Uvesti u kuću gosta posle petominutnog zvonjenja.
- E, ćao tuširao sam se, nisam čuo :što zaboravih dugasim svetlo:
- Ma ok, ja vidim gori svetlo, zato sam sačekao.
„tele u šarena vrata“
Tačno ta rečTele u šarena vrata1 definicija →
U situacijama kada su nam obe ruke zauzete ićem, pićem i pratećim escajgom, knjigama ili kamarom odeće, snalažljivost&dovitljivost dolaze do punog izražaja. Kako su šake van funkcije, nameće se sloboda izbora čime otvoriti vrata, pa neki delovi tela postaju naprasno korisni i praktični.
Pre izvršenja radnje, u obzir se uzimaju faktori kao što su težina predmeta u rukama, visina kvake i sila Zemljine teže. U zavisnosti od rezultata, vrata se otvaraju nosem, bradom, nadlakticom, podlakticom ili se kvaka tresne laktom, ređe stopalom. Zatvaranje vrata se obavlja istim alaltom ili najčešće zadnjicom. Kako se tipovi ličnosti mogu po ovome odrediti, očekuje se i njihovo skoro ovaploćenje u psihološkim testovima trendy magazina - "Reci mi kojim organom otvaraš vrata i reći ću ti ko si" .
Nekada je glasila poslovica: " lepa reč i gvozdena vrata otvara " .
Danas to rade samo lopovi.
Kapija narodne kuhinje.
Otpustiti. Dati otkaz. Šutnuti.
Uglavnom - emocija lišen potez rukom nadređenog kojim se, pak, podređenom na nedvosmislen način daje putokaz ka najbližem birou rada.
- Šefe, tražili ste da me vidite...?
- Uđite, Markoviću, uđite...Znate zašto sam vas zvao?
- Ne...ali sam se, ouvaj, potajno nadao da možda može da ima neke veze sa imenicom koja počinje na slovo "u", hehe...
- Na slovo "u"?
- Da, ovaj...pa posle dođe "n", pa "a", pa ehehehe...
- Hmm, pa možemo ovo i tako da uradimo...Je l' biste mogli za početak samo par koraka UNAZAD da se pomerite...? E, hvala, baš ste ljubazni. E sad: je l' vidite ovu veliku stvar koja se proteže od poda do plafona sa vaše desne strane, m?
- Ne razumem...
- Pratite moj prst, Markoviću...U šta upirem svojim kažiprstom trenutno, mm?
- Ammmmmm...U vrata...možda?
- Čestitam. Vi ste naš najnoviji tehnološki višak, za pola sata da ste ispraznili sto i napustili ovu firmu. Zahvaljujem.
-----------------------
- Matori, šta misliš - 'oće i Tomiću uskoro da pokažu vrata u Partizanu, a?
- Prvo moraju da mu pokažu spisak mafijaških igrača koje treba da "opere" za sledeću sezonu...za vrata još ima vremena, hehe.
Poseduju ga ljudi koji voze automobil marke(jugo,stojadin,osmicu).
Pošto su navikli da na svojim "mezimcima" vrata moraju da se jače(da zatvori vrata potroši 1200 kalorija),lupe i onda oni kada se voze u tuđim kolima "višeg standarda" cepnu vrata jače(po njima,malo),ali dovoljno da ti poremete kompijuterski sistem(jer je registrovao zemljotres)...
Lik 1(vozač automobila višeg standarda):Ajd' vidimo se...
Lik 2(poseduje Jugo iz 91):Ok,čujemo se...BUUUUUUUUMMMMMMMMM!!!!
Lik 1:Brate proveri jesi li dobro zatvorio!!!?
Lik 2:Pa lupio sam malo jače...
Lik 1:Brate ovo su američka vrata(što bi rek'o Radovan treći,američka vrata dihtuju u pizdu materinu...)Šta mi karaš kola ,koji kurac....?
Vrata na koja ulazimo kao Hiko i Hišta, a izlazimo kao Neko i Nešto.
Ulaz se otvara češće.
Osoba koja je debitovala na veličanstven način u bilo kojoj oblasti života. Bilo da je sportista ili papa ili pak đubretar, nebitno. Bitno je samo da je debijem oduševio ljude koji to od njega verovatno nisu očekivali. Sve u svemu pošto je ušao na velika vrata nema potrebe da otvara mala, jer su posle toga sva za njega otvorena!
Tradicionalni običaj u Srba. Grupno, veoma glasno i epski dugo palamuđenje i troljubljenje sa gostima na hodniku zgrade ili u dvorištu ispred kuće. Ovaj ritual, naravno, varira u odnosu na to da li je u pitanju dočekivanje ili ispraćanje istih. Samo dočekivanje traje značajno kraće nego ovo potonje ( tek toliko da zajedljive komšije, crkli dabogda, čuju i eventualno vide ko je to došao ) i kreće se u granicama onih čuvenih ''Dobro nam došli! - Bolje vas našli!'' i ''Ovo je za decu - Hvala, nije trebalo.'' Scena ispraćanja, pak, zahteva nešto maštovitije osmišljen scenario : dok se srdačni domaćin sočno ljubi sa muškim gostima a po najpre sa najmlađom decom, domaćica je već uveliko zapakovala sarme, pite, baklave i jednu flašu domaće šljivovice ''iz ONOG bureta'' i sada sve to sa neskrivenim zadovoljstvom trpa u ruke ženskog gosta, najčešće žene ili majke onog muškog a sve je, razume se, propraćeno vodopadima poljubaca i sakralnim mantrama tipa ''Zar ste morali već da krenete?'', ''Pazite kako vozite'' i ''Oprostite na masnom prasetu''. Ukoliko vreme nije ograničavajući faktor ( a najčešće i nije u 4h ujutru ), između DOMAĆIH i GOSTUJUĆIH može da padne i jedna fina ispratuša. Pa, ako Bog da, za malo dana opet tako!
- E, fala Bogu da su konačno otišli! Mis'ila sam da nikad neće...
- Nemoj tako, ženo. Pa, kumovi su nam, pobogu!
- Ama, mogu i rod rođeni da nam budu - onakvo cveće se, bre, ni na groblje ne donosi...!