Prolaskom vremena LAN igranja i zajebancije po igraonicama, Internet je postao dostupan svima. Svaki debil je mogao da pokrene svoj server i da bude faca. I bilo je takvih debila. Umesto da se prate primeri pravih servera, da se zovu igrači iz raznih gradova, zemalja, cak i kontinenata, svi su pratili šablon. Šablon po kome se lista igraca onagričava samo na lokalne igrače. Ovaj šablon:
-Propalitet - Izbačen iz škole, pusi, pije, možda se i drogira. Igra 2 puta mesečno iz igraonice, igrica mu je zadnja rupa a svirali, ali je uglavnom najbolji igrač. Misteriozan je i zna sve o igrici.
-Klinci debili - Obično '98. godište, drugovi iz odeljenja koji ne znaju šta će sa sobom pa u grupicama od po 4/5 njih redovno terorišu ostale igrače na serveru. Ali ne mecima, već glupošću. Vade se na to što je jedan od njih adminov brat od tetke i niko im ne može ništa. Kada vide da im nema vajde od te igrice, prelaze na drugu.
-"Najveći pro" - Dok je on igrao igricu, zemljina kora se još hladila, svakoga na serveru je on dobio 1 na 1, i stalno mudruje drugima kako treba da igraju. Pored svih svojih tvrdnji, njegovo umeće je suvi prosek. Kada ga ubiju, krivi su: miš, tastatura, monitor, Telekom, saigrači, neće ga baš taj dan... ali on nikad nije kriv. Ne dao ti Bog da ga nazoveš n00bom, počeće da te teroriše psovkama, Youtube linkovima njegovih "Pro" ubistava...
-Newb - početnik je i to ne krije. Rado će se našaliti na račun svoje igre, ali ima i on svojih momenata.
-Lokalni pro - Stvarno dobar igrač. Često i admin. Skoro uvek je u zavadi sa starosedeocima servera zbog "cheata." Oprema mu je sasvim prosečna.
-"Peace and love" par - Dva lika koja su u višku slobodnog vremena počeli da igraju igraju igru totalno neobavezno. Retko se sreću odvojeno. Nikad se ne svađaju ni sa kim, samo opušteno.
-"Mnogo smo kul, nosimo Air max i šuškavac" par: Pubertetluje, najčešće '96. godište koji su utripovali da su kriminalci. Svako ko ih ubije je čiter i polomiće mu pičku samo da saznaju ko je.
-Stranac - Lik iz Španije/Rumunije/Meksika, latency mu je 689574 pa niko ne može da ga pogodi, dok mu svi jebu kevu preko četa zbog laga, on samo deli hedove.
-Čiter - Naloženi klinac koji je utripovao da je "haker" ako uključi čit i odvaljuje sve po serveru i to ne krije. Svi će mu jebati mater, samo da saznaju ko je.
-Buržuj - najskuplji Razer miš, SteelSeries podloga, Logitech sluške, Saitek tastatura, tri monitora... Na svu opremu potroši 700 evra, a kada ga odere lik koji igra mišem za laptop koristeći svesku kao podlogu, odustaje od igrice i baca sve u kurac.
-Misteriozni lik - Dolazi na server u ponoć. Napravi skor 100:0 i ode sa servera. Tako svaki dan. Prvi je na ranku. Jedan misli da je to Joca iz prve osnovne, drugi da je Vukašin iz Kragujevca...
-Pro iz susednog grada - Isti kao lokalni pro, ali je u rivalstvu sa njim. Obojica se prave da ih boli dupe ko je bolji, ali i jedan i drugi svaku noć kada svi odu na spavanje, provere rank za slučaj da je ovaj jedan napredovao bar jedno mesto u odnosu na drugog.
-Pelenaš zavodnik - koristi igru kao sredstvo za muvanje. Ne zna ništa, ćuti u spectate dok se ne pojavi neka ženka. Onda se rasprdi na sav glas.
-Žensko na serveru - Pati od nedostatka pažnje, klinka '95. koju niko neće da muva. Svetinja za mlade majmune koji bi da jebu, ali da ne izlaze iz kuće. Svi joj treaže fejs, broj telefona, svi je brane... Najčešće se ispostavi da je igrač muško koji takođe pati od nedostatka pažnje.
