Vnogo posle kojeg nas peče bulja toliko da nam je neprijatno da sedimo neko vreme. Javlja se usled ne konzumiranja kuvane hrane.
Ivan Zeljković, kviz Želite li da postanete milioner?
- Gospodine, izvolite na vruću stolicu!
- Aj polako krezavi, hoćeš da se osujem ceo? Pali reklame još me peče!!
Trenutak kada nakon prvog brisanja anusa posle veeelike nuzde shvatite da je papir ostao savrseno cist.Nema toga koga ova, doduse retka situacija, ne obraduje narocito prostodusna coveka, optimistu...
Cimer1 izlazi iz klonje posle pols sata:
Cimer1(ushiceno):Znaci brate, cist racun duga ljubav!
Cimer2:Boli te kurac brate, mozda si siroma' i nemas ribu al zato imas redovnu stolicu...
Cimer1:Jedi govna...
Ovo na svima padne na pamet posle dva sata ubitačnog muziciranja neuvežbanog orkestra koji je naš rodjak pozvao za svadbu ili ispraćaj u vojsku. Ali posle kraćeg razmišljanja odustanemo od tog nauma, jer ljudi se ipak trude a i alkohol počne da nam obuzima čula pa se pridružujemo opštenarodnom veselju. Čak posle nekog vremena počne i da nam se svidja oznojena pevaljka koju smo na početku toliko prezirali.
Ovo je do jaja brate, daj tu stolicu...
Jesi naručio ono Danas majko ženiš svoga sina.
Ma pusti to daj onu Ja nikad u ž
ivotu pijanac nisam bio....
Udriii Mile...
Gdje sam, koji moj? Kakva su ovo vrata? "Če-ka-o-ni-ca". Kakva čekaonica? Šta čekaju unutra? Hvatam se za šteku prljavih vrata i dok ista škripe kao da nisu podmazana otkako su napravljena, otkriva mi se tajanstven i blago čudan svijet.
Isprva sam bio začuđen činjenicom da su stolice, kao i zidovi zelene boje. Nešto oko ekologije, kontam. U uglu Usain Bolt, vezuje pertle, pozdravlja, i nestaje u oblaku dima. Vidim neka konobarica uslužuje narod turskom_kafom, reko' "Daj der i meni jednu. Kako se bješe zoveš?" "Mimix", odgovori mi. Pomislih, nešto francusko, šta li već. Dok sam ispijao kafu u čekaonicu uđoše Dilan Dog i Paninaro, vodeći omanju kozu sa sobom. Sjedoše na stolicu pored Rokija, koji mi ranije reče da je iz Jagodine, taman dok je razbijao stolicu golim rukama. Ušao je još jedan roki, laganim korakom kao 123 i reče "JA SAM ZA VAS ZAPADNA EVROPA!". Jedan momak je pokušavao da uhvati neku radio stanicu. Ličio je na Rusa, sa sve šapkom i kozačkim brkovima. Našao je neku džez stanicu, pjevala Dženis Džoplin. Crveni baron je sve posmatrao zajedno sa nekim Ironičnim likom dok su se kolutovi dima širili iz lule koju je koristio. U to se pojavi neki lik i samo reče "POJZZEEEEEEEEEEEN". Ništa mi nije bilo jasno, dok ne pročitah primjer i skontah:"Bata Gugi, jebote".
U to sa drugih vrata, koja su neprimjetno stajala tamo sa druge strane sobe, pojavi se neki Beli, mislim, lik u bijelom mantilu, i pokazavši na mene, reče mi da ga pratim. Tamo me dočeka DR. Tufer Šmrc i odjavi se taman kad sam pošao da ga pitam nešto.
Šta ću, vratim se nazad, kad ono soba puna novih likova. Sav namrgođen, ne znajući ni zašto sam došao, pođoh da izađem, kad mi Mimix reče:"Ej Luki, de ćeš?"
"Ko će ga znati, malo sam u kukuruznom stanju uma. Razmislim pa ti javim. I daj mi još jednu kaficu, e to, živa bila i uzdravlje."
Dok sam ispijao kafu, i polazio ka vratima, u čekaonici se začuo vrisak. Okrenuvši se da vidim čemu vriska, ugledao sam tijelo onog Ironičnog lika kako leži na podu. Zakrivljena usta, spuštena desna obrva, ispala lijeva očna jabučica, krvarenje iz nosa. Gadan prizor, koji me je odmah uputio na trovanje nekim bućkurišom...
Nastavak sledi...
(I)
Izraz iz/sa jugoistoka Srbije, sleng pirotskog, označava nešto što je često rešenje, i to najbolje moguće, za neki problem, i ma koliko tražili drugo rešenje, nemojte da se mučite, samo treba da uradite to.
- Ne mogu da učim...
- Uzmi zaveži kamen umesto luster iznad glavu, dakle iznad stolicu, i ako pođeš da ustaješ, udariš s glavu u kamen i sedneš ponovo.
