Nema ih, sem na zidu, ali te na zidu služe svrsi(kao svrši hehe kapirate). U nemaštini se čovek zadovoljava bilo čim korisnim, a kada nešto opipljivo nema, on ga zamisli, sećam se da sam jednom igrao šah sa prijateljem mislima, samo govoreći imena figura i naredno njihovo polje. Pa tako i te neumešne skice neprirodne veličine su nešto najviše što u toj situaciji možeš dobiti, ako ti to nije dovoljno, onda, jebiga, postaneš peder, bar nisi gej.
-Ah, Biljana, hvala ti na ovim zadovoljstvima, ali da znaš, još nisam spreman na razgovore sa tobom, ne smem da se vezujem još uvek, no vreme je pred nama. -Biljana:...
Čuje se zatvorsko zvono, petak je, što znači da sleduje tuširanje, pojam koji ne raduje. Ušao je nag, sa prekrštenim rukama i još uvek sopstvenim šakama na ramenima, odvrće vodu praćen pogledima željnih.
Boban:Da li ponovo mora da mi ispada sapun?
Glavni lik nam izusti tiho ne.
Vraća se u ćeliju, izmoren, rastrojen, životom nezahvalan. Obrnuto afektnog raspoloženja sede na krevet.
-Biljana, jedan je način..
Tu, jakim udarcem četkice za zube ubi Biljanu i nabi oko svoje na istu i osta na mestu mrtav.
Jedini slobodan dan za odmor. Relativan odmor, ali barem za malo duže jutarnje spavanje, ustajanje kad to njoj odgovara, bez iznenađenja i šokova. Nema sata da zvoni, deca su juče malo duže ostala budna pa još spavaju, muž je gledao fudbal u kladionici sa društvom pa hrče sve u šesnaest. Vreme za lagano buđenje, kasnojutarnju ili ranoprepodnevnu kaficu. Divota.
- Kako sam se jutros šokirala! - Zašto? - Skočim iz kreveta, mislim da sam se uspavala, a tek onda ukapiram da je nedelja! - Tvoj muž ne radi nigde? - Trenutno ne, zašto? - Mom ujutro zvoni sat za buđenje, on se okrene i surdukne mi ga praktično u istoj sekundi. Čim nema zornjaka ja znam da je nedelja...
Rečenica koju izgovaramo ili makar pomislimo kada nas moralnost, tj. nemoralnost nekog čoveka razočara.Ima i ljudi kod kojih je ovo utemeljen stav, a ne samo odraz trenutne ljutnje i razočaranja. Takvi ljudi treba ozbiljno da razmisle, pošto najčešće ili imaju previsoka očekivanja ili se fokusiraju samo na loše primere. Sličnog smisla su i izrazi „kakvih sve ljudi ima!” i „trebao nas je Hitler sve pobiti!”.
1. Srednjovečna žena gleda vesti i na njima ide obaveštenje da je grupa mladića pretukla i opljačkala staricu, koja je umrla u mukama (daleko bilo). Glasno i nervozno komentariše „kakvih sve ljudi ima!''
2. Stariji čovek okrećući kanale na televiziji u svojoj dokolici i dosadi slučajno naleti na neki istorijski dokumentarac, u kome se govori o zverstvima raznih netolerantnih ljudi nad drugačijima. Tiho,u sebi gunđa „ljudi su stoka”...
Što se tiče tvojih roditelja i onih starijih, vrlo logično i sasvim dovoljno objašnjenje za tvoja dokona pitanja, na koja ni sami nemaju odgovore. Inače, pitanja su u vezi radnji koje obavljate iz godine u godinu, a za koje se veruje da imaju verska i mistična značenja.
- Mama, zašto se za Uskrs farbaju jaja? -.......Ne znam. - A zašto ih onda farbamo? - To su sine naši običaji, tako je radio moj deda, i njegov deda pre toga.
.......
- Mama a zašto kitimo jelku? - Da bi ti dobio poklone. - A zašto ne kitimo neko drugo drvo? - Ćuti i kiti.
