Pohotan pogled uvaljan u jaja, brašno i prezlu. Pogled predsednice Skupštine, negde oko pola 11 uveče, u toku rasplamsavanja rasprave o nacrtu Zakona o očuvanju beloglavih supova. Svojevrsni erekšn kiler, koji stravičnije obara (močugu) od Tajsona pre nego što je stvorio fetiš prema ušnim školjkama svojih protivnika.
Krešimir: E, ajmo zguza, molim te.
Ana Ivanović: Joj, pa ja ne bih, nekako mi ovako lakše, a i volim da te gledam u oči dok vodimo ljubav.
Krešimir: Pod jedan – ja ne vodim ljubav, ja jebem. Pod dva – u gledanju i jeste problem. Kad god nam se sretnu pogledi, vidim srnu koja beži od lovca, Evu Ras bez penzije ili izraz lica osobe sa posebnim potrebama. Jebote, zar moraš da me gledaš k'o da sam ti ubacivao čičak u kosu i stavljao špenadle na stolicu u osnovnoj?
Ana Ivanović: Ali, ja sam mislila da imam pohotan pogled.
Krešimir: Ma, imaš ti moj kurac. Ustvari, kad bolje razmislim, nemaš ni to, ja sad odo' kući a ti možeš u kuhinju, pa gledaj meso, ionako pogledom praviš bečke šnicle. Sreća pa me nisi u kurac pogledala, sad bih imao Karađorđevu.
Motivacija. U nekom, ne tako davnom vremenu, to je bila pretnja batinama ukoliko ne uradimo ono što se od nas očekuje. Danas, u vremenu prosvećenosti i dečijih prava, to je roditeljsko obećanje da ćemo dobiti neograničene količine alkohola ukoliko uspemo da uradimo nešto.
1937:
-Sine kako bilo u školi?
-D-d-dobio s-s-sam je-e-edini-i-icu.
-Jedinicu? Da zagreješ stolicu, da popraviš tu ocenu već sutra, inače ćeš dobiti po turu tako da ćeš se setiti tih batina kad god sedneš, đilkošu mali
2013:
-Ajde sine, uči moli te majka...dobićeš po turu ako položiš bar jedan ispit, šta po turu, kolko god možeš da popiješ sine moj.
Reč kojom se daje do znanja da neko preteruje u nečemu i kada jednostavno ne možeš u datom trenutku ništa drugo da kažeš. Naglasak je na slovu "a" uz podignute obrve.
- Prozove mene istoričarka juče da odgovaram.
- I?
- I nisam imao pojma i da mi keca.
- A ti?
- Ja uzeo stolicu i gađao je.
- Ahahaha, zajebavaš me?
- Ne zezam te. Ona je počela da vrišti, a ja sam uzeo dnevnik i lupao je po glavi, ono, šiklja krv na sve strane, a ja se smejem, a celo odeljenje šokirano gleda...
- Brate...
- Ok, ok, slagao sam od stolice.
- Brate...
- Ok, nije mi dala jedinicu.
- Brate...
- Ok, nisam bio u školi poslednjih nedelju dana.
- Brate...
- Ok, izbacili su me pre 2 godine.
Naočare koje se zamagle istog momenta kad zimi udješ smrznut u toplu prostoriju.
(otvaranje vrata, ulazi drug, zatvara vrata, zapinje za stolicu, hvata se slučajno za sisu random gimnazijalke matematičkog smera koja mu za obraz lepi roditeljsku šamarčinu, i pada na pod kafane)
-’De gledaš, bem te ćoravog?
-Izvinjavam se, nisam namerno, zamaglile su mi naočare..
-Pa što ih ne skineš?!
-Rado, ali nosim dioptriju 3.14, još slabije ću videti.
-Uh, 3.14, Pi! Moj čovek! Skini te maglenke i uzmi me, rastavi me na proste činioce, raščlani me!!!
Postoje tri vrste Babe u prevozu (izvinjavam se zbog nepoznavanja latinskih i domaćih naziva):
1. vrsta je najpoznatija. To je baba koja u punom autobusu, tramvaju, ili trolejbusu traži slobodno mesto. Stojiš u krcatom prevozu i ugledaš praznu stolicu. Pomisliš kako bi bilo dobro sada sesti, ali možda je tu neka starija osoba, ili šta ako je tu neka trudnica, haha a mora da ima neka bab... I još se misao nije završila, a mesto je okupriala jedinka gore navedene vrste.
2. vrsta nam je takodje dobro poznata. To je baba koja se sticajem okolnosti našla na vratima i ne da nikome da izadje, ili udje. Ova osobina je karakteristična i za druge putnike, ali oni bar pokušaju da se pomere i kolegijaliniji su (uglavnom).
