Doskočica upućena gostu na slavi koji nikako da se odluči koje parče prasetine da transferuje u svoj tanjir, već neodlučno prebira viljuškom po ovalu.
„to je lajalo oko lokala“
Tačno ta rečTo je lajalo oko lokala1 definicija →Jedan od načina da staviš nekoj osobi do znanja da bi bilo pametnije da cima Godoa jer će on pre od tebe da dođe.
-E brate kad dolaziš na rođendan, smorila me ova deca?
-Ae eto me za oko pola sata.
-Znači za dva sata?
-Kaži ga tri.
-Znači ne dolaziš?
-Znači ne.
Period kad se sve toliko lepo poklopi i kad je sve kako treba, do te mere da imaš osećaj da nešto nije u redu i da se sprema teško sranje.
- "Danas sam položio ispit, dobio tri soma na ruletu, našao punu paklu na stanici, stigla mi je plata dva dana ranije... Nešto ne valja, nalazim se u oku uragana, kad grune ima da me oduva"
Razumno naručivanje jela u našim restoranima, obzirom na veličinu, nutritivni sastav i kalorijsku vrijednost porcija.
- Izvolite?
- Koliko dođe u ovoj jednoj porciji krapa?
- Pa, oko 600 grama ako je u zvona. Kilogram ukoliko je ucijelo.
- A suvi?
- 400 grama suvi i marinirani.
- Ok. Donijećeš nam tri čorbe i meni pola porcije suvog i pola freškog u zvona.
- A meni isto pola toga suvog.
- I meni pola mariniranog.
- Znači jednu porciju suvog i po pola mariniranog i freškog u zvona i tri čorbe?
- Da nam nije mnogo nama trojici jedna porcija suvog? Daj nam ipak pola porcije toga suvog. I nemoj freški, donesi pola porcije mariniranog.
- Svima po pola?
- Ne, njemu donesi jednu suvog a njemu jednog mariniranog, mi ćemo se podijeliti između sebe.
- Vi onda nećete ništa?
- Kukuriku, Kolumbo.
Sam centar, legendarno mesto u središtu tajfuna ili ciklona, u kojem se može videti plavo nebo i vlada savršeni mir. Znak da je užasni prolazak kroz oluju zapravo tek jedna etapa puta i da nas čeka ponovni prolazak.
Ali u tom periodu vlada savršeni mir i tišina, lagana plovidba i opuštanje. Čista nirvana.
- Je l' zaspala?
- Zaspala...
- Hvala Bogu za popodnevnu dremku, jedva čekam da odraste pa da brinem samo o momcima i kafanama...
''Hmm, već je pola 9, još malo, i palimo na jezero, ima neka svirka. Sjajan način da se proslavi kraj letnjeg raspusta... eh, kada samo pomislim da je sledeće nedelje škola. Kada se vratim verovatno ću da džedžim na Vukajliji do nekih 06:00... valjda će mi se do tada prispavati... mislim, danas sam baš preterao, ustao sam u pola 4 posle podne. Keva popizdela, ručak mi se ohladio, a ona ne voli kad se podgreva... posebno slatki kupus!'' Ponesem mišlju o opojnom mirisu slatkog kupusa - probudio sam se. Bilo je 07:03. Telefon je zvonio, ko zna koliko dugo. Nije mene lako probuditi, a i ipak sam prethodne noći zaspao oko 4... šta ću, nisam navikao rano da ležem. Javio sam se. ''Esi ustao?'' ''Jesam kevo, šta je bilo?'' ''Da ti kažem da nije hladno napolju, ne moraš onaj debeli duks da oblačiš'' ''Važi, hvala na obaveštenju, odoh da se spremam...'' Stao sam pred ogledalo. Prizor nije bio prijatan. I dalje nisam siguran da li sam to bio ja ili se neko usrao. Hmm, odavno nisam video sunce u ovom položaju na nebu... Bilo je pod veoma oštrim uglom. Protegnuh se kraj prozora i potražih nešto da odenem, smrzao sam se, ne smem više spavati bez majice. Obukao sam onu sa logoom Jelen piva, popio 2 čaše vode i ispreturao natkasnu ne bi li pronašao neku svesku koju ću poneti u školu kako bih zapisao u nju raspored časova. Eh, treća godina gimnazije... Kad već 2 proleteše? A i ovo leto, nešto kratko trajalo, jebem li ga... U kući je bilo prohladno... šta ću, nisam navikao da se budim u hladnoj prostoriji. Glava mi je bila teška, kapci nabubreli... pulsirali su, tražili su, odnosno zahtevali! da ih sklopim. Večeras moram leći ranije, makar ostao budan do svitanja... da, definitivno ću leći ranije. Još 10 minuta do polaska... kako ispuniti to vreme? Znam... upaliću komp, i na Vukajliji ostaviti definicije koje sam noćas zapisao na telefon u nedostatku sna. Kako sam samo inspiracije imao. Postovanje završeno, vreme da se krene...
Sreća pa su časovi skraćeni, potreban mi je predah, ovo trosatno spavanje kao da samo još više umara, jebem li ga... Vrata su se zatvorila za mnom nekako volšebno. Zaključao sam ih, i opreznim korakom krenuo niz stepenice. Sunce je jarko sijalo. Zaslepilo me je.
" Pretvorio sam se u uho" 21. vijeka.
dva mlada homo sapiensa vode klasicno-takticko nadmudrivanje na msn-u
ON : slusaj draga, nije sve tako kako ti se cini...
ONA : mislis da cu opet povjerovati u tvoje lazi, svinjo jedna muska :@
ON : ali pusti da ti objasnim..
ONA : ajde....pretvorila sam se u oko ...
Izraz kojim doktoru daješ do znanja da se dobro osjećaš i da više nema potrebe da te kljuka kojekakvim tabletama.
- Pregledao sam vaše nalaze Petroviću, upala je skoro nestala ali sam mislio da se konsultujem s vama da vam ipak prepišem još jednu kutiju antibiotika.
- Kako god vi kažete doktore... Mada mislim da neće trebati.
- Znam, već ste dvije kutije potrošili... Rekoste da se dobro osjećate?
- Em se dobro osjećam, em troje oko mene ozdravi kad kihnem! A pravo da vam kažem, poželio sam i da popijem neku rakijicu, domaće vino i tako...
- Hahaha, ubijedili ste me! Kad je već tako, jel mogu da vas zamolim da sad kad izađete iz ordinacije kihnete koji put u čekaonici? Gužva je, znate, pa rekoh da mi malo pomognete...
- Hehe, sa'će bata-Žile to da isprazni. Uzdravlje doco!
Uvek je loš.
-Radojka, sunce ti jebem krvavo, onaj tvoj se okačio o šatru i jede sveću! SATANA!
-Šta ć' Milunka, kakav je da je - moj je. Boljeg nemam.
Ljubazan nacin da ukazes nekome
kad je preterao u jedenju govana.
Istinski uporni koprofagovi ce obrisati rukavom zvale,
pitace te da li je sad ok,
posto se ti nasmejes, oni ce nastaviti da jedu govna.