Jedna u nizu opaski sportskih komentatora, koji na prikriven način pokušavaju da pošalju poruku pojednim gledaocima pored malih ekrana, a da se ipak prilagode raznolikoj starosnoj i polnoj strukturi auditorijuma.
U ovom slučaju, odnosi se na uočenu žensku osobu na tribinama, razvijenih atributa, odnosno upadljive stilske figure.
Komentator: ...Na ponovljenom snimku vidimo da izgleda ipak nije bilo ofsajda. Pogledajte gdje se nalazi zadnja linija Sitija. Dragi gledaoci, procijenite sami (Gol čist k'o suza). Podignuta zastavica linijskog sudije znači da je ovo... samo da provjerim statistiku...
(Ispija pivo i otvara naredno iz gajbe)
Komentator: ... da, prema mojoj evidenciji ovo je peti ofsajd Arsenala. Dok se igrači raspravljaju sa sudijom, lijepi kadrovi dolaze sa Emirejt stadiona. Heh, čuo sam da se ove Engleskinje otresaju k’o slina sa Zabaletinog nosa. Uuuu... vidi ovu pirgavu!
(Iz režije mantaju rukama i hvataju se za glavu)
Komentator: Khm! Hart daleko ispucava loptu...
Izraz koji je neretko u upotrebi već od prolaska Ćićevca prema jugu. Nastao kao prostodušna reakcija na novoovaploćeni seksipil, nabijenu erotičnost, bestijalnu pohotnost u telu devojke koja je do juče mogla da posluži samo kao čiviluk u diskoteci ili, u slučaju da joj je to srećno veče, kao prolazna vulva u životu jednog privremeno neuračunljivog, nasumičnog lika.
-'Oće li ta kafa brate?!
-Evo, stiže, izvoli.
-Fala, nego da te pitam ja nešto, koja je ona mala?
-Koja?
-Jesi slep? Ona preko puta?
-Mala Milica. Da l' si normalan, pa još nema ni deset godina, a već je kibicuješ.
-Jebiga, ja samo kažem da će mala da bude zlo kad podraste.
-Al' ajd, što ima deset godina, to i da te razumem, al' mala ima protezu, cvikere, pegava je, nosi dečiji kosmodisk, šepa kad hoda i ne zna da kaže R.
-Au, al si ti probirljiv, ccc.
.........................13 godina kasnije........................
-Jesi čuo, brate?
-Šta?
-Ženi nam se Vlada.
-Ozbiljno?
-Da, bre, i to sa tvojom komšinicom.
-Kojom?
-Milicom, tek što se vratila sa faksa, prevari je vancaga.
-Ma, daj, da l' je on normalan?
-Što, bre, mala je ko čaša, gle, evo slik'o sam ih juče na keju.
-Uuuu. krv, ti... Eva Mendez, al' bez kurca u očima, uf. Napravi se na pičku, da ne veruje čovek.
-Aaa? Kažem ti ja.
Faza u kojoj dete otkriva da pored toga što sluša i razume bajke koje roditelji pričaju i ono samo može postati tvorac istih. Obično se dešava između pete i šeste godine kada klinac pod pritiskom roditelja ovladava veštinom pisanja i čitanja (Bože, moje dete da NE bude naprednije?!).
Tada mogu nastati svakakve pričice, bajke, obično do pola napisane mešavinom ćirilice i latinice. Glavni junaci su redovno: 1)dete-pisac koje u priči vlada različitim nadnaravnim moćima (letenje, razgovor sa životinjama...), 2)zla čovekolika pojava (veštica, vilovnjak, vampir, vukodlak) koja uvek najebe ako dete skupi strpljenje da priču napiše do kraja i, 3)u vidu sporednih likova gomila šumskih životinja podeljenih u jednu od dve ekipe (meda i zeka su tu uz klinca i pomažu mu, vuk i jazavac nastupaju uporedo sa nekim od glavnih zlotvora).
U slučaju autora to je otprilike izgledalo ovako:
Priča se zvala "hrabri Ivo" (s' obzirom da mi je ime Miloš, pojma nemam gde izvukoh ovo ime). Hrabri Ivo je iz njemu poznatih razloga išao da provede noć u šumi (danas bi ovo bio poduhvat za prijaviti nadležnim organima). U toj šumi su ga, k'o da su znali čekali: zla veštica, nešto što podseća na vampira(imam i crteže), Jeti i vuk na strani zlikovaca; meda i magare na njegovoj strani.
Kako se cela priča zbila mrzelo me je na detalje da napišem i danas se i ne sećam. U svakom slučaju, odrpan i ispovređivan ja, tj. hrabri Ivo se vratio pošto je jeb'o nance svim pomenutim i nepomenutim šumskim mafijašima. Poduhvat je trajao čitavu četvrtinu stranice A4 formata, posle čega se glavna junačina slavodobitno vratila u porodični dom. Nažalost bez pominjanja bilo kakve Snežane, oslobođene princeze ili nekog poželjnijeg ženskog bića, jer su ga tih dana roditelji i stariji brat zajebavali za neku malu preko puta ulice.
Fraza kojom sagovornika ubeđujete bi trebali da popijete po jednu pre nego što nastavite razgovor. Nezgodno je u slučaju da vam se stavovi na datoj temi/temama razilaze. Posle prve dve ture kreće galama, četvrta nosi dranje, peta svađu, a sve posle pete rizikuje i fizički obračun.
