Relativno nov pojam u Srbiji. Za vreme Miloševića, bilo je jasno koji mediji su na kojoj strani: državne medijske kuće su bile na Miloševićevoj strani, baš kao i one privatne stanice u vlasništvu režimu bliskih ljudi; dok su one stanice u vlasništvu ljudi bliskih opoziciji emitovali opozicione vesti. Međutim, sa promenom režima 2000. godine, najpre su se svi priklonili novim vlastima, a potom je doneto više zakona o političkoj korektnosti i informativnoj neutralnosti. Međutim, kako u prirodi Srba nije biti neutralan, došlo je do slobodnog tumačenja ovog pravila. Pored obaveze da se prenese tačna vest, na kraju se ona često dopuni "nezavisnim" istraživanjem određene medijske kuće, kojom se glavna vest- diskredituje.
RTS "Evropski komesar...jasno je istakao kako Srbija neće moći da pristupi Evropskoj uniji dok ne prizna nezavisnost Kosova, a ukoliko zemlja ne postane član EU, njeni građani neće moći da žive bolje, istakao je komesar"
"Komentarišući ovu vest, ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić, je istakao kako Srbija nikada neće preći crvenu liniju i priznati Kosovo, iako EU ostaje glavni cilj".
"Samo ove godine, nezaposlenost u EU je skočila na rekordnih 12%, saznaje RTS, što je čak 4% više nego u Srbiji".
B92 "Dragan Marković Palma i Dragan Đilas još jednom su istakli kako lično ne podržavaju Gej paradu, ali da se ne protive njenom održavanju, ukoliko to ne podrazumeva njihovo angažovanje".
"Dragan Đilas je odbio da komentariše činjenicu da mu je visoka plata".
"Dragan Marković-Palma je odbio da komentariše činjenicu da je istovremeno i poslanik i gradonačelnik Jagodine".
STB
"Danas se u Beogradu urušio deo mosta Gazela" "Gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, najavio je da će već za mesec dana otpočeti radovi na rekonstrukciji Gazele (da se nije urušio deo, zna se kad bi ga otvorili...)
Originalno značenje, vašljiv čovjek. Međutim u žargonu, uglavnom zapadno od Drine, ušljo je neki mlađi tip, koji je tek zagazio u neke ozbiljnije vode, i koji tu tek treba da se dokaže, a već nešto pokušava, trsi se, šta li... Uglavnom izraz za mladu, neiskusnu, relativno slabu, i nebitnu pojavu u nekom ambijentu. Ušljo uglavnom misli da je mnogo bitniji nego što to stvarno jeste. A ponekad i jeste bitan, ali mu oni koji ga ne vole prišiju taj termin kao etiketu, pogrdno... to je neki oblik ejdžizma ili starosne diskriminacije, gdje se nekome ne priznaju zasluge i kvaliteti samo zato što nema dovoljno godina.
U Srbiji bi se za ušlju reklo picopevac.
- A vidi onog ušlje tamo... šta on misli da smo mi budale? E moj ušljo, imaš ti još pure jesti...
Uglavnom najbolje ribe na televiziji, uvek doterane, nasmejane, neretko i baš lepe, ali kako bi ovaj divni sklad bio narušen, moraju ili da mucaju, ili da pričaju kao da su pročitale dve i po knjige u životu, da sriču ili da im je jednostavno boja glasa relativno slična zvuku kočenja formule jedan.
Po pravilu posao su dobile preko veze ili preko kreveta, obavezno studentkinje žurnalistike (najčešće nekog brzog kursa koji vodi neki od naših najpopularnijih marketinških i novinarskih mogula), govore više stranih jezika, obožavaju pop kulturu, Opru i Miru Adanju Polak, bentlije, egzotična krstarenja i naravno racku.
Životna želja im je sopstvena autorska emisija, a najčešće završe na nekom od onih "koliko ima "sisa(ubacite nasumičnu reč) na slici" kvizova gde njihova superiorna elokvencija može da dođe do izražaja, kao i ostali atributi koji, po pravilu nisu zanemarljivi.
