Klark Kent je prosečan mladić u razdoblju od 17-27 godina, koji živi sasvim normalan život dok ne dođe vikend. Tada ulazi u obližnju kafanu, i postaje Supermen, nakon što se oduzme od alkohola.
Pokidavši svoju košulju, penje se na sto i počinje da leti po kafani i skuplja paučinu po svim, do tog trenutka nepristupačnim budžacima.
S vremena na vreme se pobije sa banditima iz kraja kada se bune oko muzičkog repertoara, koji je dotični naručio.
I kada prođe vikend, vraća se u normalu, i nastavlja da živi svoj običan život, do sledećeg vikenda.
Nije Kripton, al' je šljiva.
Komšija ali ne običan već baš dobar komšija. Ma šta dobar, najbolji. Toliko je dobar da bi ga svako poželeo.
Kad vam crkne krava pokloni vam tele.
Kad kosi svoje dvorište zađe i u vaše.
Kad niste u zemlji skuplja vašu poštu, čak vam i račune plati.
Jednom rečju, duša od čoveka.
E sad, niko nije savršen. Svi imamo nekakvu manu. Ovaj komšija ima samo jednu manu a to je što može da pojede Boga oca.
- A bre kume, pa gde ti je čika Mirko? Stalno si ga spominjao i iz priče sam skapirao da je retko dobar lik.
- Ma, jeste, al' njega ne treba zvati u goste. Evo na primer, on da je sad ovde, ti ne bi glodao ta rebarca. Vidiš svoju ženu?
- Da, jede rusku salatu.
- Tačno tako. Da je Mirko tu moja kuma bi sad jurila zrna graška po stolu. Od hleba bi ostale samo mrvice, od ajvara tegla...
- Uh, bre. Pa bar ga zovi sutra, drugi je dan. Valja se a verovatno će ti ostati od danas.
- Da znaš da bih mogao al' poznavajući ga verovatno će doneti koje prase.
- E to je pravi domaćin. Ništa onda, vidimo se i sutra.
Peri ruke svakog dana peri pre i posle jela ruke treba prati da te na to ne opominje tvoja mati peri ruke
Peri ruke svu prasinu speri
Hladno i vrlo smtonosno naoružanje, evolutivni napredak batine. Praher je u naših domaćica postao smrtonosni predator jer su generacije žena izučavale kako da udaraju njime po tepisima kako bi izbacivale prašinu. Evolucija je na kraju preovladala da od nepokretne lovine tepiha, praher kreće da mlati po pokretnoj lovini : deci koja prave gluposti, odraslim muškarcima koji prave još veća sranja i prema drugim ženama domaćicama. Poseban vrhunac evolutivnog lanca jesu bili čuveni metalni praheri koji su mogli da lupaju koliko im duša želi po bilo čemu, pa su bili dobar deo vremena jedan od glavnih vaspitnih predmeta u srpskoj pedagogiji.
Svima se desavala situacija: Ustanes ujutru, stavis lonce za kafu, mljackas zamisljajuci istu, voda prokljuca, ti otvoris kutiju "s kafom"- kad tamo kurac, prazno! Podignes kutiju- gledas kroz nju ko kroz durbin par sekundi- PRAZNO, spustis, razmislis, udaris je par puta sa strane da otreses prasinu kafe sa zidova- podignes opet- OPET PRAZNO, JEBENI DURBIN! Gledajuci kroz njega pogled ti se "u daljini" gubi i vidis sebe kako rokas glavom o zid i cupas kosu, psujes narednih 15 min., oblacis se, onako cupav i nadrkan palis u dragstor i vec imas sjeban dan! A onda kafica i osmeh... kako je zivot lep!!!
Ono što ćeš da uradiš tek nakon što:
- opereš sve sudove
- usisaš, prebrišeš prašinu gde je skontaš (prvi put u dve-tri nedelje)
- presložiš svo posuđe, odeću, sveske, daljinske, CD-ove, novine, jabuke i sl.
- se istuširaš, obriješ
- proveriš da nema nikoga na Face-u, Skype-u, MSN-u, GTalk-u
- pročitaš Blic Online, Mondo i sl.
- promeniš wallpaper
- skuvaš kafu
Obavezno mora biti poslednji ili jedan od poslednjih dana pred ispit, kolokvijum, test ili odbranu seminarskog. I obavezno ti neko mora poslati poruku posle pola sata učenja (tj., listanja i češkanja po glavi) da odete na bazen ili da igrate PES, a ti baš hoćeš sad da štrebaš.
Piće, ženske, besna auta?... Neee... Najveće su one muke kad objašnjava svima neku jebenu teoriju a niko ga ne sluša (je li, druže, jesi li ti u nekom filmu?) i ne veruje mu. Dokazi su svima nama jasni ko dan, ali tamo neke gluperde ništa ne razumeju, opšta frka raste kao kotrljajuća grudva snega, sve je pred pucanjem... i, naravno, naš junak sve to reši u poslednji čas. Posle bi svi da mu čestitaju (izvini, brate, bio si u pravu...) a on samo obriše krv i prašinu, kiselo se osmehne i odlazi da malo dane dušom (uz piće, ribu ili krevet, ili sve ovo).
Nikolas Kejdž u novom filmu nalazi datume svih svetskih nesreća u poslednjih pedeset godina, plus neke koje će tek da se dese, ali mu niko ne veruje; nesreće se nastavljaju i, pred konačnu propast, dok se razbija da skloni porodicu na sigurno, ženska (iako upoznata sa proročanstvom) opet ima drugu ideju i 'ladno se zakucava pod kamion!
Posebna kategorija filmova u kojima se u 90% filmova neka mafija skuplja i odvede njegovog sina/ćerku u neko zabačeno skladište u vukojebini gde onda Žan Klod ide , obično sa jednim pištoljem i ubija gomile ljudi jednim metkom.. A ima i filmova gde se on bori na turnirima i protivnike trese ko sline do finala gde je uobičajeno neki napucan lik koji ga šiba i šiba i šiba i onda Žan Klod pomisli na svoju porodicu i tako te pičke materine i ustane, išamara lika, osvoji turnir, obavezno smuva neku likušu, dobije orden ili tako neku nagradu i ode i živi srećno do kraja života ..
Iako lep i dekorativan predmet, izuzetno nepraktičan. Ko će svaki dan da premešta one kockice, do đavola. A i mesece. Ja obično namestim datum kada onako generalno sredim sobu, dakle na nekih dva meseca (khm), ponekad ni tad.
Gledam da obrišem prašinu s tog čuda, kad ono prvi septembar. Zanimljivo.
Iritantan izum koji vas tjera u paničnu potragu za daljincem. U slučaju da potraga traje duže od deset sekundi,primorani ste da odete do televizora,mjenjate kanal,stišavate ton,gasite prijemnik-u zavisnosti od toga koje vam je dugme prvo palo šaka. Stepen iritantnosti je ekvivalentan sa beskorisnošću proizvoda "koji može biti samo vaš, ako odmah pozovete na broj 111222 po ekstra povoljnoj cijeni!"
1.pa čiji će da bude ako ne moj,kad sam već tol'ki keš pljun'o ?!?
2.je l' mora baš odma' da zovem?
3. broj telefona isto mora biti debilan?
4.bez "ekstra" nikako nije moglo,a?
-"Neotek jonizator ozonizator- osvježava vazduh,skuplja neug..." KLIK!!!
- Ma skupljaj kitu...
