Iskustva "trgovaca" koji hvataju vernike i uvaljuju im sveće, cveće, badnjake ispred raznih svetilišta pokazuju da je to najbolja cena koju mogu da dobiju, oslanjajući se na grižu savest koja budi milostinja. Čista matematika. Ako kažeš da je na primer badnjak 20 dinara, svi će ti davati 20 dinara, ali ukoli kažeš koliko daš, ne retko će ljudi davati i po 50, 100, 200 dinara. To pravilo važi i u kasapnicama. Generalno to važi svuda gde se ljudi više uzdaju u bakšiš.
„ко бадњак у кућу“
Čovek koji je nedovoljno lud da se klasifikuje kao psihopata, a opet, previše odskače da bi bio normalac. Ne treba mešati ove jedinke sa tipičnim hodačima u snu. Ne, ovi ne spavaju. Prvi znak ludila (nauč. "prsnuća") kod svake osobe je prestanak klaćenja ruku pri hodu. Drugim rečima, ruke mu spokojno vise dok on (ili ona) lagano hoda, ne drži ih čak ni u džepovima. Ne postoji ni jedna jedina normalna osoba u Sunčevom sistemu koja ne klati ruke dok hoda. Dokazao tim naučnika. Drugo, nema onog bič pogleda kojim vas klasičan psihopata ošine, već su oči potpuno prazne, kao da se nešto zakuvava. Poput normalonog mesečara, ne smeš nikako da ga cimaš, jer ko zna šta će da mu pokrene ubilački mehanizam. Deca ga se plaše, pričaju kako nosi ogrlicu od prstiju svojih žrtvi, dok mu bivši ortaci vršnjaci razglabaju kako je bio dobar na basketu, al je prso od učenja kad je upisao PMF.
- Brate, brate, izvali onog lika! Ladno ne pomera ruke dok hoda, ko zombi! Možda mesečari?
- Tiše, bre, mentolu jedan. To je Cvija Psihopata, čuo sam da nosi sataru sa sobom.
Jedna od CSI metoda za identifikovanje žrtava ubistva. Odnosno, identifikacija se vrši prema zubarskom kartonu.
Ali postoji tu jedna začkoljica - ako još nisu provalili ko je žrtva, kako znaju ko joj je bio zubar, odnosno gde da traže karton?
Ko pod suknjom gmiže, crno mu se piše.
Dakle - ljudi smo, ne krmlad. Na dve noge - dovoljno je. Maltene nemaš ti tu šta više - lopta je na njenoj polovini, a ko skuplja noge, ne širi vidike.
AP 2016
Neko kome su drugi već odredili da treba da mesto njih prođe "bos po trnju". Neko koji je najebao, ili ko će Tek da najebe.
"U dvorište stare kafane
Slučajno uskočilo...
I od tada za njega se ne zna
Vodi se ko nestalo..."
Paraodjija nastala na osnovu izreke "Ko priznaje pola mu se oprašta". Iz iskustva ljudi, koji su upravo priznajući neke stvari u životu više najebali nego prošli dobro, nastala je ova izreka.
Na pitanje devojke šta misli o njenom izgledu:
-E iskreno, šta misliš, jesam li lepa, zgodna, drugari smo možeš sve da mi kažeš, slobodno?
-Paaaaa, onaj, znaš kako, lepa si, a boga mi i zgodna.
-Samo to aj bre slobodno ja sam ti drugarica, meni možeš sve da kažeš.
-Pa kad si navalila, toliko si jebozovna, da ne bi silazio sa tebe ko dete s trešnje, kada pogleda u tvoje poprsje, prođu me žmarci, krv iz glave se slije u međunožje, mnogo si dobra.
(Pljuuus Šamarčina)
Naravoučenije: "Ko priznaje pola mu se dodaje!
Simpatičan način da povećem društvu "diskretno" ukažete ko je glavni akter u priči koja ih interesuje.
(10-ak ljudi na okupu)
Mare: "Je li, bre, Miki... ko je beše od vas kad ste bili klinci vozio bajs bez ruku na onoj ogromnoj nizbrdici... kad se na kraju zakucao u banderu i završio u bolnici?"
:Miki i Goksi već vrište od smeha:
Miki: "Pazi, sinak... nećemo ništa da kažemo, samo ćemo da ga pogledamo!!!"
:zajednički "zum" na Saleta:
Po ko zna koji put izneveriti nečija velika očekivanja. Još jednom utući nadu da bi ovaj put moglo biti drugačije.
- Kaj radi ovaj Vesely, sad te prolaze kao da ne postojiš, sad nemožeš vola ubosti, a s ovom brejkom bi imali šansu iznenaditi Bulls-e i napokon imali šansu za finale, bolje da sam išao leći u 10...
- Alo dedžko, ko ti je ubio Dražena?
Čovek, najčešće debeli štreber i ludi kompjuteraš, koji ne izlazi iz kuće i nikad ga nema na žurkama i izlascima a do slovce zna ko se sa kim ševio i ko je koga opalio, pa verovatno i zna broj i marku gaća koje je nosila svaka riba u gradu.
Izraz najčešće korišćen na jugu Srbije kako bi se opisalo nešto ružno i veliko (nečija glava, nos, auto...) koristi se u negativnom smislu. Dakle, kad neko ima veliku kuću ova reč se ne upotrebljava...
- Bre, Mileno, tvoja ćerka li se udade za onog Stanoja?
- Da bre...toj mi zet. Eve kupili nova kola...
- Onaj li golema?
- Taj taj...najgolema u čaršiju.
- Pa šće im onolko copina.