-Ljubavni par - Patofnjari od 9 godina koja se ponašaju kao da imaju BAR po 20 godina. Uglavnom su AFK i preko četa se svađaju, razmenjuju izlive ljubavi, seksaju se... Kada pređete u spectate, možete da gledate špansku seriju za džabe, kad već Pink paket na kablovskoj naplaćuju k'o da je od suvoga zlata...
Pojačivač momenta.
NEBOJŠA (ulazi u sobu): E, sad mi rekao ćale, rešeno je, idemo opet u Čajetinu na leto!
DIMITRIJE (skače sa kreveta): Izjeb!
NARATOR: Ovog leta…
NEBOJŠA (pakuje se, viče) Eeej, Dimitrije… Ma mamicu mu malu nikad ga nema kada ti treba… Alooo, gde je punjač, nemoj da sam te opet pitao!
NARATOR: …dva izgubljena brata…
DIMITRIJE: (gleda kroz prozor punta, preko stakla promiče odraz krošnji i pokoja taraba): E, sećaš se ovde smo stali prošli put da se iserem! Hahaha, koju sam nagaznu minu ostavio!
NARATOR: ...pronaći će sebe ponovo…
NEBOJŠA (odsutno na zadnjem sedištu igra igricu na mobilnom i pušta tihomire ka Dimitriju dok frenetično razmišlja): Jebote ima baba da nas budi u šest ne znam kada sam zadnji put usto tako rano u jebote šta ako mi je već tada krut jebote krut mi je svako jutro kad ustanem šta ako je možda već tad
NARATOR: …i otkriti šta razdvaja dečaka od muškarca…
DIMITRIJE (noć, stupa u avliju, sija svetlo samo iz kuće, okolo potpuni mrak, čuje se zavijanje) I ne mogu da verujem da će opet pola leta da nam propadne u ovoj vukojebini.
NARATOR: … a šta čoveka od vuka!
NEBOJŠA (staje pored njega, zavijanje je glasnije): Veruj.
NARATOR: Vukojeb 4: Nova dlaka, stara ćud.
Stefan Kapičić kao Nebojša. Dado Polumenta kao Dimitrije. I Petar Božović kao Vukojeb. U filmu Srdana Golubovića: Vukojeb 4!
Poludirigovana situacija koja dovodi do snošaja između dvoje ljudi, ali na način na koji muška osoba sebe oslobodi potencijalne etikete napasnika, prostaka "koji ne misli na njena osećanja", a ženskoj osobi daje moralnu satisfakciju da nije "tek tako dala/pala".
Sve počinje obično naivnim upoznavanjem na internetu, preko zajedničkih prijatelja, na žurci, u klubu, gde slede dva do tri dana pauze, najzad upotrebljavanje pokupljenog broja telefona te noći, i samog nalaženja radi "kafe i opuštene priče". Važno je da je ton sve vreme drugarski.
Interesantno je da se ljudi tada ponašaju kao da ih neko sve vreme gleda i sluša, te kao da toj nepostojećoj osobi polažu neke račune, pa pokušavaju sve vreme da se distanciraju čak i od dvosmislenih izjava, a kamoli nečega više, iako se manje više zna šta sledi. Nažalost, uglavnom nijedno od njih ne čita misli i otud čitava frka.
Kafić, restorančić, baštica, ređe park
Situacija 1
-I šta kažeš, u Staroj Pazovi si?
-Ma da, pusti me, otkad sam se zaposlila gore u Cvijićevoj, povratak kući mi je noćna mora..
-Hmm, do kada ti ide bus nazad? (moli se da je za najviše sat vremena, da bi se navodno zapričao)
-pa do nekih 22h.
:navodno se zapričao, animirao i nju da brblja svašta, 22.05:
-...hahaha, i kaže meni taj lik kako sam...jaoooj, pa vidi koliko je sati, ode mi bus čoveečeee!!!
