Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“. A ne da ličim – pljunuti! Izlazak na ulice... Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.
U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.
Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive... Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.
Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.
Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.
Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!
Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.
Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.
A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.
Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.
Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.
Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima. Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta. Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...
I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!
Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.
Možda je baš Vaše dupe imalo "čast" da dođe u kontakt sa njenom slikom iz Kurira i sličnih tabloida iz kojih ne izbija. S godinama, umesto broja hitova (čikam vas da se setite nekog!) raste njen ego. Ah, da, ona je pevačica u pokušaju. U prokleto lošem pokušaju.
Prevremeni klimaks na dve noge (PKNDN), gospođica KadaĆeteShvatitiDaSamNajbolja, kao klinka se divila Maji Odžaklijevskoj i jednom dobila priliku da joj to lično saopšti. Nakon toga, ova ju je uputila na prave ljude, koji su isprva pokušali da ubede javnost da Maja ume da peva, ali kada su videli da i Saša Popović pravi bolne grimase pri njenim "umetničkim nastupima" usledio je plan B. Pustiti gospođicu da se blamira: minut-dva posmatranja njenih razgovora i shvatićete da vaši neprijatelji i nisu tako loši.
Pa, dobro bre, Odžaklijevska, razumem ja i da ti je imenjakinja i da ti je ego post'o uhranjen ko čika Ivica kom se PKNDN divi, veze i srpska posla, ali što si baš ti morala da zabiješ ekser u sanduk domaće estrade? Nemoj lagati da te je ovo oduševilo. Jednostavno, nemoj.
Ako se o nečijoj psihi može zaključiti po fizičkom izgledu, PKNDN je pravi primer. Susret s njenim iskolačenim očima izaziva brzo skretanje pogleda a zatim beg u najbliži zaklon i iščekivanje da te dotična spizdi tanjirom, sa velikom verovatnoćom da se to zaista i desi. Zubi donje vilice razilaze se u dve grupe, u očajničkom pokušaju da prekinu da sudeluju u pištanju koje ovo stvorenje ispušta. Njeno pevanje nagoni na hitnu prst-u-uvo intervenciju, kad već razbijanje uređaja, ili nje same nije etički.
Nakon što ju je i velikobratovski šljam okarakteris'o kao ludaču, ponovo je pokušala da zapeva i to ni pet ni šest nego Gloriju Gejnor i Vitni Hjuston. A oni plaćenici oko nje 'oće da svisnu od muke, a moraju da aplaudiraju. Pa je posle lako biti Grandovac. I na Beosongu je popila šut kartu. Tada se razočarala u namešteno takmičenje jer njeno Veličanstvo PKNDN nije prošlo dalje.
I dan danas zamalo zaplačem kad se setim te nepravde. Što su je pustili pred kamere da sramoti naš narod. M'rš kravo jedna!
Dečija uspavanka iz politički nekorektne zbirke "Laku noć srpska deco".
Deset ljutih Šiptara došlo u moj krevet Jednog sam uspavao, ostalo ih devet! Devet ljutih Šiptara pitalo me ko sam Jednom baš objasnio, ostalo ih osam! Osam ljutih Šiptara ne mogu da gledam Jednog sam zamračio ostalo ih sedam! Sedam ljutih Šiptara jako ružna vest Malo sam je ulepšao , ostalo ih šest! Šest ljutih Šiptara, spremno je za let Jednog sam lansirao, ostalo ih pet! Pet ljutih Šiptara nije ni to malo Jednog sam odvadio čet’ri ih ostalo! Čet'ri ljuta Šiptara, krv u meni vri E kada je provrela ostalo ih tri! Tri ljuta Šiptara ja ka sebi zva Jedan me poslušao ostalo ih dva! Dva ljuta Šiptara prizor jako bedan Malo sam ga ulepšao ostao je jedan! Jedan ljuti Šiptar krupan poput brega Ali kad ga odvalih nestade i njega! Taman mislim nema ih, ali oćeš kurčić Došli srspki Šiptari – i Dačić i Vučić!
1.Dvadesetminutno izlaganje Šalteruše uplata koje ti trebaju da bi dobio obrazac ŽWA1. 2.Smaranje osobe na PTT informacijama kojim želi da nas upozna sa impozantnim brojem taxi-udruženja u Srbiji.
1. Uplatite taksu za održavanje zemljišta, onda tražite taksu za isticanje firme, 1000 dinara za taksu o o korišćenju otirača za noge ispred radnje, taksu PA.Cov za zaštitu i odmazdu protiv ugnjetavanja životinja, 500 dinara takse meni za topli obrok, 2000 taksu za Mom detetu za na ekskurziju, Taksu za udisanje vazduha, Taksu za izdisanje vazduha pa onda dođite da vidimo šta vam još treba. 2. -Halo dajte mi broj nekog taksi udruženja. -Joj bože! Kojeg? Žuti taksi, Pink taksi, Šućmurasti taksi, Taksi Kaki, Taksi Naki, Taksi Razvozimo kurve, Taksi Odnosimo pijane, Taksi Prebacujemo Šiptare preko grane, Crveni taksi, Junfer taksi, Školarac taksi, 6 u 1 Taksi, Mače taksi, Meče taksi, Palija taksi, Ivica taksi, Marica taksi, Eko taksi, Neko taksi, Slobodnjak taksi, Smrt ilegalnim taksistima taksi, Ex robijaš taksi, Budući robijaš taksi... - Nemoj dalje, stigoh peške dok ti nabrojiš...
