Tradicionalna moskovska akcija sakupljanja beskućnika koji nisu preživeli zimu.
„biciklom na rusiju“
Tačno ta rečBiciklom na Rusiju2 definicije →
Hvatanje sunardonika u laži, prevari ili bilo kom drugom obliku obmane oduvek je bila zanimacija sa kojom se srpski narod strastveno zabavljao u onim danima kada život nije bio tako nesnosan k'o inače. Ili mu je, pak, promakla repriza jebenog Ivana Ivanovića, te nije imao šta pametnije da čini celo veče. Elem, kombinujući ovu sa već viševekovnom praksom gledanja tuđih dvorišta, tanjira i žena ( morao sam ), naš čovek je postao šetajuća mašina za ogovaranje, nezaustavljivi izvor komentara na sve i svakoga, svevideće biće koje opaža sve ostalo osim samog sebe. I to je jedan beg od sopstvene realnosti koja je najčešće isuviše bolna da bi se tek tako prihvatila. Uostalom, tako je verovatno i nastala cinična ( a kakva drugačija? ) konstrukcija iz naslova, koja ne samo da se koristi na dnevnoj bazi već bi bez nje naši životi bili nepojmljivo prazniji i...itd. Pozdrav, zemljaci.
- 'Ajde, ženo, požuri, zakasnićemo kod kumova na Slavu...
- Evo, evo...A i oni su mi neke mustre...Na ovamo nema pas za šta da ih ujede, a ovamo slave Slavu da ceo Beograd zna!
...
- Je l' ovo piće od kumova?
- Jeste. Što?
- Pa, ništa. Na ovamo idu 2 nedelje u Grčku na letovanje, a ovamo donose najjeftinije vino iz supermarketa. Pih!
Pitanje koje postavlja zajebant, a služi da bi se dogovorili u kom trenutku zajedničkim snagama da počnu nešto teško da podižu, guraju, cimaju i sl.
Pera: Oćemo na 1,2,3,4, ili na 1,2,3,4-sad?
Laza: Ma kako hoćeš, samo da podignemo nekako ovaj šifonjer.
Pera: Dobro, ajd onda na 3,4.
Laza: Ajde.
Pera: Van, tu, tri, četiri(čeka da Laza prvi počne da tegli, da mu bude lakše da podigne manju kilažu)...sad!(tek tada upotrebljava snagu).
Laza: A, jebem te usta, šta se zajebavaš! Ajd opet, bez zezanja!
Pera: OK... oćemo na 1,2,3...
Laza: More marš u pičku materinu...
Jedna od dvoja vrata na Yugo-u, koji je stajao 4 sata na suncu, na temperaturi od 35 stepeni.
Način rodbinskog slikanja sa malim detetom na njegovom prvom (drugom) rođendanu.
Kad oće onda oće pa da ga jebeš. Ali nije problem kad nekog oće, nego uvek oće onog ko ima. Nikad nisam čuo da je na seoskom takmičenju u tomboli pobedio neko ko nema leba da jede, nego uvek neki seoski zrvk, koji može da kupi i tu tombolu, i sve koji učestvuju i još da ih vodi u Ovčar banju na 10 dana.
I tako je od vajkada, koliko god se trudili, igrali loto, bigo, kurac palac, čekali da Cuzammen Mančić izvuče baš listić sa magičnim brojem, ne ne... dobiće neko kola ko već ima 2 auta, pa taman sinu drugi, da jadan ne mora peške kad mu je ovaj kod majstora. Ili novi frižider, ali onda neće stari dati nekom kome treba,nego će da namenski zakolje još jednog bravca, pa da oba napuni mesištem, i potencijalno da rikne od srčanog udara.
Deda, jesi čuo što je Petrović dobio kola od osiguranja u Novom Sadu?? otiš'o seljak da osigura njivu, a još se potpisuje prstom,i ubace ga za nagradnu igru i dobio Ford Focus. Pa jebemu mater, ima 100 jutara zemlje, i sad je kupio novi Belarus, za novce ne na kredit, i dobije kola! Pa mi da smo igrali, ne da ne bi dobili ništa, nego bi ko onomad kad je baba išla na onaj ručak, kao dobili juga, još platila ručak, sreća da se živa vratila!
Ćuti, ime dedino, šta će tebi nov auto? nemoj da si mi proklet, tako te nikad nisam učio! Pa znaš da i đavo sere na veliku gomilu!! tako je od uvek! Pa on seljak ima u njemu da nasadi kokoške, taj ne zna ništa da vozi niže od 3 metra!! Pa ne sećaš se ti, dala je njemu opština pre 25 godina novu ladu, zato što je bio najveći proizvođač ku'ruza u Sremu, on seljak 'teo da vuče Zmajevku prikolicu sa njom, pukla mu lada na pola ko babina, znaš već, da ne laje deda!
Rečenica koja opisuje veoma plašljivu osobu kada su u pitanju životinje.
- Brate, a da mi to koljemo sami. Će nam uzme čovek 600 dinara, cela gajba sine.
- Pa ko matori da kolje? Jedino ti, Ivča i ja.
- Kakav Ivča bre, si lud? Taj ne prilazi na svinju sve dok nije na 'astal.
Na finjaka. Gospodski. Bez upotrebe snage koja klade valja.
Na kredit. Na crtu. Na veresiju.
Na inteligenciju. Na podvalu. Ja sam za vas Zapadna Evropa.
- Sinak, kaži dragička! Od sutra počinješ da radiš.
- OPA! Konačno. Mora da je nešto na olovku, a, a?
- Jok, more. Istovar džakova.
- Ali, tata, ja sam akademski građanin...
- ... sa kupljenom diplomom. Da si se u sedam nacrt'o na poslu. Jasno?
- Đe si poš'o? To bi bilo dvajes' evra!
- Paaa, ja sam mislio kad bi moglo kako na olovku...
- Čitaj šta ovde piše!
- Veresija dozvoljena starijima od 80 godina uz prisustvo oba roditelja. Evo, grohotom se smijem. Živi su nam roditelji, al' su nepokretni.
- Ko te jebe kad si maloljetan! Kontaš - imaš pedeset tri godine, al' si maloljetan hehe.
- Pa, brat sam ti, pobogu!
- Pa, šta?
- Kažu tata ukrao... Nije tata ukrao. Sve je ovo tata na olovku stekao, sine.
- 'Nači, čale, da se ne lažemo, čkole nemaš, a nisi ni neka suva inteligencija. O kojoj olovci pričaš?
- Dođem ja na kiosk, vidim, ovi ispred mene uplaćuju sve neke kompjuterske kombinacije. Dođem na red, kažem ovom, daj ti meni da ja lično popunim. Izvadim olovku, zaokružim sedam komada - ostalo je istorija.
Rečenica koja nikad ne upali na ispitu, a upali kad te neko pre ispita propituje.
Postdiplomske studije na megatrendu.