Kulturan način da se prekine neželjen razgovor. Mnogo korisnije od onih filmskih opravdanja kao što su "samo tetki da odnesem lek" i "teram neke crepove za Vladičin Han", a i društveno je prihvatljivo za razliku od *skini mi se sa kurca, smaraču neopevani*.
- Zdravo, Branko.
- :U sebi: Pravi se da ga ne vidiš. Zamišljen si. Gledaj u drugu stranu.
- BRANKO!
- Ej, zdravo. Nešto sam se zamislio...
- Imaš pljugu?
- Nemam. Baš sam krenuo da kupim paklu.
- Šteta, baš mi je trebala pljuga. Znaš šta mi se desilo?
- :Klima glavom: Ne.
- Onaj dupelizac sa kim radim me zamoli da odradim i njegovu dokumentaciju dok obavi nešto i pet minuta pošto se vratio dolazi diša u vizitu i počinje da me drka što nisam završio sve.
- Slepac... :U sebi: Ajde završavaj, okozismo se više.
- A ovaj moron stao uz dišu, pa oće i on da me pegla. Sve sam izdržao nekako ali kad me je pitao da li sam čuo šefa došlo mi da ga zakoljem zubima...
- Ma, pusti budale... I tako. Ispričasmo se. Odo da mi ne zatvore trafiku.
- Ajde zdravo.
gazda kuće, muž, otac - radnik u firmi pred bankrotom, u kojoj već odavno plata nije legla. Uglavnom je neki srednji nivo, poslovođa je, al ima i sto šefova koji ga kontrološu i sijaset radnika koji ga uglavnom ne slušaju. U kući pokušava da vodi glavnu reč, ali kako para nema i njegov autoritet pada
žena, majka - ukoliko je to moguće, igra je Svetlana Bojković. Reč je o nadasve pismenoj, načitanoj, fakultetski obrazovanoj ženi, koja je ili advokat, ili prosvetni radnik. Ima uvek aristokratsko ime, tipa Valerija, Antonija, Viktorija... U kući vodi glavnu reč, često ima migrenu, jer je muž i deca dovode do ludila. Svaka njena rečenica počinje sa "Pobogu". Često se čudi i zgražava. Na polovini serije upoznaje čoveka sličnog njoj, koji preti da rasturi brak.
stariji sin - ozbiljno i odgovorno dete pred ženidbu, koje je uglavnom apsolvent pravnog ili ekonomskog fakulteta, i nikako da da poslednja dva ispita. Do tada je bio marljiv i vaspitan, a za vreme apsolventskog staža upada u probleme, počinje da pije, puši, a vrlo često umesto da se oženi nekom čestitom ženom, napravi dete nekoj trećoj.
ćerka - tatina princeza, fatalna lepotica. Uglavnom upisuje neki ozbiljan fakultet poput više poslovne, ali ne uspeva da daje ispite, jer profesori misle da hoće sve na izgled. Za njom se okreću svi studenti, koji vrlo često zbog nje prave nered na predavanjima. Uvek joj se dopadne neki mangup zbog kojeg napušta studije i roditeljsku kuću.
mlađi sin - pubertetlija, srednjoškolac, buntovnik. Od starta upada u probleme, vrlo ga često izbacuju iz škole, koju na posletku završava sa jedva prolaznom ocenom. Uglavnom u toku serije ima najviše provala, a vrlo često mu lupaju ćuške.
deda - nebitno da li je sa majčine ili očeve strane. Uvek ima neko skriveno bogatstvo, pun je lovačkih priča, ali se ujutru uglavnom ne seća ni kako se zove. Vrlo često se izgubi u gradu, a u kući je majstor za sve... i za zamrzivač, frižider, odvodne cevi. Uglavnom kad popravlja izbije neka eksplozija ili poplava.
baba sa tatine strane - večita radnica. Kuva, pere, čisti, pegla. Ne voli snajku, koja se non stop licka i maže, a dete nema ni hleba da jede. U srećnim vremenima ju je glumila Radmila Savičević ili Olivera Marković. Uglavnom je bila omiljeni lik serije.
baba sa mamine strane - doterana, sređena, umišljeno načitana, promućurna, uglavnom je protiv zeta i njegovih. Svoju ćerku redovno savetuje da ostavi porodicu i kuću i nađe nekog doktora. Uglavnom je svi članovi porodice izbegavaju.
