledbeniku zvanome Mali Vuk (a Veliki Lažov), često zvanim i Ljubiteljem Muškaraca, kojega karakterisahu usne nalik nečem bezobraznome.
Mali Vuk možda jeste bio poznat po ratovima i gomilom mrtvijeh koje za sobom ostavi, ali narod to zaboravi i prihvati ga kao boga. A on odmah nađe krivce za sve što se dešavalo u Žutom plemenu. Razotkri on odmah sva zla koje je to pleme činilo i kako bi ga uništio, sve vođe tog plemena i viđenije pribra kod sebe, te im dade iste ili još veće povlastice i posede da ih tako uništi.
I drugi se čarobnjaci u vaseljeni promeniše. Na istoku, matori čarobnjak pun pića od krompira ode i dođe drugi, koji počeše nešto da radi kako bi svoj domen poboljšao. Pojavi se i drugi čarobnjak koji postajaše sve moćniji na istoku, brat čarobnjak boje limuna. Na zapadu, najveći čarobnjak posta čovek za koga niko verovao nije da će to biti. A čarobnjaci na istoku počeše po malo da pomažu Malog Vuka, ne mnogo, ali pomagahu. Davaše dosta žita, zlata i srebra da se u zemlji nešto radi. Čak dadoše i neke čelične ptice i zmajeve, a obećaše i vatrene kornjače da bi Mali Vuk svoj domen branio.
Ali, događaji ne čekahu nikoga...
Mali Vuk, ojačan konvertovanijem žutim čarobnjacima, krete da sprovodi sve kako on želi. Sve prstene moći je prigrabio. Pomagahu mu i čudno stvorenje koje nije muško, ali je otac, ljigavo stvorenje čiji tata je sumnjivo prodavao eksplozivna jaja kome to nije trebalo prodavati, čarobnjak sa lažnijem čarobnjačkim sertifikatom i tako dalje. I krete Mali Vuk da gradi čardake na vodi, krtičje tunele ispod zemlje za brže kretanje ljudi i mnoga druga čudesa. Doduše, ne završi ni jedno. Što ga ne sprečavaše da obećava još čudesa. Naročito kako mu se bližiše period kad narod treba da traži još toga, bar na 4 godine.
I tad se desi katastrofa...
Limunov vrač sa istoka zbučkaše nešto loše, te stvoriše pošast koja se vaseljenom raširi, te i do ove zemlje dođe. U prvi mah, Mali Vuk i njegovi čarobnjaci se smejaše tome, ali brzo se ućutaše i rekoše da se nikad smejali nisu. Mali Vuk onda poče da hapsi narod u svoje kuće, za dobro tog naroda. Posebno slab na najstarije bejaše, te je njima dozvoljavao samo preko noći da izlaze. Mali Vuk beše na mukama; kako sprovest izjašnjavanje naroda da bi on mogao još tako predano za taj isti narod da radi? Bejaše problema... Pomoćni čarobnjak boje kože pečenog praseta je prvo branio deci da idu na nauke, a potom je dozvolio. Narod moraše da nosi zaštitne vizire preko nosa i usta, da se prska zaštitnom vodicom i slično. A kako vreme prolaziše, sve manje je narod to želeo da radi. Ali bejahu i zli i nezadovoljni koji imađahu genijalnu ideju da Maloga Vuka oteraju tako što će mu dati ono za čime on najviše žudi – apsolutnu moć. I tako i bi...
Onda se najveći zapadni čarobnjak seti Maloga Vuka te ga kod sebe prizva. Mali Vuk naizgled bi poslušan ko malo štene, poslušno seđaše u ćošku i sve što zapadnjak tražiše mu dade. Okrete leđa istočnjačkijem čarobnjacima i obaveza se da će ih oterati i neće prihvatiti njinu pomoć. Takođe, da će veliku kolibu u jednoj stranoj zemlji preseliti gde ne treba, a što će pojedini prihvatiti povicima kako je njihov bog veliki i eksplozijama. A najviše od svega – da će deo zemlje pokloniti divljem plemenu koje davno pokušavaše da ga otme. Ali nisu svi shvatili njegovu mudrost... Jer, možda je sve ovo istina, ali on je odatle doneo svetu relikviju koja će spasiti narod – štapić koji piše! Da se svi dive tome čudu neviđenome! A pride i ključ koji ništa ne otvara! Te svete relikvije će pomoći da se završi (ne)očekivano putovanje u zlatno doba!
Narod? Koga briga. Mnogi u sve većem broju organizovaše zbegove u druge zemlje. Preostali ili odoše u apatiju ili se do imbecilnosti diviše Vođi, pri čemu samo vlastiti mozak žrtvovahu. Narod niko i ne pita, niko i ne mari za njega. Kad se pobuni narod, pojaviše se opet plavi Orci da još divljačkije biju, željni toga jer davno nisu. Čak Orci i Vilenjake štitiše dok se šetaju, a narod mlatiše. I tako se okonča ta buna, a da se ništa ne okonča, niti je konac na vidiku...
Svet se možda menja... Osetio bih to u zemlji, ali je sve manje imamo i u korov je obrasla, pusta. Osetio bih to u vodi, ali su u nju nagurali cevi i prodali je. Osetio bih u vazduhu, ali je pun virusa i smrada od laži. Možda u narodu to osetiti, ali je narod mentalno umrtvljen i uljuljkan u zaborav sve dok i taj narod ne nestane jednog dana...
Ljudi koji su isti kao i šovinisti ,samo što svoju mržnju uperuju protiv pripadnika svojeg naroda. Ima ih u svim državama sveta, al' rečenice su im otprilike na isti šablon. Neki od njih rade to iz zadovoljstva, a neki zbog novca. Cilj im je da ceo narod oseća sramotu zato što je par kretena napravilo sranje i da poistovete sve pripadnike jednog naroda sa tih par kretena. Oni su prvi koji se pojave na TV-u da daju svoj komentar.
Hejsl, 1985.- oko 1000 Engleza napravilo sranje. (Engleska ima 49 miliona stanovnika)
Izjava autošoviniste: "Mi Englezi smo najgori narod na svetu, Hitler je trebao više da nas bombarduje."
Djenova, 2010.-oko 100 Srba napravilo sranje. (Srbija ima 8 miliona stanovnika)
Izjava autošoviniste: "Mi Srbi smo najgori narod na svetu, NATO je trebao više da nas bombarduje."
Bivaju isticane od strane tlačenih ili marginalizovanih grupa, koje pritom prkose nadmoćnijoj ili glorifikovanoj većini. Ove parole se u beznadežnim situacijama često ističu više iz šale, nego iz znaka revolta.
Jebali vas avioni, vi pederi natovski, mi imamo PVO, mi smo narod nebeski.
Da nema nas radnika nastala bi panika.
Dok skockani fenseri mirišu na Lenor, mi sa masnim kosama skačemo uz Venom.
U horizontali. Legla, što bi naš narod rek'o.
- Slikaj nas, matori, blic uključi, ej!
- Oćete u portret ili lendskejp, brate?
- Sad u portret, matori, a kasnije, Bože zdravlja, možda bude i lendskejpa!
- OPAAAA!
Najbrojniji narod na Balkanu.
