Natpis na kartonskoj kutiji čaja, poput epitafa na mermernom spomeniku. Iskrenije bi bilo da su ga nazvali: "Čaj iz pakla", "Čaj prvorođenče, a mrtvorođenče" ili "Čaj suvi kolac". Čitulja sa pozadine saopštava da ova prirodna, biljna mešavina, može da otkloni simptome opstipacije, reguliše metabolizam i podstakne mršavljenje. Ovaj čaj u stvarnosti podmuklo sačeka 9 sati. Onda vas strahovitim grčevima isprati do nužnika. Na nužniku izvrnete sadržaj creva u roku od 20 sekundi. Međutim, ovaj čaj nema povratnu informaciju, pa se dejstvo natavlja sa 2 sata bespotrebnih grčeva koji vas teraju na ležeći, fetusni položaj.
Trudna tinejdžerka i samohrana majka njena, sede za kuhinjskim stolom. Bolnim glasom tinejdžerka se žali svojoj majci: "Ne znaš ti majko, kako je to ćerku roditi!" A majka joj sipa šoljicu fitness čaja i uz osmeh je ponudi: "'Ajde popi sine, pa ćeš ti pričati meni."
Izjava ćaleta kad shvati da mu dete ne odgovara porodičnim karakternim crtama.
- Je li, mali, spremaš li ti kakav prijemni, matura još malo, o kom fakultetu razmišljaš? - Ne znam, ćale, trenutno se spremam za popravni da ne roknem ovu godinu. - Kakav popravni, sunce ti žarko, pa zar jedno od troje dece da mi ide na popravni? Brukaš me, mali! - A mrzi me glupa matematičarka, ćale, veruj mi, nemaš pojma kako me ne voli! - Ma glup si ti tocilo jedno! Iz kog si ti kurca izleteo? Ja te u moju Mariju metnuo nisam. Ana i Saša su istu gimnaziju išli i fakultete upisali, a ti k'o da si neki izrod!
- Ženče, zašto opet imamo ovako malo para? Leb ti jebem, gde odoše tolike pare? Pa za šta ja toliko crnčim? - Nikolini su trebale neke knjige na fakultetu, morala je da uplati i prijave ispita, overu semestra, mnogo je sve izašlo. - Pu, iz kog je kurca ona izletela?! Sestre joj se odmah posle mature udale, eno ih, žive k'o kraljice, muž ih hrani, nikad mi draže nisu bile, a ona našla da studira, da živi na mojoj grbači! Milena, nadam se da ti neki intelektualac nije zamesio taj kolač, jer na nas ne liči!
To je onaj poslednji kolac na tacni, ili poslednje parcence pizze, dakle nesto sto preostane na tanjiru pa je sve prisutne blam da ga uzmu. Da bi se oslobodili blama ljudi izmislili foru, kao, ko uzme zadnji zalogaj na tanjiru zamislja zelju koja ce mu se sigurno ispuniti. Ali, ima jos jedan takav,, stidljivko,,...Da li vam se desilo da kupujete kondome u supermarketu i taman kada prilazite kasi, sa jednom kutijicom kondoma u korpi, spazite pola vaseg komsiluka. E, onda u korpu brzo ubacite neku cokoladicu ili vec nesto slicno, da kondomi ne bodu oci radoznalcima.E, ta cokoladica je bas ovaj stidljivko o kome govorim. A?
Baka je osoba koju svi mnogo volimo i poštujemo. Divna je, kuva nam omiljena jela, pravi bakin kolač, daje nam pare kada roditelji neće, pokriva nas kod istih. Međutim, čak i ona, tako blagog glasa, zna da nas izbaci iz koloseka, i to više nego bilo ko. Pogotovo kada nas non stop zove zbog svakakvih gluposti. Kao baba iz Alo Alo, kada zove Edit, Ivet i Mariju.
Zove nas kada ne može da nađe protezu, koja joj je u ustima, kada ne može da nađe daljinski koji joj je u ruci, kada ne može da nađe prsluk koji je upravo obukla na sebe...
Baba: Markooooooooooo?! Markooooooooooooo?! Laza( ulazi zadihan, jer ju je čuo kada je ulazio u kuću ): Bako, jesi dobro, da zovem lekara, hoćeš vode? Baba: Ma, dobro sam, šta ti je? Deder mi upali televizor. Laza: A što si zvala Marka, života ti? Znaš da je na moru. I nemoj da se dereš toliko, mislio sam da umireš. Baba: Pa, ja zovem, i onda ko dođe. Kako da se ne derem Lazo sine, pa kreće Gumuš?
Proces koji se redovno vrši na Vukajliji. Naši zlatni moderatori, tako muzički obrazovani i tako kulturno samosvesni, brišu svaku defku gde se imalo pljuje po "zlatnom dobu muzike" - ex yu rocku, a svaka definicija koja hip hop naziva šarlatanskom muzikom, koja rege naziva muzikom narkomana, i koja grand nabija na kolac bude veličana. Pa kao da je to jedina dobra muzika. Ako su već definicije subjektivnog karaktera, nek se svi čuju. Ne kažem da su oni u pravu, niti da su ovi drugi u pravu, ali sloboda govora je primarno načelo ovog sajta, ili sam bar ja tako mislio... Stidite se...