E sad je samo pitanje hoće li biti Porodično blago, Bolji život, Srećni ljudi ili nešto novo... Familijarni goblen.
Kada gubite u nečemu, sportu, kartama, životu i onda napravite veliki preokret i na kraju pobedite i kažete "Adrijana, Adrijana".
Crnja pegla Rokija ceo meč, ali on se budi i kreće da bije crnju i na kraju ga pobeđuje.
Sav krvav, pogledom traži Adrijanu i urla iskrivivši usnu:"Adrijana, Adrijana".
Ugleda je kako puši kao nenormalna nekom debelom crnji u publici i u tom trenutku je crnja isprska. Nakon toga, kao da se ništa nije dogodilo, Adrijana se penje u ring i trči Rokiju u zagrljaj čak ga i ljubi u obraz(htela je u usta ali je Roki eskivirao).
Roki rukavicom briše lice i gleda u rukavicu, nakon čega nokautira Adrijanu i nastavlja da slavi sa podignutim rukama u vis dok crnja bokser i Adrijana leže na podu.
Basket.
Igrač vodi 9:1. Njegov protivnik daje 5 vezanih dvojki i pobeđuje 11:9. Dok igrač gleda unezvereno oko sebe njegov protivnik krivi usnu i dere se:"Adrijana, Adrijana".
Vrhunac individualnosti. Nirvana. Prevazilaženje religioznih stremljenja i kompletne civilizacije jednim jednostavnim potezom, nema ljudi, sveta, vasione..Samo ti i zalogaj, savršen minimalizam u globalističko - megalomanskom ludilu.
Čemu komplikacije? Prenemaganja? Zašto bre, i onako smo svi naši. Uostalom - kako su naši stari u ratovima i svoj onoj gladi, grabilo se parče hleba, jedan kazan strugalo trista kašika. I opet nikom ništa. U kratkim crtama, ovom politikom se rukovodi svaki naš ćale, baba, deda, tetka iz Paraćina..Dok nožem za sečenje hleba nabada komad slanine i trpa ga u usta, kutlačom proverava da li je čorba za daću dovoljno slana, varjačom vadi pet zrna pasulja iz šerpe kako bi se proverilo da li je ručak dovoljno kuvan - nakon čega se varjača uredno vraća nazad u šerpu, i naravno..Naravno..............
Treći razred, deveti rodjendan..Radica se sva ustrčala, pokloni, igra, gomila dečurlije, ovo - ono. Sve oko nje, sve kako treba, graja, radost, veselje, mali Slavko pegla jer se nalipačio soka, Ivona cmizdri, sve ide po planu. Naravno, čeka se torta.
Stiže torta, veliko neko čudo, pun kurac čokolade, fila, svega. Ajmo deco, stigla kinder torta! U jebote, kinder torta! Pa to ima samo kod Diznija! Guranje, kuknjava, čupanje za kosu, tri tuče..Kao što rekoh, sve kao po planu. Baba Nada, kao po nekom pravilu, pošto je najstariji ukućanin dobija tu čast da iseče tortu. Uzima nožekanju, seče prvo parče, daje slavljenici. Seče drugo, treće, nož se sav umazao i ulepio od fila, ne ide više kako treba..Baba Nada izbacuje svoju osamdesetogodišnju jezičinu, liže nož sa obe strane i nastavlja da kasapi ono smušeno, oskrnavljeno čudo, uz propratni komentar - Mmmmhm! Dobra!
Trauma, trauma, trauma.
Vršenje određene aktivnosti na jako nekvalitetan i neadekvatan način, ispod realnog nivoa sopstvenih mogućnosti. Takođe i opravdanje za neke poludebilne postupke, kada se pre stiče utisak loše sreće, nego stvarne ograničenosti.
Radiš nešto, pokušavaš ali ne ide... Marfi gleda i ne veruje, čak misli da nisi njegov, već podanik Mazoha. Zicere mašiš i nikako da se trgneš. Grešiš, u redu je to, ali greške u nizu…zajebano, tu se već trebaš zapitati. Analiziraš i dođeš do zaključka, da su svi ti postupci čak logični i uzročno–posledično razumljivi, samo je izgleda prvi korak pogrešan, splet nesrećnih okolnosti, sudbina... kontra ritam. Ma sigurno… A to što si talentovano glup?
