Ne, nije greška u pisanju. Ovo je veoma česta pojava u mnogim burekdžinicama i pekarama. Naime, taj divan, vruć, mastan i slastan burek sa sirom, čiji miris iz pekare osetite na kilometar, baš fino izgleda. Debeo je, gornji i donje deo (korice) su blago zagoreli i onako fenomenalno hrskavi usled toga, na isečenom delu se vidi toliko sira pa ste srećni kao miš Džeri. Ali, ne lezi vraže, kakva je to samo nameštaljka - sira ima samu u sredini bureka (u tepsiji). Tako ispada da je vaš burek sa sirom samo jednom svojom četvrtinom upravo to. Sira ima za možda dve pune supene kašike, samo onoliko koliko ga vidite kada ste već dali kintu za njega. Eh, živote - lutalico.
„otvaranje pekare“
Tačno ta rečOtvaranje pekare1 definicija →
Situacija koja se obavezno desava kada se vratimo vikendom iz grada i pritom ne zelimo da probudimo nikog od ukucana.
Lagano otvaranje vrata, predsoblje, ogledalo...
- Aaaaaa, tras, u picku materinu i regal, bam, jebem ti prag, tup jebo vas i telefon i sve u...
Akrobatski potez kojem je naprosto nemoguće odoleti, onda kada majstor otvori vrata par sekundi pre nego što se zaustavi na stanici. Sjajan način da skočite pred neku damu koja čeka bus, uz izgovor da je inercija kriva za sve.
TSSSS (otvaranje vrata)...
- BLAAAAAARGH!!!
- Iiik, iiik, iiiiiiik...
- Bako, je l' vam dobro? Bakoooo?!?
Poziranje su svi oni netipični/nepotrebni pokreti, koji se izvode tokom nekog uobičajenog čina.
...neprirodni trzajevi ruke u toku pušenja cigarete, naočare u zatvorenom prostoru, sedenje u bašti IN pekare na temperaturi ispod nule radi samopromocije...
Sezona takmičenja u prejedanju i prepijanju na nivou cele Srbije.
Svečano otvaranje večeras u 19:00. Pobednik onaj koji prvi završi u Urgentnom centru na ispiranju.
Surova TV-pojava koja ozbiljno preti da metastazira u sleng za mirođiju.
- Kevo, si stavljala Andriju u grašak?
- Jesam, što?
- Ništa, idem ja do pekare da jedem...
- Ako, sine.
Rečenica koja je modifikovana od strane grebatora koji (dinar po dinar) dnevno zarade nečiju mesečnu platu!
Prvo što čuješ čim priđeš nekom mestu gde je abnormalan protok prolaznika (pekara, na primer), tako da je "Imaš li koji dinar?" moralo da se skrati na gorepomenutu frazu jer su grebatori skontali da je vreme novac, a skraćena verzija im daje znatnu prednost u odnosu na one koji idu sa kojekakvim natpisima ili se kulturno i izražajno obraćaju ciljnoj grupi. Brz i lak način da se "pretresu" prolaznici na ulici, mušterije pekare ili nekog marketa.
Pomenuta fraza sadrži sve potrebne informacije o tome šta se očekuje od onog kome je upućena. Bilo šta da kaže onaj kome je namenjena- nije ni važno.
Situacija u pekari:
Grebator/ka: 'Maš ko'i dinar?
Osoba 1: Evo 20 dinara... Koliko imaš godina?
Grebator/ka: (prilazi sledećoj žrtvi): 'Maš ko'i dinar?
Osoba 2: Ajd' m'rš tamo...
Grebator/ka: (koba sledeću žrtvu): 'Maš ko'i dinar?
Osoba 3: Nemam ništa...
Grebator/ka: (nastavlja dalje kroz masu): 'Maš ko'i dinar?
Osoba 4: Pa, sad sam ti dao/la 20 dinara...
Grebator/ka: (kao da se ništa nije desilo prilazi novom kupcu): 'Maš ko'i dinar?
...................
Stipsa je osoba koja najviše voli da sama uživa u plodovima svog rada ili kockanja.
Karakteristične osobine stipse su:
- nikada ne bi častio društvo pivom,
- nikada ti ne bi dao da pozoveš sa njegovog telefona,
- nikada ti ne bi dao žvaku (pa makar ih imao još 14 u džepu).
Postoje i posebni momenti koji retko nastupe kod stipse, a to je da se jedva nekako otvori da kupi društvu pivo, ali to otvaranje stipsinog novčanika izaziva posledice svetskih razmera ili čak nešto što nikada ne bi očekivali, jer se istog dana dogodi razoran zemljotres i cunami u Japanu, tornado u SAD i ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Situacija br. 1
Nakon uspešno završenog igranja ruleta stipsa (M.H.) ponosno uzima 3000 dinara i stavlja ih u džep ne obazirući se na to što mu drugari nemaju prebijenog dinara za pivo.
Situacija br. 2
Nakon uspešno završenog igranja ruleta stipsa (M.H.) uzima 3000 dinara i odlučuje da ipak jednom časti društvo i vodi ih na "Merak" pivo. Kasnije te večeri palim TV i na vestima udarna vest: Razoran zemljotres pogodio Japan, 15000 nestalih.
Možemo ih dozvati iz uspomena.
Ponekad nam se iznenada jave i vrate nas u bezbrižno vreme kad nam je jedini problem bio gde ćemo i sa kim da se igramo.
Babina neprovetrena „gostinska soba”, podrum iz kog zjapi mrak, lift u koji se ne može bez roditelja, starinske pekare, prašina koju je sa ulice podigao letnji pljusak, svežina nakon grmljavine, autopresvlake, špajz, ordinacija, komšijske kuće (dok molimo tuđe mame da nam drugare puste napolje)...
Srpski poliičar. Decenijama unazad.
Čak su i gluvi do sada shavtili da to otvaranje usta praćeno mahanjem rukama nema dodirnu tačku sa realnošću i istinom.
