Lik koji se tripuje da se vaša riba još uvek loži na njega i da nikada neće da ga prežali. Ubeđen je da ste je vi oteli i primorali da bude sa vama, a u stvari ona plače svake noći pre nego što zaspi misleći na njega.
- Zdravo Jelena! Ja sam došao večeras u ovaj grad samo zbog tebe, i stojim ovde na kiši pod tvojim prozorom... Sećaš li se Jelena...
- E, majmunčino, odjebi... da'l ćeš ceo život da me proganjaš kad god se napiješ!
Generacijama prenošena tradicija prisvajanja rendom klinaca od strane starijih prolaznika na ulici zbog relativno retardiranih stvari.
-E mali, za koga navijaš?
-Za Zvezdu.
-To bre mali, moj si čovek. A ti mali?
-Za Partizan.
-Kizo, dolaz' 'vamo, klincu treba prevaspitavanja.
Ustvari pitam te ja, samo nemam muda da ti to kazem.
- E, Majo, pitao te moj drug Mića, ovaj ako možeš samo malo bradavicu da nam pokažeš, bili bismo ti puno zahvalni.
fraza kojom pocinje 97 procenata `pedala` kod lepseg pola.
Komentar, koji dajemo kada drugi prebacuju svoje obaveze na nas.
Izraz je inače, primenjena replika iz filma “Maratonci trče počasni krug”.
Mare:“Batice, pošto već ideš na Novi Beograd, ’ajde odnesi ove račune Raletu, u Surčin.“
Zoki:“Matori, kada si na toj strani mogao bi da skokneš, i do Altine, da pokupiš robu od Saleta“
Ivan:”Brate, svi u moj bunar!”
Osoba ne starija od dvadeset i pet godina i ne mlađa od 15. obično muškog pola. Uglavnom se razume u sve tipove opravki kućnih i okućnoh aparata pošto trenutno studira elektrotehniku ili je u srednjoj tehničkoj. radno vreme mu se rasteže od jutra do sutra i obično je rado viđen gost kod svih komšija koji trenutno imaju problema sa: kompjuterom, vešmašinom, televizorom, antenom, videorekorderom, prijemom poruka na novoj nokiji, ozvučenjem u kolima, starterom na neonci, dovodom goriva u spejsšatl i greškom u konekciji sa nasinim satelitom. Iako sve svoje poslove obavlja za: hvala, pozdravi tatu i hvaliću te kad se budeš ženio, dečko ponekad dobije i kafu ili jednu kratku ljutu sa nogu.
- Milojice, jel tu onaj tvoj mali, kupio sam daljinski al je univerzalan pa ne znam da ga programujem na moj televizor.
- otišao je kod Cvetomira da mu opravi šteker u štali, a sada ga je zvao i komšija Radovan. Treba da mu okrene antenu na Iriški Venac. Aj kad dođe zvaću ga.
- Kaži mu da ponese i onaj njegov kufer sa alatima, nešto me bojler zeza, drma struja kada se kupam.
pola sata kasnije
- Tata jel me neko tražio?
- Tražio te komša, samo pre 10 minuta je zvao neki englez, ništa ga nisam razumeo. pominjao je samo area fiftivon non stop. i jedino sam još razlučio da je rekao nasa satelit.
Pa to sam ja!
Nepijem, nepusim, nepsujem....
E u picku materinu upala mi cigara u pivo!!!
Prva pomisao novopečenog ćaleta kada po prvi put ugleda svoj ponos i diku , svog naslednika.
-Vidi mu palamar , biće mali novi Ron!
Bio je duhovit i elokventan mladić sa dobrim rezonima, šmeker u najavi, stasit, kulturan itd.
Ali... Za glumu nije imao tu harizmu, muziku nije ljudski izučio jer to je stvar meraka, jezike nije hteo da uči ,,za prijemni" nego iz ljubavi prema jeziku, za prava sa previše svoje filozofije i umetničke slobode, književnost nije hteo da predaje u školi eventualno jednom inteligentnijem detetu po odeljenju, smatrao je da čovek napiše samo jednu pravu pesmu u svom životu pa zbirku pesama nije mogao da izda čekavši da ga pukne inspiracija i napiše nešto što bi pobedilo Miljkovića, sport odavno batalio jer su se njime bavili plitkopametni teretaničari.I dalje Nije pio, nije pušio, cure pod alkoholom ispaljivao za 10 i čekao svoju Lauru (kao Petrarka). Kad su roditelji zapretili da ga neće izdržavati, izdržavale su ga i dalje dobre drugarice kojima se nekad možda potajno sviđao i najbolji drug koji ga krije od svoje žene. Počeo je da se tripuje da je Džoni Štulić, posrnuli neshvaćeni vitez.
Do gradske legende nikad nije dogurao jer se nije kretao po fensi mestima i učestvovao po akcijama nevladinih organizacija jer su napinjački debili i zablejivači dece.
Serendao kako će da ode na Kubu i tamo proleži ono što mu život duguje za sve šlajfovanje i neuspeh.
Ostario je kao matori hipik i danguba koja je ipak zarađivala za život fotografišući svadbe i odeljenjske fotografije na kraju školske godine.
Klinci bi kosatom platili pivo da im posle fotki priča kako je nekad bilo u gimnaziji i kako je on tamo promenio neke stvari još kao učenik.
Možda je neki fakultet nekad i završio da mu ne bi već matori roditelji pričali kako nije ni akademski građanin.
Svi smo sreli ili lično poznajemo nekoliko ovakvih tipova.
Pitanje koje će ženskoj osobi biti postavljeno zilion puta u toku života. Nebitno da li ona ima 15, 25 ili 45 godina. Prvo će je ispitivati ćale, onda dečko, pa muž, a ponekad i sin.
Ćale: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 5.
Ćale: U 5?! Pa ti skroz ludo dete. Ne priliči to jednoj mladoj dami. Mogla si bar hleb da kupiš.
--------
Dečko: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 3.
Dečko: Ne laži, video sam te tada kod Ranka, jela si pljesku.
Una: Pa? Ranko je na 2 minuta od mene. Eventualno sam došla oko 3 i 15.
Dečko: Pa, tako reci, znaš ti šta može da se uradi za 15 minuta?!
--------
Muž: Kad si došla kući sinoć?
Una: U 12.
Muž: Znaš ljubavi, ja volim kad izađeš, ali jedva sam smirio malog. Mislim da je bolje da ne izlaziš.
Una: Pa, nisam ga sama pravila, ne žali se.
--------
Sin: Kevo, kad si došla kući sinoć?
Una: Oko 11.
Sin: Aman, ja te ček'o kintu da mi daš. Znaš da izlazim u to doba. Dođi pre sledeći put.
