Uglavnom nalakćena na šank, jede cigaretu za cigaretom, a od povremene nervoze, ili nedostataka koje ljute gasi ih na pola. Razmazana jeftina šminka koja se probija kroz dim i polusliva s umornog naduvenog lica gde su godine ostavile maha i blajhana kosa sa tri prsta izrastkom su njen trejdmark. Pokušava da izvuče iz sebe još po koji trzaj šmekerskog pogleda koji je posedovala pre cirka dvadeset godina i privuče po kog kamiondžiju, ili pripitog putnika - namernika kako bi se ogrebala za koju radžu, a dala brzu snošku za uzvrat. Klati se dok ide od jednog kraja šanka do drugog, dok je kafedžija tera ona lomi štiklu i u hodu kidajući i drugu psuje. Izlazi napolje, hladno je, a plastična ofucana jaknica sa okovratnikom od nejebane kamile, inače jedino nevino na njoj je ne štiti od vetra. Pije joj se, spora i duga noć je pred njom. Umornim pogledom i poluprisutna gleda u pravcu pridolazećih i nada se da su ovi farovi upravo njoj bljesnuli.
:umorni i šifonjerskih dimenzija masni kamiondžija se približava kafani:
- Srce, hoćeš da se malo družimo?
- Daj, bre Žaklina, mani me, vozim tri dana, ne vidim na oči, a gladan sam ka' pas...
- Samo jedan brzi šećeru, a, da te ova mačkica odradi? :namiguje polutrepćući i klateći se:
- Nit' sam ja šećer, nit' si ti mačkica, nego dodji da se ugreješ i da trgnemo po koju ljutu, a jebada ne mora, promaja je dole, svi znamo da kroz barsku stolicu propadaš, zato i stojiš nalakćena na šank.
Osloboditi iz sebe energiju, isprazniti se onako u fulu. Ko to nije probao, verovatno je gledao na filmovima. Zamaneš ko sivonja, iskoristiš momenat sile težine stolice i fljusneš ga po grbini samo da ostanu nogari u rukama.
-De si bratelo, nešto si mi vedar danas. -Kako nisam, sve ti jebem, isplatio sam zadnju ratu za kredit. Ako mi veruješ kad sam im uručio poslednji dinar imao osećaj kao da sam omlatio kafansku stolicu o leđa onim lešinarima. -Kad smo kod kafane, mogli bi na vops. -Može, al ako je na brzinu. ----------------------------------------------------------------------------------------------- -Si vido što Krstić omlatio onog srnca stolicom. -Nakupilo mu se jebiga. Trebo bi nam jedan takav za grad. -Vala baš.
Sasvim pristojan način da u gradskom prevozu, bez ikakve vulgarnosti i prostakluka, na'ranimo dosadnog putnika, da prostite, govnima.
- Dete, ova staru babu malo noge noge. Bi li ustalo da sedem, ne mogu i ove cegere da držim. - Baba, vas stare sve boli, samo jezik ne. Dobrostojeća si ti koliko ja vidim. - A ti si bezobrazan. To je primer kućnog vaspitanja. I nećeš da mi ustupiš mesto? - Mesto ne, a stolicu sa najvećim zadovoljstvom.
-Uf ženo, baš sam se zagrejao za ovu novu Čarobnu peć na čvrsto gorivo. Šta ti kažeš? -Pa s'obzirom da je tona uglja 150 eura, a kubik drva 40, bolje bi ti bilo da se zagreješ za neki posao, a kreka će poslužiti još koju zimu.
Košarkaški sleng za iznenadno povlačenje korak unazad pri čuvanju igrača koji pokušava da poentira okrenut leđima ka košu u trenutku kad zapne k'o sivonja ne bi li se izborio za poziciju i pogodio, a sve u cilju da isti tresne na parket i razbije se kao pička.
Katić, Kaatiiić, ide leđima ka košu, njegov standardni napaaad, iiiii, Sokolov mu je izmakao stolicu, zabode Raško nos, krenula je nafta iz parketa u dvorani Uniksa!
Ovu recenicu su nam iznova i iznova ponavljali roditelji za vreme naseg skolovanja (osnovna,srednja..pa cak i fax), ocigledno ne uvidjajuci moguce posledice grejanja stolice :
Izraz koji prosečni srednjoškolci više ni ne registruju koliko su ga puta čuli od strane roditelja! Postoje i slučajevi gde izuzetno koncetnrisani učenici čuju isti i čak odgovore sa " 'oću " . A postoje čak i ekstremisti koji pogledaju roditelja u oči i ponekad SLOŽENOM rečenicom odgovore sa " dobro, uzeću kasnije". A da ne pominjem najtežu kategoriju ili ti bukvaliste koji stave nekoliko ćebeta na stolicu zavale se u krevet smejući se tiho i "pohlepno"