-Jao jbt, zapričasmo se...pa šta znam, hoceš da sedimo ovde do jutarnjeg ili ako želiš, možeš do mene, mislim, blizu sam, ono hahah hihihihi, ne kapiraj pogrešno (KAPIRAJ POGREŠNO), imam dve sobe, nije nikakav frks zaista, da se naspavaš, ipak sutra radiš..
-(smeška se naivno) paaa, ok ako tebi nije glupo da ti se tako uvaljujem..
-Ma kakvi glupo (kavaljerska nota, da ga majka vidi, bila bi ponosna), nije nikakav problem, ja to zbog tebe..
Posle nekih sat do dva priča o bivšim vezama uz litru tekile koja mu se "slučajno" zadesila u stanu, pada opasan seks. Najčešće prvi i poslednji.
Trg Republike "kod sata"
Situacija 2
-Ih, izvini što kasnim, čekaš li me dugo baš?
-Nema veze, obrnuo sam dva kruga po Knezu, a i javila si, šta se izvinjavaš...Nego, razmišljam sada, već je pola 12, teško da igde iko radi, ja sam blizu, možemo do mene na kafu, ne trošimo ni pare hihihihihi (misli koliko je fora glupa i jadna i sprema se na njen odjeb), ako želiš? Nisam daleko, stižeš na početnu noćnog.
-Hmm, pa zašto da ne (jeli ovaj peder? šta se smeška izvinjavajuće? Dupe mi se ojelo od ovih tangi, nemoj da ispadne sada da sam nasankana), ako ti nije problem?
-Ma kakav problem (joooj ovo možda i uspe, dobro je što sam uzimao onu tekilu popodne), samo opušteno, imam i neke dobre nove filmove.
Pogađate, posle nekih sat do dva priča o bivšim vezama uz litru tekile koja mu se "slučajno" zadesila u stanu, pada opasan seks. Najčešće prvi i poslednji.....
Kada te, dok kenjaš, zapljusne voda iz šolje po guzici.
Leto, 37 stepeni, ne smeš napolje u fila papučama jer se tope u dodiru sa asfaltom.
Odjednom, osetiš bol u stomaku, kao da ti digestivni trakt igra boćanje.
Shvataš da moraš da napustiš online igricu u kojoj neviđeno dominiraš jer ti se prikenjalo još pre sat vremena, a ako prdneš usraćeš se pa ćeš morati da menjaš i stolicu, a i moraćeš kevi da objašnjavaš kako se online igra ne može staviti na pauzu.
Odlaziš do wc-a, konačno, sedaš na šolju, kreće istovar.
Mislio si da će ovo da se završi lagano, bezbolno, he he he, varaš se. Bitka već uveliko traje nekih 20 min.
Odlučio si sa mu daš ime, red je, pa i žena kad se porađa da ime detetu odmah, zar ne? Nemaš pojma lupio si, nema veze, moraš se koncetrisati. Okej, osećaš da je kraj blizu, poslednje napinjaje i trebalo bi da se završi ovaj egzorcizam.
Konačno izleti napolje brzinom od četiri maha, naravno pogadja vodu u šolji koja zbog jačine udara pravi cunami koji ti zapljusne guzicu, pomisliš kako sad ni ne moraš da se brišeš, realno te je rashladilo i osvežilo na neki uvrnut način. Baciš pogled da vidiš sta si rodio...realno po veličini i obliku izgleda ko ona gumica gde je jedna strana predviđena da briše običnu olovku, a druga, plava strana, za hemijsku (ili bar tako kaže legenda).
Veština bataranja jezikom i izrazima izmedju ostalog, gde se poruka potencijalnim kupcima/potrošačima plasira sa ciljem da kod njih izazove želju ili potrebu za kupovinom ili korišćenjem usluga koje se nude. Na prvi pogled deluje benigno i kao ne preterana filozofija, ali ako bi se procesi "umivanja" poruke obrnuli, zapravo bi postalo vrlo jasno zašto se ovakvim zahvatima pribegava. U cilju sticanja takvih sposobnosti se zapravo i fakulteti završavaju. Ja završio jedan takav, ali i dalje ne mogu da verujem dokle čitava stvar ide.
Neophodnost marketinga se najbolje ogleda u primerima u kojima bi se proces zapravo obrnuo i ako bi poruka bila krajnje direktna...