Kum: Kume, nemojmo jesti govna nego daj deder da naspem po jednu?
Kumašin: Ako, kume, ako. Da intenziviramo malo ovu našu diskusiju!
(pola sata kasnije)
Kum: Pa kako bre, oca mu jebem šugavog, pljeskavica bez luka?! Pa 'de to ima?!
(sat vremena kasnije)
Kumašin: E sad već sereš kume, sad sereš! Kako mogu da budu lepinje najbolje u Asteriks kad ja znam da su najbolje kod Bibca? Nećemo kume sad da se vređamo...
(sat i po kasnije)
Kum: Zženo, daj mi 'vamo pušžku da ubvijem govedo!!!
Žena: Ajoj, vidi prazna flaša...
Kum: Piška ti matrina, reko li ja nešžto el jok?! Daj pušžku i dodži da nišaniš, meni zžmirka deszno oko!
Pandan zimskim radostima.
Naime, zimske radosti su u očima jednog preldžije potpuni kontrast zimskim radostima u očima ljubitelja snežnog pokrivača; u ovom slučaju dece ispod 12 godina, tad još ne počinju sa čišćenjem.
Ložiti vatru, očistiti dvorište, upaliti auto u 7 da ne smrzne, naći mesto za parking istog - očistiti celu garažu, opet očistiti dvorište jer je belo govno opet napadalo, otići na posao dva sata ranije u slučaju da se zaglaviš, a hoćeš, jer putevi naravno nisu očišćeni. Odglavljuješ se, stižeš tačno na vreme, vraćaš se sa posla, opet se zaglaviš, izvuče te kombi šlepanjem, stižeš kući, opet pravi parking, loži;jer je tvoja žena maloumna pa deli poslove na muške i ženske, očisti dvorište, popij čaj pa spavaj.
Kupuj sranja da se okiti jelka, kupuj zimske gume, opet kupuj ugalj jer je istog nestalo, kupi prase, red je za Novu Godinu i Božić, kupi malom petarde...
I tako u nedogled.
To je miris koji se oseća pri omirisavanju jarčevih muda. Jako neprijatan miris može se reći - smrad. U slučaju predoziranja prčotinom može doći do sledećih posledica: otpadanja trepavica, sagorevanja sluzokože nosa i do iritacije stomaka koja se obično završava jakom dijarejom.
Nosioca ove fizičke osobine, možete uvek prepoznati na ulici bilo kojeg grada u svetu i pokomentarisati - "kakva bosanska faca". Teško da ćete ikada pogrešiti.
Bosanska faca je u svakom slučaju smeštena na ogromnu glavu, na vrh koje je uvek neka ultramoderna frizura, od her majstora iz Sutice kod Bihaća.
Nemam ništa protiv bosanaca, ali bosanca po faci možeš prepoznazi lakše nego crnca po boji kože.
Može biti konstatacija ili pitanje. Ovaj izraz se koristi obično u jednoj od dve situacije:
- Kad je neko iz okoline "dozvolio da se upoznamo" sa lepotom njegove unutrašnjosti :(
- Kad neko odvali nešto katastrofalno nebulozno!
u prvom slučaju je to posle obilatog unošenja nedokuvanog pasulja...
U drugom slučaju je to posle izjave tipa: "Po meni je baš gotivno što su kod nas bili turci na vlasti, sviđa mi se što smo pokupili nešto njihovog melanina, zamisli da smo tako ružni i beli kao rusi.... Ma užas!"
Ono zagaravljeno što stoji tik pored šoferšajbne trolejbusa, a što vozače, kao i putnike istih, asocira na stajanje u mestu, pizdenje i psovanje. U slučaju otkačinjanja trole, putnici psuju vozača kao da je on kriv i pitaju se koji ih je đavo terao da ulaze u trolejbus, a vozaču psovanje ide uz opis radnog mesta.
Staje trola - nema napona.
Putnik 1: Šta je sad opet?
Putnik 2: Opet mu se otkačila struja, kad ne zna da vozi, ko li mu dade dozvolu?
Voozač (besno uzima gumene rukavice, pizdi što mora po n-ti put tog dana da konektuje trolejbus, otvara samo prednja vrata i izlazi napolje, pa se muči s onom užadi): Jebem li ti mamu tvoju...
Putnik 3: Neće ovaj pola sata, što nam nije otvorio da izađemo makar? Sestru li mu njegovu.
Putnik 4: MAAAAJSTOREEEEE! OTVORI VRATA DA IZAĐEMO!
Vozač (vraća se po uspešno obavljenoj misiji i psuje vozača automobila koji ga umalo nije pregazio): Misli da je Fanđo, mamicu mu jebem! (nastavlja da psuje sebi u bradu)
S obzirom da kod Srba martinke, obrijane glave, pozdravljanje pobede i svastika i njene varijacije ne piju vodu, ove organizacije koriste brade, krstove, ikone i Bibliju. U principu " Obraz " i " Krv i Čast" su isti.
U svakom slučaju, cilj im je eksploatisanje isfrustrirane omladine za prikrivanje političkih malverzacija i skretanje pažnje naroda ( veoma raširena praksa u Rusiji )
-Poskupeli hleb i mleko opet....
- Ma zajebi to, jesi video šta su uradili onim časnim srBskim rodoljubima!?!??! Demonokrate, ua!!!