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Komentator: Igrači gostujuće ekipe su trenutno u kontra ritmu, ništa im ne polazi za rukom, igrač pokušava da kuca nerezonski sa linije 6.75, lopta završava na gornjem nivou tribine. Trener taktički uzima tajm aut kako bi prodrmao ekipu.
Trener: Nemojte da bude 30 razlike, mamicu vam jebem!
Epilog: Ekipa se trgnula, – 20 i nešto na kraju.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta bi Sale, čujem opet sinoć bila pegla, pa divljanje, pa marica?
- Jbg, već sam posle buksne i trećeg piva, uš’o u kontra ritam i šta da ti pričam dalje.
- Baš si nešto kontraritmičan u poslednje vreme.
- Neće me, pa to ti je…
Opijanje pre nego što se izađe u grad da se pije.
Skupi se par ortaka, nađe se mesto pogodno za ispijanje dvolitri, nekad rakije
(čitaj diskonektovače).
Alkohol što jeftiniji, jer treba da ti ostane para za has za čas i za neke grobarske pjuge.
-E kao bilo sinoć je l' bilo žrtava?
-Bilo do jaja.
Ja taman obrez'o kitu jutros,
jedna likuša mi se udobno smestila.
Nije nešto al' barem se trudi, a i imala je sise za poster.
Počeli da se ljubimo i ja joj kao kažem:"Ae ubaci malo francuskog.
Kad mi je gurnula jezičinu, počela da me stiže diskonektovača,
pegla na sve strane, devojka vrišti, bacio devojku na pod....
Krenuo napolje da navatam bus, odletela mi lasta,
pobegao sam gajbi trčeći, leg'o u krevet i odlučio da više ne izlazim.
-Tuga batice. Bolje da si mi rekao:"duga je to priča....."
Bolna spoznaja mladog đuvegije, ogrezlog u bračnim vodama. Bilo da svoju lepšu polovinu tretira kao ikonu ili koristi radikalnije metode. Sve se svodi na strategiju, odakle da zađe da prođe bez zapinjanja.
- Ženo, ja ovo neću da nosim na posao.
- Šta lupaš bre, dva sata sam obilazila tržni centar da nađem savršenu košulju i ti mi sad izvodiš besne gliste?
- Ali, svi će da mi se smeju...
- Tako znači, ja nemam ukusa? To je to, danas nema ručka!
---------------------------------------------------------------------------------
- Kako ne znaš da uključiš? Pa hiljadu puta sam ti pokazao, stvarno si fenomen.
- Jesi li ti to meni rekao da sam glupa? Što ne oženi neku pametnu da ti pere, pegla, puši...
-----------------------------------------------------------------------------------------
- Čekaj sad, kako da se namestim, odakle da ti zađem, okreni se malo ulevo...
- Jel to ja tebi nisam dovoljno privlačna, pa odugovlačiš?
Po skromnom mišljenu autora, ćutanje je zlato, odgovor će sam doći.
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Stvar koja zakaže kada je predviđanje kreditnog limita u pitanju.
Jako pogodna za otkrivanje nepostojećih veza.
- Nije mi prošla kartica danas, onda sam probala sa tvog računa i ona je blokirana. Posle sam pregledala listing, i ti si pre dve nedelje kupio tri nove košulje.
- Da, pa videla si ih.
- Jesam, ali zašto si ih kupovao sada?! Nisam htela odmah da ti kažem, ali mi je delovalo sumnjivo. Kupio si još jednu istu kao što je ona tvoja omiljena.
- Da pa... mnogo je gotivim, lako se pegla, i taman je strukirana za mene.
- Tačno je da dobro izgledaš u njoj, ali ja mislim da ti je to samo paravan. Nosićeš je sa sobom kad ideš bez mene, i samo ćeš da se presvučeš pre nego što dođeš kući, da ne vidim tragove na drugoj. Znam te, sigurno sad već planiraš da ideš ne neku poslovnu večeru. Moja intuicija mi kaže da je to sa koleginicom iz javnih odnosa. Ona što joj je jedino javno u opisu radnog mesta, kuća u kojoj treba da radi. Je l' sam u pravu?! Stvarno si jadan.