.......
- Mama a zašto spremamo čorbu, sarmu i pečenje? - Umrla ti je baba životinjo. - Znači slavimo? Tako spremamo i slavu. - Ne slavimo, ćuti tu i jedi. - Ne mogu, nisam gladan. - Moraš, to je običaj! - A hoće li baba otići u pakao ako ne jedem sarmu? - Prekini!
.......
- Mama a zašto slavimo slavu? - To je običaj sine. - A katolici nemaju slavu? A je l oni idu u pakao? - ....... - A zašto slavimo Svetog Alimpija? I ko je bio Sveti Alimpije? I od kad se slavi? A?
Ramena, grudi, ruke, ledja, ramena, grudi, ruke, ledja... Pa gde su jebene noge? Kao što današnji bilderi, koji izgledaju kao bure postavljeno na dve motke, zapostavljaju donje (zadnje) ekstremitete, tako i naš nesrećni junak prekriven paučinom čuči zaboravljen u najmračnijem uglu špajza socijalnih zbivanja i čeka da se neko i njega seti.
-Jes' vid'o Mareta negde? Možda je umro a da ja nisam čuo. -Ma jok, živ je, al' kao da nije. Od kad se onomad posrao kao ker na sred šetališta pred sedamdeset ljudi svi su ga zapostavili kao bilder noge. Mislim da ga i ukućani ignorišu a da mu 'leba i vodu ostavljaju ispred vrata.
Roman Dragoslava Mihajlovića o životu dušanovačkog mangupa i bokserskog šampiona Ljube Vrapčeta. Ovu knjigu možete da volite ili ne, možete da kažete da je govno od proze ili biser YU književnosti, ali niko ne može da porekne da mu je ovo delo obeležilo jedan period detinjstva. Naime, ovaj roman se obradjuje uglavnom u prvom razredu srednje škole i njegova fabula predstavlja totalno osveženje u odnosu na dela koja se deci serviraju u tom starosnom uzrastu ( Ep o Gilgamešu, Pakao, Božanstvena komedija, Dekameron...). Naravno, sve ovo navedeno su velika dela, ali ko još u 15 godina može da ukapira odlomke iz Starog zaveta!? E sad, uglavnom se dešava da su profesori srpskog totalno netolerantni kad je u pitanju ova knjiga, jer je "vulgarna", pa se ona samo pretči, čisto reda radi.
Jedan dogadjaj iz moje srednje škole. Profesorka srpskog pripada grupi gorepomenutih profesora, koje zabole kurac za "Tikve", te se čas analize ove knjige sveo na petominutno prepričavanje od strane najbolje učenice. Profesorka: U redu je, Ivana, dovoljno smo čuli o Tikvama. Ko hoće da popravi ocenu? Marija: Ja bih. Profesorka: Uh, ti imaš čistu jedinicu. Hm, ajde analiziraj jednu rečenicu iz romana, ali nadji, leba ti, neku gde nema bezobraznih reči! Marija: Krajem 50-ih, na Dušanovcu se osetio deficit medju ribama. Subjekat je... Profesorka: Jao, to je predugačko za tebe, a i te "ribe", pazi na rečnik. Traži kraću, i bez vulgarnosti! Marija: Hoćete mindže!!! Profesorka ( kolutanje očima ) Odeljenje ( koma )
E, baš smo stoka. Jebote, pa zar si našao na stepeništu moje zgrade, otpatku ljudske vrste, da doživiš ovakvo prosvećenje? I to si se israo na današnji dan, kada sam se ovako lepo obrijao, u oba pravca žiletom, s izbrijavanjem, pa sada smrad tvog govneta sa trećeg stepenika štipa jače od ćaletovog afteršejva.