Posle nekih desetak godina pušenja kurca direktoru televizije kako bi zadržale i taj jadni posao, određeni procenat ovih superstarova domaće televizijske scene zasluži da se pojavi kao sporedni gost koga niko ne prepoznaje u nekoj tok šou emsiji (pod uslovom da se i posle tih silnih godina i dalje fizički dobro drži) koju vodi znatno mlađa, uspešnija i arogantnija koleginica(koja je u 20% slučajeva zaslužila to mesto, a u ostalih 80% samo bolje hoblala gedoru i eventualno ga primala u dupe, i to od istog direktora) koja je sve vreme pobednički gleda i postavlja joj pitanja o karijeri likujući i aludirajući na njen uspeh a apsolutnu propast jedne od naših heroina, koja mora sve vreme kiselo da se smeje i trpi, nadajući se dobrom rejtingu i eventualnom honorarčiću uz neki bonus felacio.
Ako nekoj od njih za vreme emitovanja (ako ima sreće da ide uživo) ispadne jedna sisa pred kameru, ili bude te sreće da upeca neku javnu ličnost i šeta se sa njom po gala večerama beogradskog džet seta, ima šanse da bude upamćena i da ostavi bilo kakav trag (ne onakav kakav bi bio pohvalan, ali opet trag), a ako ne, onda jednostavno padne u zaborav onog trenutka kada bude smenjena i umesto nje postave drugi par pričajućih sisa pred kamere.
mmmm... ona voditeljka prognoze sa pinka, i ona sa BK, mmmmm e, e, I ONA druga sa pinka.... E ima i ona Metropolisa, mada nije ni ona, kako se beše zove... ONA sa Hepija... A ima i par njih sa b92, mada one su više onako urbane, nisu klizave i pogodne za teslačenje.
Jedina ekoloska drzava u Evropi je Crna Gora.Crna Gora nema industriju,proizvodnja je na nivou manufakture,zelezara Niksic ne radi,aluminijumski kombinat ne radi jer rusi ne mogu da plate struju i jedina grana industrije koja jos postoji,izuzev turizma(koji je smesan),jeste proizvodnja vina i rakije u kombinatu "13. Juli".Posto poseduje odredjene prirodne lepote(koje su takve zato sto svi od njih beze ),kao sto su Durmitor,Prokletije,kanjon reke Tare,kanjon reke Komarnice i cuveni kanjon Nevidio,koji se nalaze na relativno malom prostoru,ljudi koji rade u Unesku ,poceli su da gledaju na CG kao na malo veci park.Osim na primorju,sve ove prelepe prirodne lepote su mahom puste,zato sto su ljudi koji su tu ziveli,mahom u Beogradu i osim kanjona reke Tare ,retko tamo zalaze turisti.
Crnogorci u toj lepoti dodju,valjda, kao divlje zivotinje.....
Barem petina likova se redovno pojavljuje sa njima na sankalištima. Izgledaju kao mešavina mopeda i sanki, dakle imaju dve skije pod sicem i treću spojenu za volan, uz pomoć koje može da se skreće. Dolaze u dve boje - žuta i "nandžarasta". I koštaju kao tri polovna Elana. Izgledom pokušavaju da nas slažu da su ispunjene modernim dizajn-idejama, koje ih čine bržim - ali činjenica je da su troskijne sanke na spustovima uvek tragično sporije od barem relativno dobro očuvanih i naslaninjenih klasičnih drvenih sanki sa prišrafljenim čeličnim klizaljkama. Ljudi koji koriste ovakve sanke nikada neće doživeti sankaroški udes pri velikoj brzini, jer pod jedan ne mogu ni da razviju veliku brzinu.
Jugoslavija je nekada bila država u kojoj su svi njeni stanovnici mogli neometano (ili relativno neometano) da prolaze republičke granice; da doručkuju u Đevđeliji, a večeraju u podnožju Julijanskih Alpa (ili da sve to urade gde god požele). Mogli su da sreću svoje saradnike i partnere iz drugih delova države, ali i celog sveta i da ugovaraju sa njima saradnju. Jedino su lopovi- usled efikasnog državnog aparata- morali da idu u zatvor.
Jugoslavije kao države danas nema. Ali zato svi lopovi sa njenog nekadašnjeg područja mogu neometano da prolaze granice novonastalih država; da doručkuju u Đevđeliji, a večeraju podno Alpa (ili sve to da urade gde god požele). Mogu da sreću svoje kolege kriminalce, iz bivše Jugoslavije, ali i celog sveta i da ugovaraju sa njima zajednički multi-milionske prevare naroda. Jedino se sav ostali narod- usled neefikasnih državnih aparata- oseća kao u zatvoru.