Muskarci su (izmedju muskaraca i zena) najveci gurmani. Istina. Ali je jos veca istina da se muskarac u kuhinji moze naci iz samo jednog razloga:
NUZDA. Vise u primerima...
1. Zena je kod kuce, ali joj je u levoj ruci dete prikljuceno za aparat za dojenje, u desnoj ruci pegla, izmedju ramena i brade zaglavljen telefon, levom nogom iskljucuje masinu za pranje vesa, a desnom smanjuje jacinu zvuka na TV-u. Muskarac je primoran da prekine gledanje Terminatora 2 i ode u kuhinju po pivo:
-Ljubavi, gde je pivo?
-Cekaj...
-Srecooo...
-Stani, place dete!
-A, samo mi kazi kratko...
-U frizideru, jbt!
-Pa tako kazi...
...
-Ljubavi, gde je frizider?
2. Zena je na poslu, poslovnom putu, bolnici, na kucnom lecenju - vezana za krevet ili sl. Muskarac je primoran da kuva.
Moguci poceci:
a) -Mako, gde je serpa?
-Za przeno jaje ti je potreban tiganj... Kad udjes u kuhinju, desno, braon vrata, dole, gornja polica, izvuci prvo tepsiju, teflon ti je ispod nje.
-... A nema...
b) -Slusaj... Prvo otvori frizider, secas se gde je...
-Dobro...
-Izvadi jaja.
-:)
-Daj, molim te...
-Dobro, evo...
-Koliko ih ima?
-5.
-Dobro. A sad...
-Ups... 4...
Itd.
Moguci zavrseci:
a) -A je l' treba ovoliko da pozelene?
b) -A sta, trebalo je da se posoli?
c) -U, pa i nije lose ispalo... A?
-Sineee? Uzmi pare iz maminog novcanika, trkni do pekarice, uzmi tebi i seki nesto...
Dobro je poznato da mužjake privlače ženke lakog i prpošnog morala, i to one što „lakšemoralnije“, a da se onda ožene neiskusnima, po mogućnosti nevinima. E sad, misle to i mnoge žene, samo što ne otvaraju o tome teme po forumima. Jer su neiskusne, jelte.
I dok se tebi čini da je tvoja opičena djevojka luda za tobom, tvojim ožiljcima i tetovažama, i da joj se okice cakle od divljenja dok joj prepričavaš svoje prvo obijanje trafike, svoj razvijeni a onda propali posao sa narkoticima i sve svoje konake u muriji, i dok misliš da je ona tako slatka dok se ljuti na sve one tvoje bivše koje viđate u gradu, i dok se vi zajedno napijate i posvuda i svakako ljubakate, ona u majčinsko-domaćinskom ćošetu svoje lude i spontane glavice sve više prede misao kako ti, takav, sitni klošar, nisi nikakav bračni i genetski materijal. Jeste, s tobom joj je zakon, ali nećeš je ozakoniti. Jeste, s tobom svršava, ali neće s tobom i završiti.
I to zato što ne pružaš sigurnost i stabilnost, one osobine koje ona, dok s tobom vrišti na svirkama, prezire i pljuje kao dosadne i malograđanske, ali koje će u jednom momentu postati presudne za to da se sva ta vaša turbulentna i opsesivno-kompulsivno strastvena veza prekine jednom jedinom rečenicom: „Ne vidim nas u budućnosti“, i da svoju budućnost nekako odjednom, naprasno, ugleda sa poprilično neiskusnim, neporočnim i nezabavnim, ali obrazovanim i u državnoj službi s mogućnošću napredovanja zaposlenim likom, uglavnom malo starijem i veće malko proćelavim. Ne smeta ništa. Biće dobar muž i otac.
Nisu u pitanju samo pare, ne zavaravaj se i ne diži socijalne revolucije pred dragstorom dok proklinješ posttranzicioni period i srozavanje standarda današnjih klinki. Jednostavno: pružiće joj ono što joj nije trebalo dok je bila s tobom, a to što si joj ti pružao njoj više ne treba.
I odjednom ona zna i da kuva i da pegla. I hoće podmladak.