Najviši stepen sjebanosti. Budiš se, i priklještiš tukidida. Jaukneš i od tog trenutka osećaš da danas nije tvoj dan. Nekako se odteturaš do kupatila.,hramljeći na jednoj nozi. Usput udariš u par ivica i natakneš se na kvaku. Staneš ispred ogledala, i primetiš da je prljavo. Sad su već one sitne stvari počele da ti idu na živce. Gledaš u ogledalo sa određenom dozom gađenja i čkiljenja na jedno otvoreno oko. Neobrijan si. Raščupan. I zdibaš gore od tri nepokrivena leša na promaji. Ajde pod tuš, šta ćeš. Ali jebiga, nema tople vode. Proklinješ položaj u kojem si se probudio i ulaziš u kadu. Ladno, u pičku materinu. I, kako je sreća htela, keva otvara prozor i udari promaja kroz kupatilo. Smrzneš se k'o pička, i dereš se na Lika Gore: ''Jel ti zanimljivo ovo?! Da me jebeš ovako,a''?! Izlaziš iz kade, zamalo izbegnuvši poljubac sa podom, zato što je neko prosuo vodu. Razdereš se na najbližeg člana porodice. Sad ti je lakše. Vreme je za brijanje. Ali, kako je majka losiona htela, nema afteršejva. Jebeš brijanje. Razbuđen i malo čistiji, odlaziš do sobe da se spremiš za školu. Baciš pogled na sat. Kasniš. Proklinješ onog koji je izmislio satove, i časove, i tvoj već iziritirani nervni sistem nekako tu uglavljuje i seme i ''mrtvog Pantelića''. Žuriš da 'vataš bus. Busa nema. On kasni. A, bogami, i ti. Šta ćeš, uzmeš, sprintaš do škole. Nekako stigneš pre zvona, sa obe odvezane pertle, zadihaniji od planinara na 7000 metara, i znojaviji od ''onog malog debelog što ne zna da laže''. Pretrčavaš ulicu, i gaziš pravo u baru. Odoše patike. E, u pičku materinu i sa današnjim danom. Stižeš na čas, mokar i izmoren. Svi te hvataju ispod oka. Sedaš u predzadnju klupu, i moliš se da dan prođe što brže. Ali, slaba vajda. Prozvan si po dnevniku. ''Profesorka, stvarno nisam obnavljao, naučiću za sledeći..'' Bandera. Pu, jebemti, ko te napravi. Sada već mrtvog Pantelića zamenjuje cela profesorkina porodica i jedan nevini zid koji ti je zapao za oko. Nekako proguraš školu. Hvalim te bože. Pun si dobrog osećanja, kao da samo nabolje može da krene. Eh, da je tako jednostavno. Opet nema busa. Šta ćeš, gde ćeš, vraćaš se peške kući. Usput te zaustavi jedno desetoro male prgave dece sa ispruženim rukama. Teraš sve to u kurac, grišće te savest sutra. Samo da se dokopaš ulaznih vrata. Ali tuki, taboravio si ključ. Zvoniš komšijama. Neko je dovoljno glup da otvori. Ulaziš u zgradu, pališ svetlo, kad cvrc, pregorela sijalica, i sapleteš se o prvi stepenik. Kuneš se da ćeš da spališ celu Elektrodistribuciju jednog dana. Aleluja, kući si. Keva te čeka sa standardnim ''Kako bilo u školi, sine?''. Samo odmahuješ rukom, bacaš ranac, i legaš na krevet. Preživeo si.
I niko te ne kapira, samo ti znaš da si danas ustao na srednju nogu.
Jedini pravilno ispoštovan deo TV dnevnika, oslobođen od psovki gledalaca.
- Danas se premijer Dačić sastao sa ministrom... - Ma, da im ja jebem mamicu, onu lopovsku, obojci!
- Uragan Sendi odneo je novih 5 života na istočnoj obali... - Ko ih jebe, da Bog da ih odnese 5 miliona!
- Od sutra, cena naftnih derivata ponovo će poskupeti... - Dokle, bre, jebem vas u usta halapljiva!
- U galeriji moderne umetnosti na Novom Beogradu večeras će biti održana premijera izložbe mladog ekscentričnog umetnika Vedrana Palikuće pod nazivom "Prometej u svima nama", u kome će biti prikazani svi najveći svetski požari prošlog milenijuma u slici i reči. Izložbi će prisustvovati svi istaknuti... -................................
Sport: Najveće iznenađenje ovog kola fudbalske Jelen super lige Srbije, napravio je OFK Beograd pobedivši Crvenu Zvezdu na domaćem terenu... - Joj, pička li vam materina retardirana, na koga ja da padnem tiket!
