Kritika razrednog starešine učeniku koji je potomak njegovih bivših učenika. Toliko dugo se učaurio u prosveti da mu već dolazi skoro pa treća generacija iste porodice (ako su Romulanci može biti i četvrta) da je izvetrio ko kisela voda - sve dečje potrebe razume ali nema rešenja za njih jer je jednako podetinjio kao i oni.
- Gligorije, prestani da vaćariš Milku! - Ne vaćarim profesore, dobila jutros pa joj masiram grudi da ne bole! - Takav ti je i ćale bio, ne može proći kraj sise da je ne zavati... - Poznavali ste ćaleta? - Bio mi učenik, i on i tvoja keva. Znam bre kad su te napravili iza Drakčetove pekare! - Kako znate profesore? - Ćomi Ler valjao neku vutru prekoputa... dobru vutru!
Kulturan način da kažete "Baš sam se dobro izasr'o". Koristi se najčešće kada smo u nekom "elitnom društvu" kako bi svom drugu šifrovano rekli da ne posjećuje toalet jerbo ste tetovirali wc šolju kao Alan Ajverson ruke i da tamo više nije sigurno ni sa gas maskom. Neki ovaj izraz koriste i kako bi rekli da su u skorije vrijeme operisali slijepo crijevo.
Šef: E evo Mirka, pa gdje nam pobježe? Mirko: Ma išao da operem ruke u wc, inače ogladnio sam baš, crijeva su mi progledala. Šef: A da baš sam i ja ogladnio, ali moram prvo u wc. Slavko: Ja vam to ne bih preporučio, onako drugarski, bolje idite pišati sa terase.
Neki ljudi smatraju da alkohol, u stvari, i ne služi za (teško) opijanje pa se vade da su prokleti konobari hteli (iz mržnje, šta li) da ih otruju a oni su, eto, ipak preživeli. Na ovo se vade i provaljeni klinci kad baladiraju matorce da im (isti oni prokleti konobari) za dž sipaju gudru u piće.
- Majstore! 'Alo, 'oćemo da radimo Golfa danas? - Odmori malo, (majstor teškom mukom proviruje kroz prozor) nisam još došao sebi... - Preterao si sinoć, a? - Ma, nisam, samo kilo vinjaka; al' sad mi pršte glava... mora da mi je neko nešto poturio...
Ono što prosečan srpski navijač prebacuje sebi sličnima iz rivalske grupe. Ovi ratovi se uglavnom vode po forumima, društvenim mrežama, komentarima vesti na internetu, ređe i u sms chat-u. Uglavnom je to na relaciji Partizanovci-Zvezdaši i Zvezdaši-Partizanovci. Pritom: 1) dotični nije sasvim ni siguran šta su kompleksi; 2) sam pati od predrasuda raznih vrsta, čim učestvuje u takvoj raspravi. Prebacivanje i svađe se na kraju, naravno, završavaju bez definitivnog pobednika, mada je relativni uspeh ako pripadnici jedne grupacije uspeju da prekinu pripadnike druge rečima: "Mi smo... dok ste vi... bedni (ovde ide naziv protivničke grupe, često pogrdan)... ZATO ĆUTITE!"
Zvezdaši-Partizanovcima: "Grobari, mi pamtimo Bari, a vi Fljamurtari. Kompleksi su čudo, mi smo bili prvaci Evrope, dok ste vi sada tek ušli u to takmičenje, a mi smo i 1992. prvi iz Srbije ušli u Ligu šampiona i zamalo je osvojili. Mi smo i dalje najtrofejniji srpski klub, i to u velikoj Jugoslaviji, a vi ste imali duplo manje titula, iako ste imali i Tita i Franju! Uvek će te biti mali partizan. ZATO ĆUTITE, glodari!"
Partizanovci-Zvezdašima: "Cigani, šta se oglašavate! Partizan je elita, sada Partizan igra za Srbiju, a kada igra Srbija, u bilo kom sportu, pogledajte najbolje igrače- to je kao da igra Partizan. Osim toga, osvojili ste KEŠ, i to pre punih 20 godina, kada ste odigrali 4 pišljiva kola do finala, sa klubovima, koje bi Partizan (osim Bajerna) danas počastio sa 4 ili 5:0, a Liga šampiona postoji tek od 1993. godine, to je onako postojala neka grupa, ali nije svaki Petar sveti Petar. Kompleksi su čudo, ali jebaće vas Kleo u derbiju, a Stojketu nećete ni prići! :) "
Ako joj se fizičke mere sa ovima baš i ne podudaraju, nema brige - plastična hirurgija i dijete su vrtoglavo uznapredovale, a odlazak na fitnes je danas u modi.
E to je onaj dobro znan trenutak. Pokušali su svi da te uteše, plakali sa tobom, koliko je to moguće i patili, tražili ti leka, ali elem. E to je onaj dan, kad shvatiš da su te prethodni dani umorili, ili ona noć, kada si shvatio da su prošle i suviše samotne bili. To je onaj trenutak u kom ti ne znače istrošene reči, već bi samo da pričaš, da ono što možeš reći u nekoliko minuta, razvučeš na sate, pa nabaciš neki osećaj olakšanja.
-Pa ne znam šta da ti kažem. -Ma samo ti ćuti i slušaj, ja ću da pričam. Ne znam kada je to počelo, ima tome dana. Samo me pogodilo onako iznenada. Ti znaš da ja ne verujem u te ljubavi na prvi pogled, ali ona je prošla par puta kraj mene. Ma sve sam ja probao, al nekako se spetljam, ma znaš kakav sam. A onda čujem ona traži ljubav, a ja se još više pogubim. -A da ti brate potražiš psihijatra. -Ćuti i slušaj, noćas si ti moj psihijatar.
