Himna, moto, usklik i nepobitan argument prosečnog čoveka, kada koristi neku prastaru stvar, ili nešto za šta se misli da je sasvim neupotrebljivo.
A: Brate, koji ti je to mobilni, ako se to tako može uopšte nazvati?
B: Erikson R310s. Što, šta mu fali?
A: Ništa, osim što deluje kao da si ga ukrao iz nekog muzeja...
B: Znaš šta, on meni sasvim zadovoljava potrebe, jer meni zaista nisu potrebna sva ta sranja koja imaju ovi novi modeli.
*
A: Sutra sa familijom krećem u Grčku na more.
B: Super. Da li idete busom ili avionom?
A: Hm... Pa kolima, što bismo busom?
B: Nije valjda da ćete ići "Varburgom" iz 1988.?
A: Što, šta mu fali? Nama sasvim zadovoljava potrebe.
B: Ništa. Taman kad prokuva motor možete i da ispržite jaja na haubi...*
A: Ženim Dušanku. Hoću da mi budeš kum?
B: Čekaj. Dušanku? Onu debelu, nisku, ćoravu, masnu?
A: Znam da si ti pun predrasuda, ali meni ona sasvim zadovoljava potrebe...
Pitanje koje smo postavljali u ranim godinama našeg života kada bi stariji/mlađi brat/sestra dobili nesto a mi ne.
Mama: Ivo, dođi kupila ti mama barbiku.
Iva:Jeeeee!!!
Ja:A meni?
Mama:Pa tebi smo prošle nedenje kupili trocikl, a njoj nista.
Ja:Pa nije fer(i počinjem da plačem)
Halapljiv čovek. Kad se nekim slučajem nađe mufte u kafani jede k'o da je preležao žuticu. Neretko ostatke spakuje "za kući".
- Polako bre, Pajčo, neće pobegne, majku mu!
Nešto što si stekao automatski, bez svoje volje, greškom prirode ili hirom bogova koji su na dan tvog dolaska na svet bili raspoloženi za šalu. Tipa, kao kad se rodio nesrećni Loras Tirel, Sedmoro je uperilo prste u njega i reklo: "Biće rasan fajter i malo će mu ko biti ravan, ali će istovremeno primiti tone i tone kite u bulju svoju da će mu očne jabučice biti ispupčene brat bratu centimetar i po." Kad si po rodjenju obeležen, nema ti spasa, batice.
- Miro, ne bih da zvučim kao rospija neka, ali za ovih pola čuke od kako ste došli, ovaj tvoj mali mi je razbio dve šolje, umazao mi tepih čokoladom i ispišao mi se na mačku.
- A izvini, hehe, hiperaktivan je malo.
- Hiperaktivan? Ma bre debil po rodjenju, na kevu svoju nesumnjivo!
Najpopularniji Meny u Srba.
- Brate poj'o si pljesku, baklavu, 3 sarme, pola kilo ruske salate, grožđe i sardinu, i preko toga polio 4 piva, dve kafe s'mlekom, gusti... i to samo za četri sata!!! Znači de ti stane??!?
- .. e znaš šta... meni muka!!!
Fraza koja se u Srbiji često izgovara, sa neobičnim osećanjem samozadovoljstva i ponosa, a služi da opiše nešto što je odrađeno na vrhunskom nivou. A šta ona, u stvari, govori o nama kao narodu? Pa govori da sami o sebi imamo mišljenje po kome smo narod druge kategorije, iliti prostije rečeno, bagra. Jer nešto što je za taj "svet" "standardno", to jest uobičajeno ili normalno, za nas je, po našem očiglednom priznanju, vrhunsko dostignuće i predmet ponosa i divljenja.
Recimo, hvaliti se mostom koji je urađen po svetskim standardima, jednako je besmisleno i glupo kao kada bi se neko hvalio što se odvezao kolima na posao, a da ih nije slupao, ili da je pojeo ručak, a da nije isflekao pantalone.
Po običaju crnotravaca svako muško dete kad se rodi oni ga udare mistrijom po dupe. Tako ako je neko crnotravac a ne razume se u građevinu za njega se keže da nije udaren mistrijom po... debelom mesu. Srećom veoma su retki takvi slučajevi.
Opis koji kod slušaoca stvara veoma hladnu atmosferu.
Ona našla posle trinaestog piva da me vodi u park. Februar mjesec, smrzlo se govno u meni, i tebe bi tvoj iskulir`o.
Trudna sam.
A: E, ne možemo da se spavamo noćas.
B: Što?
A: Tako, ne mogu, problem je u meni...
B: Pa realno i jeste, ja sam uvijek kao zapeta puška...
A: Ne, idiote, imam problem u sebi i ako taj problem ne nestane onda ćeš ti da imaš problem u sebi ali u vidu metka.
Često govorimo kada nas neko ponudi posle izvesnog vremena nečim.
A:U dobro pivo, odoh da uzmem još jedno, o'š ti?
B:Nisu ni meni čupava usta.
