Vrhunac nečijeg izvoljevanja. Poslednja stvar na listi želja, kao ona iz crtaća koja se proteže u nedogled, čija dužina teži beskonačno, slično koloni u Srbiji kad se deli fino upakovano govno za dž.
- Matori, možeš mi kupiš skripte iz BSVS? - Nema frke. - A kad već ideš do faksa, pitaj za vanredni rok. - Važi. - E, i molim te, kupi pljedžu kod matorog u povratku. - Dobro. - Urnebes, kupus, kečap, majonez. - Idem. - Ček, ček, svrati do kladže i uplati mi ovo. - Ok. - I ako nabasaš na Micu sisu, reci joj da svrati. Suva kurca sam već metar dana. - Brate... - Ustvari, evo ti njen broj. Pozovi je. - Oćeš i da je izjebem za tebe?! - Ne moraš da se mučiš. Reci joj da ponese onaj stativ. Ovaj put bez kamere. - Još nešto?! - Ne. Ustvari... Plati račune za stan, svrati po brokoli do pijace, pozovi moju kevu i reci da sam pao ispit što sam polagao prošlog aprila, vrati dug babaseri 100 kinti u birtiji, izvini joj se za govno na pločicama i izvini se u menzi što sam se ispeglirao na radnicu. I nemoj da zaboraviš... - Neću nikako! - Kupi crno beli hleb od heljde sa esencijalnim uljima i suncokretovim semenkama, ali da bude svež! - Oš možda i prepeličja jaja?! - Tvrdo kuvana.
Najcrnja sirotinja, teška i Bogu i Đavolu. Vrhunac provoda je dvola na klupi u parku, vrhunac seksualnog života krađa vaj faja od komšije da se gleda Xvideos. Doručak- hljeb i pašteta, ručak- hljeb i pašteta sa jogurtom, večera- hljeb i pašteta sa malo paradajiza. Poslastica- Poli parizer. Nedosanjan san- roudkil pljeskavica iz roštilja na kraju ulice.
- Ako ostavimo oboje cigare i srežemo hljeb na jedan dnevno, plus ako damo jedno od djece na usvajanje, kontam za dvije i po godine možemo do mora. Tri najviše. - E blago nama baš! Bolje da sam se u Vrbasu utopila nego što se udado' za paštetara!
Mislim da o ovoj kompoziciji nema puno da se prica, posto je pocetkom srecnih devedesetih bila poznatija od Smoke on the water-a. Vrhunac cele price nije bio samo smekerski ritam i jebacki tekst koji nikoga nije ostavljao ravnodusnim, vec cinjenica da je datu kompoziciju nama donela hrvatska grupa Electro Team 1992. godine kada su nasi odnosi sa Hrvatskom dostigli vrhunac bratstva i jedinstva.
Diskoteka Bona Fides 1994. godina. Radi snop svetlo, ekipa je mnogo opasna, kozne jakne (shoferke), Air Max 2, zalizana kosa (model lizala me krava), Dzek Denijels i mrki pogledi i naravno ziljave picke koje oko njih dzuskaju. Krece "riff" sa klavijaturama... atmosfera pada u ambis... Momci u crnom blago klimaju glavama u znak odobravanja sami sebi da mogu da promene pozu u kojoj stoje. Ribe odusevljeno skacu i pevaju refren uglas sa pevacicom Vannom. Sve u svemu, totalni trash.
Nakon ove pesme, da bi smo se vratili u Srbiju, DJ nam pusta srpske izvodjace Gagija i Anabelu Djogani - "Samo u snu"