-Revolucionarna izrada ovih uložaka, sa dodatkom gela od nane definitivno i sigurno sprečava osipanje u predelu pičke, zbog kojeg si na poslednjoj kafi sa ortakinjama djipala u stolici kao da su u sedalo ugradili elektromotor iz mobilnog telefona. Zato ne časi časa i trk u radnju po našu pelenu!
-Istina je, većinom vremena bazdiš kao tvorina iz usta, a i kolorit zuba ti je da se Van Gog prekrsti. Onu ribu će da karaš juče ako tako nastaviš, ali sa našom pastom se stvari menjaju, brajko moj. Zato trljaj, pa će osmeh da ti svetli kao Djokovićev restoran posle Vimbldona.
-Sestro, ako je to kosa, onda sam ja maršal Tito. Da si mršavija, davno bi te tetkice po osnovnim školama na Novom Beogradu mešale za portviš i čistile tobom udaljene predele na tavanicama istih. Prema tome dabome, Golum fazon je davno aut, naš šampon ima da učini da ti volumen kose bude kao volumen Cecinog brusa, dakle bujno, a zna da kasni 5 frejmova za osnovom za koju je zakačena. Ti bi tu osnovu nazvala glavom, ali mi znamo bolje, upravo ti je punimo. Trk u radnju, šta da ti pričam dalje.
-To ti zoveš kolima? Znaš li ti otkad ljudi ne voze kočije? Isto tako, imaš li informaciju da nikada nisu vozili bojlere na točkovima? Srami se, besparica je nikakav izgovor. Nego, ti lepo kod nas, pa na 86+ rata da te stavimo u mašinu kako treba. Srednji si stalež, ovo će za tebe da bude bombonica, kao stelt bombarder da voziš, možda nešto i kresneš, štaviše garantujemo. E da, planiramo da te na kamatu deremo kao jarca, dok ne poželiš da prodaš dete Šiptarima kao test subjekat nove smeše koksa, brašna i i ostalih aditiva, ali, gledaj svetlu stranu, imaćeš u čemu da ga odvezeš njima. Sve je u stilu, prijatelju. Ima nade i za tebe.
Ako bolje posmatramo ovu naizgled obicnu deciju igru videcemo da ona i nije tako naivna i obicna kao sto izgleda i da je mi u sustini igramo celoga zivota prelazeci njene nivoe.
Nivo 1:
Prelazi se u periodu od 5 do 10 godine.Igra se tako sto deca formiraju dva "lanca" drzeci se za ruke.Onda deca jednog lanca prozivaju clana drugog da se zaleti i proba da ga probije.Igra je malo gruba al tek ce kroz nivoe dobiti na grubosti.U sustini to je to nivo je lak i u glavnom ga svi prelaze.
Igrajuci njega deca se upoznaju sa nekim glavnim pravilima zivota: "Ko ce koga da prozove","Ko ce kod koga da probije".
Nivo 2:
Prelazi se u periodu od 15 do 50 godine.Igrica dobija na dinamicnosti.Igra menja pravila ali probijanje kao sustina ostaje.Broj igraca se vrtoglavo povecava igraju je svi ovog uzrasta kako po selima tako po gradovima.Problematican je samo pocetak dok se prvi put ne probije kasnije ovo postaje takva rutina i uzivanje kako moze samo jedna igra da pruzi.Prosecni igraci igraju u glavnom jedan na jedan.Vrhunski igraci postizu da probijanke igraju i na vise mesta u isto vreme sa vise osoba.Cak imaju i filmovi snimljen za ovaj nivo.Veoma su gledani emituju se iza ponoci
Kao problem ovog nivo su ceste svadje medju igracima izazvane ljubomorom sto posle godina zasicenja igraci menjaju partnera.
Nivo 3:
Prelazi se u periodu od 50 godine do kraja zivota
Kraj igrice je lose uradjen.Od ranijih karakteristika ostaj samo suva grubost.Pravila igre se opet menjaju.A probijanje kao sustina nastavlja se tako sto igraci probijaju opet rukama kao na prvom nivou.Prozivaju ih svi igraci iz prethodna dva nivoa nezadovoljni sto su ovi prosirili igricu i na: gradski prevoz, poste, banke.Probija se za bukvalno sve:hleb, ulje, mesto u busu. . .
