jedina reč u srpskom jeziku ispred koje je ispravno napisati "nedamo"
ne može se vikati na mitingu "NE DAMO KOSOVO"
„KOsovo“
Tačno ta rečkosovo45 definicija →Rec koja se najvise koristi u predizbornoj kampanji !
Ne damo Kosovo !
Hiperbola za veliki podvig. Nešto na ivici nemogućeg. U prenesenom značenju kod nas Srba - okosna tačka za najveće delo i herojstvo koje neko može da učini.
- Jesi se čuo sa Jelenom?
- Druže, Kosovo da vrati ne bih joj oprostio...
Najaktuelnija srpska samoobmana.
Tradicionalno “neka bude što biti ne može” prepakovano u odoru ljigave dnevnopolitičke parole.
Nudeći vešto projektovanu i savršeno tempiranu laž da je moguće ne prodati kosovski mit a kupiti ulaznicu za podelu mitskog zlatnog EU runa, promućurni strip junaci koji vladaju Srbijom vešto sebi kupuju vreme za još jedan krug samoubilačkog srpkog političkog ringišpila.
U vremenu kada je Srbija doterala od Cara Dušana Silnog do duvara sadašnjeg bednog, kolektivni srpski duh, u ogromnom strahu da se suoči sa istinom da je sjebo sve što se sjebati dalo, postaje lak plen profesionalnim varalicama – političkim opsenarima koji, manipulišući tim strahom i duboko ukorenjenim srpskim šizofrenim i infantilnim crtama, nude ono što Srbinu treba: laž da ništa nije izgubljeno, da je i dalje moguće sve dobiti, da spasa nam ima i kad propasti hoćemo, da smo najači kad najteže je i da ćemo u zaustavnom vremenu očas posla nadoknaditi tih pet, šest golčića manjka, da je moguće pojesti oba plasta sena i ne crknuti od gladi kao Buridanove magare i da smo na samom kraju kraćeg lošeg perioda od stotinjak godinica i da eoni srpske renesanse samo što nisu ...
Cijena, prava sitnica – glas na izborima.
Ukoliko se logika, Ustav, realnost... ne slažu sa ovom utopijom - utoliko gore po njih.
I tako se Sorabi i njihove vođe,u sreći i veselju spremaju da mučenu Srbijicu udaju za đuvegiju iz Brisela, onog istog koji joj nogu amputirao 1999., a koji će joj za svadbeni dar zlatne cipelice darivati. Nogu će joj, naravno, vratiti, a kao bonus daće nam i Augentalerovu. Nebo će se otvoriti, car će Lazo sa Fileom rujno vino piti, a Obilić rasparat' utrobu djeve Eštonove, sve na radost Tači barjaktara...
Srpsko političko biće pod totalnom anestezijom ove bajke – snom mrtvijem spava.
Buđenje iz bajke “i Kosovo i Evropa” u realnost “Nit Kosova nit Evrope” biće gadno. U pičku materinu gadno.
Ko ga jebe – nije nam prvi put.
Što voli Srbin sebe da laže, čudo jedno!
Lakše mu da primi ladan kurac u vruće dupe nego da istinu u oči pogleda. Voli da misli da „još se nije rodio ko je Srbina zajebo“ pa takav neprejebiv očas umisli da ako on srdito kaže „ma šta kurac realnost, nataknem je na ovaj moj nadrealni“ da će se stvarnost povući postiđena i izjebana.
Hoće Srbin i ženu i švalerku, I Mamon i Nomokanon, i da se jebe i da mu ne uđe, i platu i da ne radi, i da klinke jebe i da nevinu ženi, i Ratka Kandića i Natašu Mladić, i da potroši i da mu ostane, I da jebe kadinicu i da kadiji piše molbu da bude zamenik sudije i tužioca, i Agape i Farmu, i Tita i Dražu, i da se ne muči i da nauči, i Slavu i Partiju, i da se ne bori i da pobedi, i Svetog Savu i Satana Panonskog, i da pretekne i da slavno pogine, i Ruse i Pruse, i azil za pse i svinjokolj, i Legiju i Zorana, i rat i pakt sa Nato paktom, i 1244 i 1389, i Silvanu i Nirvanu, i na istok i na zapad na sever i jug , i Kosovo i Evropu...
A šta ako uspemo, ako bude što biti ne može? U Londonu muk, jebo te...
Drugi naziv za deo tela koji se zbog Parkinsonove bolesti polako odvaja od tela, trza i radi sam šta hoće. Zbog svog separatizma uperenog protiv centralnog nervnog sistema dosta liči na gore pomenutu državu.
"Šta radi bre onaj čiča sa onom čašom? Idem bre da mu kažem da mu je ono voda i da neće ništa da promeni ako je drma kao da pravi koktel!"
"Ćuti bre budalo vidiš da su mu ruke postale Kosovo!"
"Kakvo bre Kosovo! O čemu ti pričaš?"
"Valjda vidiš da mu ruke rade same za sebe! Pokušava mozak da ih vrati pod kontrolu, ali gotovo sad mu ne pomaže ni tehnički dijalog!"
Tesko oboljenje kardiovaskularnog sa pogubnim uticajem na nervni sistem.
Kosovo u srcu, Srbija u kurcu.
Ono što smo vikali pandurima-jajarama, koji su danas hapsili klinca na lokalnoj fudbalskoj utakmici, zbog neke totalno dečije baklje koju nije ni upalio.
Treba li pomenuti da su privih 4-5 (dečijih) bakljica, izgorele neometano?
Idite na Kosovo! Idite na Kosovo!! ....
Izraz kojim će vas ujutru dočekati roditelji jer ste zaboravili da stavite sve pod konac prije nego ste legli. Uz njega obično ide prijetnja da će biti ukinut internet i da ćete u krevet u 9.
-Idiote, kakvo jo ovo Kosovo Polje?! Jesam ti rekla da pospremiš prije nego legneš? Nećeš ti meni više ostajati do kasno, ukinuću ja tebi internet.
Istorija kaže da je Marko Kraljević bio turski vazal, ali u narodu ostao je zapamćen kao spasitelj. Da je Marko bio na Kosovu, mi bi pobedili. Ali nije, okasnio je, kaže narodna epska pesma - ne kaže, doduše, da li je kasnio GSP ili su bile neke demonstracije u gradu. I tako je Marko stigao kad nikom više nije trebao. E, kad tako neko više nikom ne treba, a stigao je pun entuzijazma kaže se, nekad i u engleskoj verziji:
Late Marko on Kosovo arrives!
Minimalan oblik nezavisnosti od roditelja gde imaš svoju sobu u drugom delu kuće. Pretežno se odnosi na izgubljenu generaciju od nekih 30-ak i više godina, bez stalnog posla i mogućnosti da uspe u malom gradu.
-Čujem sredio si onu šupu iza? Konačno da se malo odvojiš od tvojih.
-Ma brate sredio. Sad sam nezavisan k'o Kosovo u pm!
