I u njoj sve je guši.
Mada, ovo i nije grad, već selo. Ali nebitno, njoj je potrebno više prostora, kako bi bila slobodna kao ptica feniks.
Odavno je bacila blatnjavu motiku a gumene opanke zamenila zlatno-roze air max-icama.
Možda će šuma nebodera odjekivati milozvučnijim cvrkutanjem a mešavina smoga, teških metala i prašine nadimati pluća lepšim vaduhom.
Kaver uredno održavanog fejsbuk profila krasi neki od mostova velegrada, Kalemegdanska tvrđava ili neka druga znamenitost. Ispod fotografija uslikanih na nekom od posećenijih splavova stoji naznaka o njenoj promeni. Nema više stare Spomenke, grad ju je učinio boljom, lepšom, jačom...
Zbogom ruralni traktoristi i krezavi brđani. Ona sada uživa glođući punomasniju safaladu "Rokija, kontraverznog bizMismena". Prejahala je dobru kilometražu dok nije pronašla svoje pravo JA. I ono je, na svo iznenađenje, baš u Beogradu. Ona je rođena za taj grad i udiše ga punim plućima.
-Gde si Spomenka, nisam te video dugo?
-Znamo li se?
-Pa to sam ja, Milomir he he. Sećaš se, brali smo šljive svakog leta u Miokusu. A jednom smo i u kuruze svratili he he
-Takav život sada je iza mene. Ja sudiram na višoj poslovnoj i imam dečka koji radi u privatnoj firmi!
-U privatnoj, ma nemoj pričat?! Nego čujem ćale ti se razboleo, nema ko da mu pomogne da obere gradinu...
-Baš me briga za to...Rekla sam zbogom nemaštini, sada sam drugačija. Ono je bio mali grad, devojka kao ja mora da diše slobodnije!
-Da, da, razumem te u potpunosti. Nego, praziluk ti viri iz guzice. Namesti to pre no što udahneš slobodnije!
Ovo definicija je napisana za Mizantrophy
Nazove baba sa sela - nakupila se jaja, kajmaka, sira, suvog mesa, prepečenice i ostalih domaćih proizvoda, a nema ko otići po dobrovoljni prilog - da ne jedu djeca samo salame, paštete i Frenovke... Tata na putu, mama ne smije sama do sela, dalek put, krivine, makadam, a i da ne isprlja nove cipele ala tržnica... I baba se prvi put u svojih 85 godina spremi i krene za grad! Jedva dočekala autobus, koji datira iz perioda snimanja filma "Ko to tamo peva", i nakon jednočasovnog treskanja i blažeg potresa mozga, stiže baba u grad....
Baba: Šofer, je l', bi l' vi men' mogli kaz't' đe je stanica za grad?
Vozač: Može baba, nije problem..
Baba: Znate, prvi puta sam voji, nijesam sigurna đe b' trebala izić!
Vozač: Samo ti baba sjedi iza mene, ja ću tebi reći malo prije, pa se ti pripremi!
Baba: E valja!
...nakon 45 minuta...
Baba: Šofer, je l' smo blizo?
Vozač: Eto nas za 15-20 minuta.
Baba: U jebla te pita, dede da se spremim!
...ustaje baba, grabi pletenu korpu, provjerava jaja, kajmak, sir, suvo meso i ostale namirnice, prepečenicu pod mišku - plastična flaša od Fante!, staje na prva vrata, i trkom izlazi kada se otvore, da je ne bi, ne d'o Bog, slučajno u'vat'lo za prsluk!
Najveci grad Crne Gore.
Grad u Republici Srpskoj koji je izgrađen pre roka.
Serija u kojoj svi gledaju sex a niko grad...
Klizava ulica u novogodišnjoj noći punoj alkoholnih derivata.
Svako selo ili grad u predizbornoj kampanji.
Jedno je imati srca biti dobar a nešto sasvim drugo imati srca biti hrabar.
Suptilan način na koji je stari Vujadin rek'o svojim sinovima da ne budu pičke nego da izdrže ovo da im ne bi jebo mater
Brend svakog vašara. Iako deluju kičasto izvanrednog su okusa jer su to ustvari medenjaci preliveni crvenom šećernom glazurom i lepo su dekorisani. Neki čak imaju i "ugrađeno" ogledalce. Ustvari licitarska srca su preteča današnjih, modernih, tehnološki naprednijih SMS poruka.
Koliko god je udvaračkih, ljubavnih, čežnjivih, iskrenih ili čak i dvosmislenih poruka poslano SMS-om toliko je sličnih, ako ne i istovetnih, tekstova ispisano na licitarskim srcima.