- Da, znaš, kamikat si mu je majća!
Po uvreženom mišljenju naših roditelja, mističan ritual kojim od deteta-kretena postaje ČOVEK a od sina-propaliteta AKADEMSKI GRAĐANIN. U mnogo slučajeva, pak, treba uključiti i govnjivu motku kako bi se sakralni proces ostvario do kraja...
- Bolje bi ti bilo da malo zagreješ stolicu, sinko, nego što bleneš u taj ekran po vasceli dan...
- Evo, evo, kevo, samo da roknem ovog majmuna u čontru...Ma, 'de si se sakrio, mamicu ti terorsku jebem!
------------------------------------------------------------------------------------------------
1560 god., selo Nola, u blizini Napulja, Italija
- Đordano, Đordano, dosta je bilo igre za danas, treba da zagreješ stolicu malo...
- Si, mamma mia...
40 godina kasnije...
- ...i primi pod Svoje skute bludnog sina, ovde prisutnog Đordana Bruna, koji se drznuo da kaže da je Tvoje Sunce samo zvezda i da život postoji i negde drugde osim na ovoj ravnoj ploči koju Si stvorio za jedan dan! Daj' vamo vatru da ga pročistimo!
- O, mamma mia...!
Emotivna ucena je bio čest način da se od klinaca izvuče novac u luna parkovima i fliperanama preko automata za video igre, pogotovo u "beat'em up" igrama, ili ti čuvenim "tučama".
Naime, nakon što izgubite sve živote u igrici, na ekranu se pojavljuje poznati "continue" ekran koji vam nudi da za određeno vreme ubacite žeton kako bi nastavili igru, u suprotnom, igri je definitivno kraj.
Međutim, da bi na neki način dodatno ubedili decu da ubace žeton i nastave igru, developeri su u "continue" ekranu ubacili situaciju u kojoj vi kao igrač ubacivanjem žetona spašavate svog heroja od užasne smrti. Na primer, vaš heroj je vezan za stolicu a na stolu pored njega se nalazi bomba... I ako ne ubacite žeton, ode on i sve u ... Vazduh.
Međutim, postojala je i opcija da se junaku prekrate muke, a to je brzim pritiksanjem dugmadi kako bi se odbrojavanje ubrzalo.
Mnogi od nas su se ipak odlučivali za ovu drugu varijantu, i te pare koje bi mogle spasiti heroja su završavale kod sladoledžije...
Jedan od posebno morbidnih je imala igra Ninja gaiden: http://www.youtube.com/watch?v=LVz9__a8x-I
http://www.youtube.com/watch?v=6hD12-6oHoo&NR=1
http://www.youtube.com/watch?v=kTJZC7QLBVo&feature=related
Abnormalni unos hrane u organizam. Pojedena količina pečenja se kod takvih osoba izražava u kilogramima, a ne u parčićima.
-Mile, gde prinosiš tu stolicu, ovo je švedski sto, uzmeš i skloniš se.
-Ti turi i skloni se, a mene samo milicija mož' da skloni odavde!
-Samo me brukaš, žderi stoko!
"Oni koji prošlost ne pamte osuđeni su na to da je ponavljaju" reče gore pomenuti Santajana, a ponovi toliko puta profesor istorije sa najboljom namerom, objašnjavajući značaj drage nam učiteljice života (čitaj:bolje sad da greješ stolicu nego sutra da bereš zreo bostan). Sve je to lepo i istinito ali se ujedno i manifestuje kod dole označenog tvorca ove definicije.Problem je tako da kažem fiziološke prirode, koji nikako da uđe u glavu mojoj malenkosti a zvuči tako jednostavno: "Prvo pišaj pa se tuširaj". Kako to kao što napomenuh pre ne ulazi u moju glavu, primoran sam svakog dana da perem noge toplom žutom mokraćom što na kraju i nije tako loše jer mešavina tople mokraće i hladnog tuša na kraju prouzrokuje neverovatan osećaj i stanje potpung blaženstva je postignuto.
P.S: Pošto u ovom slučaju dobijamo pozitivan slučaj ponavljanja grešaka iz prošlosti,važno je napomenuti čitaocu da se sličan ishod ne dobija tako često u drugim slučajevima tipa rata, povratka bivšoj ljubavi, upada u septičku jamu i slično.
Lagan pritisak i prelaz preko sredine otvorenog dnevnika. Osoba čije se ime nadje prilikom tog poteza će bukvalno biti prozivana čitavu godinu kada profesor nasumično otvara dnevnik. Najveća moguća kletva tokom školske godine.
Šta je brate, što si nervozan ?
Care, dobio sam prvog keca na polugodištu i to kod fizičarke.
Ajde bre, popravićeš, zagrij stolicu.
Ma utabala me dronfulja, sad će me i ostali uvek otvarati.