U kratkim crtama to bi bila pravila igre koju ne mozete a da ne igrate. . .
Onaj što se sanka uzbrdo. Onaj što namerno protera biciklu kroz bulevar bez ruku i nadrndava trudnice sa kolicima. 'I onda se nakezi kao neki ivl mastermajnd iz kojekak'ih američkih filmova. Ma zlo svih zala. De svi Turci, tu i Mujo - al' ne i Mile. E da, i obično ima kratak fitilj, ma trajnost tolerancije mož' da se poredi sa trajnošću jedne šibice.
Da sročim, najzajebaniji soj ljudi, koji je u stanju da Vam nađe pičji živac samo nekoliko sekundi nakon što Vas je upoznao, a Boga mi, i ubode isti.
Mama (dovikuje iz ku'inje): Mile, sine, 'ajde da usisaš stan!
Mile (sedi za kompjuterom, igra Dotu): Ne mogu sad, mama, malo kasnije ću!
Mama (već kreće sa taktikom "dizanja glasa": Pa ne može kasnije, mora sad! To kasnije okači mačku o rep, znaš!
Mile ('ladan k'o špricer): Ma jok more, što mora sad? Opušteno, mama, kažem ti da ću kasnije usisati.
Mama (pritisak skače, zajapurena u licu): SLUŠAJ 'VAMO MLADIĆU! IMAŠ 10 SEKUNDI DA UGASIŠ TAJ SEPET I UPALIŠ USISIVAČ! STAN HOĆU DA VIDIM USISAN!
Mile (da, u pravu ste, i dalje je 'ladan k'o špricer, gleda u kevu k'o da sa njom igra pokera): Nije problem, reći ću ja opet - U-SI-SA-ĆU KA-SNI-JE.
Mama (više ne priča, sad histeriše, raskopava kablove iza monitora, podrmava Miletovu tastaturu, klika šta stigne, klimata monitor, lupa šakom o sto): MARŠ U PIČKU MATERINU! SAD ĆU SVE DA TI POLUPAM!
Mile (sada vidno uzdrman, jebi ga, keva mu pojebala partiju Dote, ali i dalje u sasvim smirenom maniru): E sad tek neću da usisam.
Mama: E, da vidim šta ćeš sad.
Mile (gleda u ugašen monitor).
Mama: Uzmi usisavaj.
Mile (ma kak'i, ne mož' ovog ništa podrmati, EEE, Mile je to!): Neću. (Uzima mobilni i pali "Fruit Ninja" igricu).
Mama (oduzima mu telefon i kezi se sebi u bradu). MUHAHAHA
Mile (uzima mp3 plejer i pušta muziku).
Mama: (I to mu oduzima).
Mile (baca se preko kreveta, na leđa, ruke pod glavu, i gleda u plafon, totalno smiren).
Mama (sad već na nivou narko-lemura koji nije dobio svoju dozu jedno 7 dana): JAOOOOOOOJ BOŽE, ŠTA SAM JA RODILA! MA KOJE, TREBALA SAM JA TEBE BACITI KRAVAMA! PIČKA LI TI MATERINA, NIŠTA NEĆEŠ DA RADIŠ! JAOOOJ... (odlazi polako u kuhinju)
Mile (da, da, i dalje TOTALNO smiren, i dalje kulira na krevetu, i kezi se u stilu Dirka Kujta sa čuvene slike).
Izraz koji se koristi za zaluđene gejmere, naročito za ljude koji gotive RPG igre koje u sebi imaju klasu sličnog naziva, ali se može koristiti za bilo koju osobu koja toliko smara da je mislite da je njegova majka počinila greh što ga je donela na svet.
Odem u igraonicu, samo da bih skinuo s neta nešto za čas... nalećem na smorriora koji upravo uplaćuje još 3 sata....
" E, 'de se brate, šta radiš? Nema te odavno ovde, a ni na WoW-u, šta je bilo? "
"Ma, niš', smorio me, a i radio sam sistem skoro, pa sam obrisao sve, mrzi me ponovo da instaliram...."
