Ručak se ne kuva iz fotelje

Svi se sećamo reklame "Kolač u tiganju, nemoguće"...
Nekada su naše babe morale da nauče prvo da kuvaju, pa posle da pričaju, ne bi li se dobro udale. Danas to i nije toliko bitno. Ovdašnje domaćice imaju trista kuraca koje će im pomoći da što manje vremena provedu u kuhinji, a što više kraj televizora uz Ezela, Jesenje lišće, Marisol, Esperansu i Horhea i još trista njih pederlauza, što samim tim povlači da će biti manje uz muža koji umoran dođe sa posla, što opet povlači da će gore navedeni ostati da klopa rol-viršlu ostalu od doručka ili u najmanju ruku-gladan! Jeb'o li je onaj ko je dovede u kuću!

...zvrrrrrr. zvrrrrrrr...
-Evo, samo momenat. Treba doktor Antonio Gomez da poljubi Maričui Čikitu de Silva, ali mu brani zla maćeha, senjora Antonia de Servantes Džeko.
-Otvaraj, ženo! Mokar sam k'o kurac, navući ću upalu jajnika ako ostanem ovde na vetrometini.
-Evo, ljubavi moja. Nemoj biti baba... cmokkkk
-Ne cmači me, jeb'o te 'leb, nego mi daj nešto da jedem. Ostavi me direktor i u drugoj smeni, 'ćerkicu mu onu drogiranu!
-Imaš u kuhinji, ljubavi... ostalo deci.
-Samo da bude gulaš, samo da bude gulaš... šta je ovo krv ti jebem? Krekeri i ribice, mediteran ukus... je l' im ovo od rekreativne ostalo? Jes' luda, ženo?
-Pa, ljubav moja, danas poslednja... ne mogu da propustim...
-Sad će bata da se popne i sjebe antenu. Jeb'o sam majku i tebi i sinjora Antoniji.
-Dragi, poginućeš po tom klizavom crepu...
-Sve joj čovek kupi... i tiganj sa tri pregrade, šerpu sa providnim poklopcem, šerpu što pišti kad krčka, ravnu plotnu... ispišem tolike čekove, a da jedem ribice i grisine... moja baba imala samo jedan lonac i dve šerpe, pa deda ne umre gladan, a vidi ovo... neće ručak iz fotelje da se skuva, seme ti razmaženo...