Uostalom, zašto se uopšte brijemo na današnji dan? Kao da je neka svečana stvar u pitanju. Isto sranje, možda i veće nas čeka i sutra... oh, evo lepog prizora, da zaboravim na ono govno. Ide komšinica, sveže isfenirana, šlic do dupeta... Stani bre, nije lepo da se šunjam i gledam:
*- Dobar dan, komšinice, baš ste se picnuli danas, u nedelju u podne... - Pa valjda je takav red na današnji dan? - Ah, vi isto u vrtić, znači? Haj'te vi samo, ja ću polako... *
I eto, meni glupo što se brijem, a ova se isfenirala, našminkala i skockala. Možda je čak i u solarijum išla, kao da se, izvinite na mom francuskom, za neku jebačinu spremila. Doduše, ishod je sličan, a navika je da se trudimo da smo najlepši na početku duže veze. Tačnije četvorogodišnje, ako ova od danas potraje koliko je ustavom predviđeno.
Par koraka dalje, tu je i Boća, lokalni džankić. U svom je prirodnom okruženju, u prcilištu za golubove između dve zgrade. Pre dvadeset godina je blejao na istom mestu. Kao da je ovde vreme stalo. Mahnuću mu samo, ne mogu da sad slušam kako mu treba sto kinti za neku varijantu.
Eno ga i mali Raca Šonja... mada je danas opštinski funkcioner, ide u skupocenom odelu u istom smeru. Eh, dok smo kao klinci još uvek svi drkali na Branku Šovrlić, taj je bio debilčić kojem smo lupali čvrge kod koša jer smo bili superiorniji u svakom pogledu. A vidi ga sad. Žuri nekud, izgleda gde i svi ostali.
Oh, gle čuda, još jedno govno! Ovaj put kučeće i to nasred terena za basket. Pa ženo, valjda je normalno da za svojim kučetom počistiš, jesi li čula za neku odgovornost? Uvek u sebi mislim kako bi im ljubazno rekao "pička vam materina, pokupite kaku vašeg kuce", ali odćutim, kao pičkica. Možda bih sada, u danu za promene, mogao promeniti praksu:
*- Izvinite, gospođo, ali na tom terenu se deca igraju. - Puši kurac. *
A i ja se pravim pametan. Mada sećam se te žene, rekla mi je kao klincu svojevremeno sa svog prozora, krijući se iza roletne, da nisam normalan što sam napolju dok traje pomračenje Sunca i da bi trebalo da odem kući i zaključam vrata. To su ti ljudi, oni rade to.
Najzad sam stigao na odredište, pripade mi muka od jedne petominutne šetnje. Makar nije velika gužva i izgleda da brzo ide. Nije ni čudo, znaju ljudi šta rade, pa se ne zadržavaju puno čitajući. Hmm, a ovamo su kao neopredeljeni. I ko me sad tipka po ramenu? Ah, lokalni uspešni privrednik Stanko...:
*- O, Stanko, zdravo, ne videh te odavno. - Ma tu sam ja, vamo tamo, kamioni avioni, kurve i koks, znaš kako je? - Razume se da znam... - Šta ima kod tebe? - Sjeban sam nešto, mislim kako smo nazadni kao društvo, bahati, netolerantni, kaskamo za svetom... - To stoji, batice, stoji... e, ček, okreni se napred, stala je trudnjača na kraj reda, pravi se da je ne vidiš. - A?!? - Da bre, ko će sad da je propušta kad smo sledeći. *
Da li je stvarno to rekao? Ne, ja ne mogu ovo. Nema nama spasa... a ovom krezubom sa UV lampom ne mogu ni dobar dan da kažem. Evo vama, gospođo, lepo lična karta, a tebi, mala, da naprskaš prst i hvala za hemijsku. Hvala vam na uviđavnosti da skupa ne progovorimo nijednu reč. E sad da vidimo... ma šta da vidimo! Kao da ovde još uvek može išta da se uradi, najbolje je da zaokružim prve na spisku, isto mi se hvata. Da makar opet probaju da obezbede još jednu 1999, al' da bude efikasnija ovaj put.
- Kečap, pavlaka, zelena i jako malo luka stavi... hej, mašiš pljeku, gde si se zagledao tako? - Ma posmatram ovu dileju što je parkirao Bembaru na dva parking mesta i to invalidska. - Vidi ljombera, stvarno. E, brate, loše su nas bombardovali.