"IIII, čoveče, pa kako te smorio jesi lud, 'oćeš da ti donesem disk, imam kod kuće? "
"Maaaa, jok, ne'am sad vremena za to.." (...zamišljam šta bi se desilo kad bih mu nabio pajser u usta kroz uvo i počeo da okrećem.....)
"E, jbg, brate, a ja baš pre neki dan postao 80, sad rokam redom, imam tier 4, znaš kakav head, a shield da ti ne pričam, uhvatim dve 78-ce u whirlwind, samo kida! Šta, znaš kako je na Blizzardovom serveru, nema laga nimalo! "
"A, prešao si na Blizz, a? Ček', ti PLAĆAŠ 20e da bi...igrao igricu...što je bar ne igraš kod kuće?" (u sebi: " KOJI JE TEBI KURAC PA GA PITAŠ, SAD ĆE DA TE DAVI JOŠ POLA SATA, JEEEEBO TE ON!"
"Ma , brate , lakše mi, ovde mi ekipa, dogovormo se čaš posla, a ne ovako, kucaj....znaš već... "
"Ma, da, strašne su vam to muke.... " (pritisak mi se već digao toliko da osećam kako mi se kapilari šire, praveći mesta za još govana koje ću da čujem)
"Aj, bre, sedi malo s nama, evo uplatiću ti ja dva sata, imam što mi je dala keva za ručak, aaaajde, znaš kako je moćan sad novi kontinent, ima SVEGA! "
" BRATE, AJDE ODMORI ME MALO, ne mogu više da igram to govno, bilo mi je zanimljivo, ali to je jebeno sranje, kapiraš?! Izađi malo napolje, da te vidi sunce, pogledaj kakav si, ako hoćeš da smaraš nekog, evo ti tih tvojih degena koji razumeju šta pričaš! Ako te zanima, uninstalirao sam igru, i posrao se na hard, zato sam i radio sistem! Idi igraj Wormse, bolji su jedno 42 puta, a ne gubiš ni keš ni život. Ako nećeš, opet me zabole, idi drkaj na Blood Elfove ako hoćeš, samo me pusti da uradim ono zbog čega sam došao, molim te!!!
mesec dana kasnije, ulazim i zatičem svoju uramljenu sliku ispod koje je nalepljen papir:" 5 saveta kako čoveka osedeti glasom: "
Tipovi koji svoje slobodno vreme provode u igraonici. Postoje oni koji tamo idu retko, povremeno i oni koji se odande ne vade. Igraju najrazličitije stvari, pa bi bilo poželjno razmotriti neke od najčešćih slučajeva.
1) PES-ovci---to je društvo od najčešće četvoro ljudi, koje je fudbal na SONY-ju zavolelo još u detinjstvu, i dan danas ga igraju i nadmeću se ko je bolji. Oni su od onih koji dolaze povremeno
2) Counter-aši---igrica Counter strike 1.6. popularna je isto kao i kada se pojavila. Ljudi su joj i dalje verni, pravilo oko starosnih grupa ne postoji, najčešće dolaze u masama u igraonicu, jer svako ima svoj klan. Česti posetioci.
3) WOW-ovci---kompletni no liferi što bi se reklo. Svaki trenutak svog slobodnog vremena provode u igraonicu neprestano klikćući mišem kako bi što brže nabudžili svog heroja. Neretko je i da Novu godinu provedu uz Warcraft, koje pivce, koka-kolicu, i sve je super. Ukoliko je neki važan quest u pitanju, neće ustati dok se situacija ne smiri sve i da dobiju sedmicu na lotou. Retko viđaju svetlost dana.
4) Virtua-tenis-ovci---najpogođeniji srpskom teniskom manijom oko Novaka Đokovića, ne mogu da se odvoje oko svog heroja ni kada igraju SONY. Dolaze po dvoje, eventualno četvoro, i vode najžučnije rasprave oko toga ko će kog igrača izabrati.
5) Trkači---ovo su ljudi koji su u nemanju pametnijeg posla slučajno svratili u igraonicu. Igraju trke poput Colin Mcrae, Toca race driver ili ako su sami NFS, retko duže od sat vremena. Gade se WOW-ovaca i PES-ovaca koji euforično urlaju po igraonici.
