Veliki vezir na pitanje sultana Osmana I-og šta bi sada bilo zgodno za osvojiti.
„grad otvorenog srca“
Sjetna rečenica matorog pljačkaša dok opisuje bježaniju posle obijanja banke u malom gradiću na divljem zapadu.
Kaže se osobi koja po pola sata saopštava ono za šta pametan odmahne rukom.
- Mislim boli me, stvarno me boli. Ne onako tupo, nego nekako oštrije. Iskreno, nisam se nadala da će to tako da se odvija. Počelo je iznenada, zapravo, realno...ne, ali stvarno realno : to i nije trebalo da se desi..... (i tako dalje do beskonačnog)
- Ceco, je l' te opet nažuljala cipela?
Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.
E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.
Come and get me, sailors.
:krdo obrađivača njive juri ka njoj:
Kada ti stariji brat, sa kojim deliš sobu, da kintu da izađeš uveče u grad jer njemu dolazi riba.
Odgovor formaliste na ispruženu levu ruku prilikom rukovanja.
- O 'de si gari, sto godina, daj pet poštenih ( pruža desnicu spremnu za rukovanje ) !
- O, tebra, kako je ( desna ruka zauzeta, pa pruža levu ) ? Evo je batice, leva od srca.
- Evo je tebi, onda desna od kurca, 'bem te vrljava.
Način na koji otac vaspitava budućeg alkoholičara!
Kao, popij, ali nemoj sebi dozvoliti da te donose kući i da ti se smiju sutradan...
I onda kad se dijete poslije dvije godine počne ožderavati od alkohola, pita se gdje je pogriješio!
Najbolji u svome selu. On ima to u sebi i zato treba da ode u svet da vide šta on ume. Nekada se desi da on nije čovek sa sela, nego iz neke manje varoši. Njegovi podvizi su nesavladivi i nošen hvalama, pun entuzijazma, povaljivač prve vrste spreman je da na velikim govornicama i skupovima da Kopernikov iskaz. Jednostavno rečeno njegov zenit ma čime se bavio uvek je u opticaju, nije bitno da li je to politika, sport, umetnost, građevinarstvo... on je taj.
Njegov eros koji ga pokreće ka uspehu samo je hormonski trik i taragična greška, jer u toj predstavi fali ono što krasi jednog lidera. No, nema veze to što se kondura ocipelila i dohvatila asfalta, njegova ograničenost i primitivan pogled na svet istrajno kroje politiku koja je obično podržana od nekog njegovog rođaka koji još uvek nije izvadio praziluk iz zadnjeg džepa; nije tu u pitanju teritorijalna pripadnost, bitno je da li u sebi nosi seljaka bez sela ili običnog gradskog šmekera koji se zaleteo punim plućima da osvoji Kilimandžaro.
X: Kada putuješ?
Y: Sutra se spremam za polazak, moj poziv kreće od sutra, svetska sociologija će dobiti još jednog revolucionara.
X: Ne znam ja dete o čemu ti pričaš, ali znam da ćeš uspeti. Ti si rođen za sve.
Y: Znam ja to i zato ću provesti auto- put kroz ovo selo, samo da se izborim. Odlazim.
Z: Je l' ode?
X: Ode. E, taj mali će svašta učiniti. Znaš li ti da je on prošle godine izvadio Miku volove iz blata, svi smo pokušali samo je on uspeo. Nakon toga uhvatio je zmiju tu u kamenjatu i zadavio je golim rukama. Opasan je, a tek što ume da zbori kako treba.
Z: Opasan mali ima da ga na televiziji gledamo.
---------------------------------------------------------------------------------------
X: Sine kada putuješ u Nemačku?
Y: Za sedam dana, pa kroz desest kreće liga ima da punim švabske mreže kao lud.
X: I pa ja u to ne sumnjam, letos kada sam te gledao u Krnjači nisu ti ništa mogli.
Y: Kada je udarim levom to ni Gojko naša seoska legenda ne bi odbranio. Od i on u sveta, ali nije uspeo, zato sam ja tu.
X: Tako sine samo hrabro i trsi one švabice, ima da te na televiziju gledamo. Šta ćeš sa kikom, hoćeš li da je skineš?
Y: Ne, to je moj zaštitni znak po tome su me devojke sa Morave prepoznavale, a sada će i celi svet. Biće ujka Jovan ponosan na mene, da nije bilo njega ne znam da li bi otišao, kaže on ima neke veze.
---------------------------------------------------------------------------------------
X: Odlazim i čitajte moje knjige, još neki mesec pa će izlaziti svaki dan.
Y: Hoćemo, samo ti objasni onim gradskim dokoličarima kako se ništa bez motike ne može postići.
X: Ne sumnjaj u mene deda, ja kad opalim po hartiji u svim novinama ima da budem i ma da budeš ponosan na mene. Kada odem da primim Nobelovu nagradu ima da viknem ime našeg mesta, Andrić ima od sramote da se trese.
Y: Ko je taj Andrić?
X: Nekakav pisac, uspešni, ma za deset dana ima da ga prevaziđem. Kako sam samo pisao sastave u školi pa to se prilikom mobe čitalo u mesnim zajednicama.
Y: Uh, tako je sine ponos dedina, kuronja dedin.
Početak rečenice koji kod većine roditelja izaziva hladan znoj, ubrzano kucanje srca i "oduzimanje" nogu do kolena.
Komšinica ulazi u kuću i drhtavim glasom se obraća nesrećnoj majci:
-Gospođo, vaš sin (pokušava da dođe do daha)
-(Majka sva prebledela,hladan znoj...) Nije valjda opet u zatvoru, sunce mu jebem da mu jebem?
- Zašto u zatvoru?
- Znači nije u zatvoru? Nego slupao Ljubišina kola? Jooj mene, samo ću da se ubijem.
- Ama nije slupao.
- Pa nego šta je onda? (sad joj još gore, očekuje najcrnje)
- Rekao mi da vam kažem da spustite slušalicu na fiksnom, ne može da vas dobije 2 sata.
Dva pojma iz arsenala španskih kompozicija za gitaru koji su bili nedostižni mnogim gitaristima početnicima i njihovim prijateljima. Za njihovo sviranje je bila potrebna majstorska tehnika koja je emocije tuge i sete ili strasti i energije koja osvaja celo telo, širirla kao leptiriće u stomaku ili podrhtavanje ruku i nekog prostora između srca i glave . Opčinjenost muzikom vrele i tužne Španije se prenosila na one demokratske građane otvorenog srca, žitelje R’n’R države koji su želeli da svoje pravo na kvalitetnu muziku usmere na sve dobro, lepo i uzbudljivo zabeleženo notama.
-Jbt, je l’ si čuo sinoć Nešu...Svirao Alhambru i Asturijas...
-Rasturijas...Al’ lako je njemu...ima duge prste...
-Pa šta...stavi i ti svoje prstiće u vodu...možda porastu...;)))
-Konju jedan...Ti se kupaj malo češće-možda i tebi nešto poraste...pa pojuri Sonju...