Internet zena - Morate da platite da biste dobili pristup.
Server zena - Uvek je zaposlena i preopterecena kada vam je potrebna.
Windows zena - Znate da ima mnogo mana, ali ajd' sad zivite bez nje.
Powerpoint zena - Savrsena da je prezentirate na nekom slavlju.
Excel zena - Kaze da stosta moze, ali vi je i dalje koristite samo za one cetiri osnovne radnje
.Word zena - Nema sta, svakim danom sve vise iznenadjuje; ne postoji niko na svetu ko je, zaista, razume.
Office zena - Po potrebi sve moze da radi i sve da bude. Samo kao sto je Njegos rekao da je cud zenska smijesna rabota tako i ova vrsta je uglavnom korisna ali i ogranicena i uvijek joj jos nesto malo fali pa se korisnik mora snalaziti sa strane.
MS-DOS zena - Svi su je imali i niko je vise ne zeli.
Backup zena - Mislite da ima sve, no kad vam nesto zatreba, shvatite da joj nesto fali.
Scan disc zena - Znamo da ona moze da napravi mnogo toga dobrog i da samo zeli da pomogne; u nacelu niko ne zna sta to ona svakako moze.
Screen saver zena - Nema bitne funkcije, i pored toga volite da je gledate.
Hard disck zena - Seca se svega, u svako doba dana.
E-mail zena - Od deset stvari koje vam prica, devet su cista glupost.
Virus zena - Kada to najmanje ocekujete, instalira se u vas stan i docepa vasih stvari. Ako pokusate da je deinstalirate mozete da se oprostite od nekih stvari. Cak i ako nista ne preduzmete, ubrzo sve gubite.
SAP zena - Posle dugogodisnjeg rada, slusanja saveta prijatelja i skorog proglasenja bankrota, konacno ste je prilagodili svojim potrebama. U medjuvremenu se na trzisu pojavila jednostavnija varijanta.
Savršen par debila. Zanimljivi jedan drugom zbog količine gluposti i izgubljenosti koja obojicu krasi. Individualno su zabunjeni *nemači pojma*, zajedno su još gori, jer u ovakvim slučajevima dve glave ne misle bolje od jedne. Oni su kao Đole i Bole, one dve tupave mačketine iz crtaća koje ganjaju miša na nekom brodu. Jedan od njih je samo na prvi pogled pametniji i ponekad zvuči kao glas razuma, ali njegovom bratu po kretenizmu nije potrebno mnogo vremena da ga ubedi da greši. *Jebo ih onaj ko ih sastavi!*
- Matori, 'oćemo li još po jedno? - Brate, pa to će nam biti sedmo! Znaš da vozim. - I bre što si smarač! Opusti se, ja ću da vozim. - I to što kažeš. Konobar!
Fraza koja opisuje stepen vukojebinosti neke vukojebine, tj. selišta koje se nalazi Bogu iza nogu, i u kome svakog dana 200 zemljoradnika ore njivu i keca ovce.
Opšte je poznato da su marke u srpskim selima bile u opticaju i 6 meseci nakon potpunog povlačenja ove valute iz upotrebe, i dolaska voljenog nam evra. Evro zvuči evropski, a marka Nemački (namerno sa velikim N), pa samim tim ima prednost.
*misli se na nekadašnju nemačku valutu
-Brate, da vi'š što Maksa uz'o Golfa trojku polovnog, od nekog seljaka, auto u odličnom stanju, 500 evra ga platio. -Pa to je džabe jebote... -Ma ćuti bre, jedva ubedio seljaka da je su to prave pare, ljakse tvrdio je marka i dalje u opticaju.
--------------
-Kakvu je kuravu platio Simke... Bio kod burazera na slavu u selo, za 20 evra sve radi. -Ma kak'i dva'es evra, nema više za tol'ko. -Ma 'de nema, to ti je selo. Tamo se i za marke jebu.