6) Fejsbuk-ovci-tipovi koji su tu došli jer nemaju internet kod kuće, bilo trenutno, bilo stalno. Kako je na nešto najlakše navući se kad ti nije toliko dostupno, neprestano dolaze i lajkuju komentare i slike.
7) Icy tower-aši---Veoma retka pojava, ali viđa se. Kada je neko toliko iznerviran porazom u svojoj omiljenoj igrici (najčešće WOW-ovci), besno odustaju i iz inata igraju najsmešniju igricu koju je ikad iko smislio, kako drugi ne bi pomislili da se nervira što je izgubio.
8) Klinci---zapravo i nisu igraoničari, ali se svakako dole mogu videti. To su deca iz kraja za koju roditelji i nemaju baš mnogo vremena. S obzirom da su mali, ne dobijaju baš mnogo para, pa kad ih potroše dolaze u igraonicu i gledaju i dive se kako drugi ljudi igraju. Lako isprovociraju igrače svojim "savetima".
Izostaneš iz škole, jer ti se nije išlo i odeš kod lekara da ti napiše opravdanje na foru da te boli grlo, al dok dođeš na red da te prozovu shvatiš da bi bilo mnogo pametnije da si otišao u školu nego što si ceo dan proveo u zajebavanju.
Ulaziš u ambulantu, kad za divno čudo nema nikog, pomisliš da ovaj put imaš sreće i da si za 5 minuta slobodan čovek, kad eto kurve doktorke zatvorila se u kancelariju i ne proziva. Dolazi žena i pita jel može preko reda, samo da pita nešto, jer nije povela dete. Pomisliš zašto da ne, puštaš je, ulazi. Gledaš na sat, prošli je već 15 minuta, i dalje sediš i čekaš sam u ambulanti, brava se nikako ne pomera, što znači da još nisu ni blizu rastanka. Kad za divno čudo, posle čitavih 26 minuta izlazi, pomisliš sad će da te prozove, kad ono mućak, dolazi nova pacijentkinja, ima temperaturu 40 i kao hitan slučaj ide preko reda. Pomisliš da nema veze, dešava se, nisi ti kriv. Izlazi devojka, kad eto, vraća se ona žena od malopre sa detetom i ulazi, pitaš se škk, ali nastavljaš da čekaš. Tada se vraća u ambulantu i ona devojka od malopre i shvataš da će ona opet da uđe pre tebe jer je hitan slučaj. Smiruješ se polako, misliš kako je dobro što bar nisi bolestan, proći će to. Gledaš poruke u telefonu, gledaš vreme, trudiš se da što brže prođe uključuješ neku igricu koju nisi igrao odavno. Izlazi ona žena sa detetom, ulazi ova hitna pacijentkinja. Protežeš se nekako narednih sedam minuta i vidiš da dolazi još pacijenata. Primenjujući sistem čekanja da sakupi što više zdravstvenih knjižica odjednom, sestra tek tad kreće da traži zdravstvene kartone i osmeli se da ih odnese doktorki. Izlazi i ova hitna pacijentkinja i konačno imaš osećaj da si pobedio, onaj osećaj da si ti na redu, otvaraju se vrata i čuješ glas : Marinko Becić. WTF! To nije moje ime, i onda shvatiš da je prokleta sestra okrenula kartone na pogrešnu stranu i da je doktorka krenula od nazad sa prozivkom. Umireš. Nema te. Pomisliš koji moj si se uopšte i setio da dolaziš po opravdanje, u kurac i ovakav zdravstveni sistem i škola koja te naterala da dođeš, ne dao Bog da se ponovi. Nekako se suzdržavaš i tih 56 minuta. Konačno te proziva. Znaš da ne smeš da se zajebavaš, ipak ti treba opravdanje za zadnjih 25 časova, inače kraj. Trudiš se da budeš ok.
Doktorka: I reci, šta te muči?
Ti: Khm, mislim da me boli grlo i da mi je nos zapušen.
Doktorka: Pij čaj. Jel ti treba opravdanje?