Jedan od poznatijih odjeba iz „Šta je s mozgom“ repertoara koji na, doduše, pomalo vulgaran ali ipak efikasan način, prolupalog sagovornika vraća u svet realnosti. Oralno konzumiranje daske u prozivci nedvosmisleno aludira na kvalitet izgovorenih reči dok vremenska odrednica jutra ipak daje nadu za brzi oporavak subjekta. Schönen Tag noch.
- E, brate, divi ide Silvester Stalone, jebote! ALOOO, STALONE, 'DE SI, MAĆORI...!!! - Ćuti, majmune, nije to Stalone, koji ti je kurac! - Ama jeste, brate, ON je! Znam tu njušku, bre, gled'o sam svih šest delova „Rokija“... - Ama, šta će on u Srbiji, retardu jedan?! - Šaznam, možda snima neki film. Otkako se Ivica izgotivio sa onim iz Hari Potera, svi 'oće da snimaju u Srbiji, brate! Uostalom, Roki gotivi Srbiju i ovako. Jednu od ćerki je čak i nazv'o DRINA... - Jes' ti lizao neke klozetske das...Uostalom, idi ga pitaj za autogram, tebreks...
...
- I? Jel' bio Stalone, xexe...? - Jok, al' mi rek'o da možemo da odemo na piće kad završi u teretani...
Ono što, sa teškim bolom u srcu, duši i dupetu, konstatuje učesnik Parade po nosu kada se narednog jutra probudi u Urgentnom.
- Kevo, gde sam? Zašto me sve boli? - U Urgentnom si, Milane, u šok sobi! Polomljene su ti noge, imaš naprsnuće leve ruke i nagnječena rebra. I dupe ti je modro ali od udaranja letvom, ne od jebanja! - Šta mi se desilo? - Napala te juče dvojica Radovih navijača na pederbalu! Jedan ti je oteo tašnicu i pokidao tange i krznena krila a drugi te je šutirao kopačkama dok se nisi onesvestio a onda su doneli letve pa na kraju i neke cigle, pa onda došli momci iz Obraza ... - Otkud znaš kad nisi bila tamo? - Snimili ovi sa B92, bio prilog u svim vestima. Čeka Dačić ispred vrata da te vidi, hoće da se izvini što ti policija nije pomogla! Ispred su i ovi sa B92, hoće tvoju izjavu, a tu su i gej aktivisti, Čeda i Kandićka. - Jel' to sve? - Nije! Samo da znaš, rodbina nas se odrekla preko "Politike" i dobijaš pretnje smrću telefonom i putem Fejsa. E moj Milane, lepo sam ti rekla da pušenje ubija a ti me nisi slušao! - Jebiga ... evo kunem se da više neću nikome pušiti, samo ću povremeno da primam u rč, može?
Osoba koja svojom nabeđenošću dijametralno suprotnom u odnosu na njenu inteligenciju uvek istrčava u prvi plan.
- Joco, ajmo na klackalice. - A ne moze, tamo je onaj Badža sto nas je prosli put zatrpao u pesak, pa smo kmečali dok tvoja mama nije došla da nas otkopa. - E sad ću ja da mu objasnim da igralište nije njegova dedovina. - Ajde ti samo, mi te čekamo ovde. Ti si naš delegat! Sve mu reci! ----------------------------------------------------------------------------- - Kako mi ide na kurac onaj Ivica, svako malo kod direktora, te onaj kasni na posao, te onaj kuva kafu kad nije pauza, te neko mrvi kad jede... Ne moš ni prdnuti da te taj ne stavi u tefter. - Ne jedi se. Evo ide zbor radnika za 10 dana, pa da ga proglasimo za udarnika i delegiramo za prestonicu. Rešimo se smrada očas posla. - Ajme, šta će biti od naše države, pa tamo smo već delegirali i Mlađu lopova i Bokija švalera...
Prekor roditelja usled dolaska mrskih nam gostiju. Malo mudriji roditelji koriste i onu poznatu: „Izađi da vidiš ko nam je došao“ (verovatnoća da iste poznaješ je cenim manja od 1%) ne bi li na prevaru izvukli svog zelota od sina ili ćerke da se pojavi.
- Ajde izađi napolje konju jedan nevaspitani. Po ceo dan buljiš u taj ekran. Pozdravi se barem sa ljudima. - Kojim ljudima? - Došli kum Ivica i kuma Zdenka iz Zagreba da obiđu kuću pa navratili kod nas. - A u pičku materinu! Jel moram? - Doneli ti neki fensi telefon i veliku milku. - Pa ajde, kad su već tu, da ih skinem s kurca. - Ne psuj!
2 minute kasnije
- Dobar dan. - Ajme meni! Vidi ga Ivice, al je porastao. - Gospe mi, momčina i po. Ganjaš li cure po škveru? A, a? - Pa ajde reci nešto kad te ljudi pitaju. Jao, on je tako stidan. Ne znam šta da radim više.
-------------------------------
- Saša? Izađi da vidiš ko nam je došao. - Ko je sad, jebo ga bog? Jesam li rekao kevo da me ne dižeš kad sam na team speaku? I nije meni došao već tebi. - Izlazi napolje! - Evo idem bre. Šta se tripuješ?