Svi se sećamo reklame "Kolač u tiganju, nemoguće"... Nekada su naše babe morale da nauče prvo da kuvaju, pa posle da pričaju, ne bi li se dobro udale. Danas to i nije toliko bitno. Ovdašnje domaćice imaju trista kuraca koje će im pomoći da što manje vremena provedu u kuhinji, a što više kraj televizora uz Ezela, Jesenje lišće, Marisol, Esperansu i Horhea i još trista njih pederlauza, što samim tim povlači da će biti manje uz muža koji umoran dođe sa posla, što opet povlači da će gore navedeni ostati da klopa rol-viršlu ostalu od doručka ili u najmanju ruku-gladan! Jeb'o li je onaj ko je dovede u kuću!
...zvrrrrrr. zvrrrrrrr... -Evo, samo momenat. Treba doktor Antonio Gomez da poljubi Maričui Čikitu de Silva, ali mu brani zla maćeha, senjora Antonia de Servantes Džeko. -Otvaraj, ženo! Mokar sam k'o kurac, navući ću upalu jajnika ako ostanem ovde na vetrometini. -Evo, ljubavi moja. Nemoj biti baba... cmokkkk -Ne cmači me, jeb'o te 'leb, nego mi daj nešto da jedem. Ostavi me direktor i u drugoj smeni, 'ćerkicu mu onu drogiranu! -Imaš u kuhinji, ljubavi... ostalo deci. -Samo da bude gulaš, samo da bude gulaš... šta je ovo krv ti jebem? Krekeri i ribice, mediteran ukus... je l' im ovo od rekreativne ostalo? Jes' luda, ženo? -Pa, ljubav moja, danas poslednja... ne mogu da propustim... -Sad će bata da se popne i sjebe antenu. Jeb'o sam majku i tebi i sinjora Antoniji. -Dragi, poginućeš po tom klizavom crepu... -Sve joj čovek kupi... i tiganj sa tri pregrade, šerpu sa providnim poklopcem, šerpu što pišti kad krčka, ravnu plotnu... ispišem tolike čekove, a da jedem ribice i grisine... moja baba imala samo jedan lonac i dve šerpe, pa deda ne umre gladan, a vidi ovo... neće ručak iz fotelje da se skuva, seme ti razmaženo...
Najjača tripčina od televizije. Ako imaš supstance, još bolje, ako nema, nema veze. Sve vreme ide neka lagana repetitivna muzikica, hipno-glas koji pevuši tri reči, obrću se neke lopte, žirafa ti kaže "zdrawo prijatelju", niz neku česmu kaplje šareni želatin od kojeg se polako pravi lokomotiva, šareni međedi ti mašu, a to su u stvari saobraćajni milicioneri, koji regulišu saobraćaj sačinjen od kornjača, jazavaca i nekih još glodara, ne znam tačno šta su. I onda ti vrti neku spiralnu liniju i njišu se neke glave sa kapama i ulaziš polako u neki tunel, a uokolo sve neke ruke i ti kao overavaš sve te ruke i svi ti viču "bravo" i izletiš onda na naku livadu sa čokoladnim kolačima i kolač ti kaže "jesi mi dobar" i onda...
- E, pusti prvi, počela slagalica. Alo? - Neka još malo... Vidiš kako me vole ove stonoge, buci-buci
Lako primati k srcu svaku zajebanciju na svoj račun. Poznato je da su Arapi generalno nadrkani i da sa kalašom u rukama dočekuju svaku sprdnju. Prosečan Arapin će se uvrediti zbog bilo čega, počevši od kritike komšije na glasno oglašavanje njegove kamile ili koze do zajebancije nekog norveškog lika koji je nacrtao Muhameda sa bombom na glavi zbog kojeg su viđenije arapske glave nudile gomilu zlata, nafte i nevinih pičića ako se skandinavska glava nađe nabodena na kolac na sred Meke. Taj neki fazon. Kao takvi su večito u tripu da ih svi mrze (iako nije tako, meni su gotiva), pa sa opreznošću dočekuju sve njima upućeno i ljute se zbog svačega. Zbog toga se njima slični upoređuju sa ovom grupom naroda.
-Brate, 'de je Ćomi? -Otiš'o kući, kaže neće sa nama pičkama u grad. -Što, jebem ga blesavog? -Ma ja ga kritikovo što se obukao k'o moćni rendžer. Počeo lik da mi sere što je student pa nema para za bolje i kako nije svakome ćale stečajni direktor i tako to. Užas, uvredio se k'o Arapin, mislio sam da će da mi uleti sa kalašom i opasan plastičnim eksplozivom.