Trend koji se relativno skoro pojavio kod većine proizvođača robe široke potrošnje a sastoji se u tome da se smanji količina proizvoda u pakovanju koje vizuelno izgleda isto kao i pređašnje. Nikakve prevare tu nema, količina proizvoda je i dalje tačno navedena, sitnijim slovima i na manje upadljivom mjestu. A cijena je naravno ostala ista.
Na prvu loptu sve to liči na neku vrstu prevare jer se isto plaća za manju količinu. Ipak, objektivni posmatrač shvata da je sve u cilju zaštite potrošača jer na taj način manje jedemo, a samim tim se manje i gojimo. Parče slatkiša je parče slatkiša a to što je neznatno manje naše tijelo itekako cijeni.
A tek ženske gaćice... Fala proizvođačima robe široke potrošnje!
Obicno relativno siromasan covek koji od svoje bedne plate/penzije odvaja svoj maksimum za kladionicu. Cesto je kladionicar i zavisnik za pivom ili nekim drugim alkoholom. Onda se ovakvi ljudi dele na dve sorte : 1. Igraju na sitno i cekaju velike pare i 2. Igraju na krupno i samo udvostrucuju. Retko koji kladionicar je zaradio neke pare jer ga uvek sjebe neka sigurica. Pravi kladionicar uvek kod sebe ima listu i onu malu olovku koja se uzima u kladionici. Naravno, kladionicar ima svoju kladionicu u koju stalno ide i u kojoj ga svi znaju. Da, postoji i jos jedna vrsta kladionicara, to su obicno maloletna lica koja se klade da bi imala za izlaske itd..
Simpatičan mladić, pažljiv, umiljat i nežan. S druge strane naivan je, bezbrižan i operisan od svake ambicije što ga kod udavača iznosi na zao glas jer uglavnom moraju da biraju - ili on ili pare. Još jedna od mana mu je što mladost nije večna pa u starosti relativno lako postaje matori jarac i mladalačka bezbrižnost prerasta mu u nemar koji često uzrokuje da stvarno dobije rogove.
Arhineprijatelj i po svemu sušta sprotnost mu je bumbar. Kapitalan, ozbiljan i naizgled lenj, on zuji zelenim livadama sive ekonomije uvek znajući gde se nalazi i šta hoće. Kao potencijalni đuvegija i on ima izvesnih nedostataka od kojih je najupečatiljivija težnja da u nekoj fazi života stvarno obuče prugasto odelo.
- Milice, ćeri moja, prose te jadna ne bila Marko Jošov i Krcun Punišin i ja nijesam pametan kome da te dam, te ti meni reci koji ti je srcu miliji. - Ja ću učinjet što mi ti rečeš, tajo, pa sve i u more da skačem. - A ne no ja baš tebe pitam, kod Krcuna imaćeš i slanine i sladine dosta ali ti neće doć' kući krvavije ruku. Marko će ti iz boja svaki put donijet' tursku glavu ali će ti i ostavit' praznu okućnicu, pa ti razmisli. - A ja nemam što da se mišljam, prase ište duboko korito a ljudi čast i poštenje.
Retko ko je cuo za bilo sta izvan Granda i Sase Popovica. Svako zna napamet svaki ''hit'' Jelene Karleuse.
Svaka devojcica od 13/14 godina izgleda kao drolja . Svaki decak ima muda , ali da prebije svog plisanog medu.
Devojcice vise ne okrecu hulahop , ne preskacu lastis , sad se slikaju po wc-ima i odmah kace na internet da se vidi koliko su odrasle.
Decaci u manjom meri ali i onji.Igraju fudbal ali preko kompjutera , vise je popularno da psuju i da puse , drogiraju se i piju , jer to je vise u fazonu.
Cudaci su oni koji slusaju relativno normalnu ili normalnu muziku (zavisi sta ko smatra pod normalno).Monahinje su one koje nose 2 ili vise od 2 komada garderobe .
Samo me zanima sta ce se desiti kad pomru svi "stariji" . Sta ce ostati?