3. vrsta se javlja u polupraznom prevozu, te je zbog retkosti ovakvog vida prevoza i manje poznata. To je baba koja od početne stanice (recimo Borča III), do krajnje (recimo Blok 45) nije odlučila gde će da sedne, te je šetala, sa jednog na drugo sedište, od jednog do drugog kraja vozila. Napominjem da jedno mesto može biti isprobano dva ili više puta.
Još jedna napomena, a to je da Baba u prevozu može od ulaska u prevoz, do izlaska, da bude pripadnik dve, pa čak i sve tri vrste.
Pored stvari koje Babu u prevozu dele, postoje i one koje su zajedničke za sve njih. Jedna od tih stvari je da su vlast i mladi krivi zato što u prevozu nema mesta, zato što ima mesta ali je gužva, zato što je u prevozu hladno, zato što je vrućina jer su prozori zatvoreni, zato što su prozori otvoreni pa je promaja, ili zato što se plaća karta.
Kažemo nekom ko se uporno trudi da uradi nešto a veze blage nema. Nit' prihvata savet da se mane ćorave rabote nit' odustaje od namere.
A: Ae, još samo ovo da prikovem, dodaj mi te cangle...bum tras, bum, bum, tras...ode luster i sijalice, i kablovi i sve...
B: Daj, ostavi se čoveče aman, zaman, daj da zovemo Jovicu on je električar, nemoš' ti to
A: Ćuti bre, i pridrži mi stolicu da se ne strmoglavim...eeeee, sad sam ga uglavio...bum tras, bum, bum, tras...pad sa stolice
B: Kad te lepo molim ostavi se, vidiš da ti ide k'o Indiri tehno muzika...
Činjenice za koje smo skoro potpuno sigurni da su tačne ali se obavezno zapitamo u neverici da li je to moguće....
Puževi spavaju nekada i do 3 godine.
Polarni medvedi su levoruki.
Coca-cola je orginalno bila zelene boje.
Albert A. nikada nije naučio da vozi auto.
Najjači mišić na ljudskom telu je jezik.
149481 definicije i još se kote....
Električnu stolicu je izmislio zubar.
111,111,111 x 111,111,111 = 12,345,678,987,654,321
Kaizen je jednom rekao "neće biti!"
Slon je jedina životinja koja ne može skočiti.
Bubašvaba može živjeti do 9 dana sa otkinutom glavom i umrijet će od gladi.
Posprdno pitanje upućeno sagovorniku koji spletom okolnosti na licu ima veliku bubuljicu. Veličina i odvratnost iste često mogu biti povod za kreativnu podjebljivost čitavog društva. Za to vreme nesrećniku, vlasniku bubuljice, ostaje samo da žali što je kod kuće nije probušio žaračem za kamin nego mora da je fura do kraja večeri.
Darko:Mare, imaš nešto na čelu.
Mare: Znam brate, bubuljica.
Darko: Nemoj da zajebavaš! Meni se učinilo da ti je mlađi burazer šarao markerom po čelenci.
Mare: Ma pusti, znaš kako boli...
Darko:Ne znam i ne želim da znam. Ume li da govori?
Mare: Što me bre jebeš, potkožna je nisam smeo da je stisnem.
Stanko: Pa kad si cava, ovako moramo da nađemo i za nju jednu stolicu u kafiću, glupo vas dvoje da sedite na istoj stolici!
Darko: A odakle ti? Mislim, ne može to preko noći da poraste, to mora da se gaji i neguje.
Mare: E, odoh kući!
Stanko: Nemoj brate, možda se sažale na tebe pa nas puste u klub za dž!
Darko: A možda nas i stave u karantin kad vide kakvo čudovište tu raste!
Stigao si pred cilj. Fali ti još jedan korak do njegovog ostvarenja. Onaj najteži korak kao iz sna dok bežiš od nečega a postaje sve teži i teži dok te želja za begom guši sve više.
Lava pakla koji si preživeo u minulom periodu pokušava da sagori poslednje atome istrajnosti. Umoran si. Pomešana su ti osećanja. Pitaš se da li to sve više ima smisla. Sve ti češće u glavi odzvanja Neki kažu da je borba samo predigra za propast.....
Pogledaš se u ogledalu i upitaš “Zašto baš ja? Zašto se uvek od mene očekuje da istrajem? Zašto se na mene oslanjaju?”. Ali ne brini, nisi jedini. Oko tebe su primeri smrknutog lica i bledog pogleda u daljinu koji nisu ni pokušali, za koje je vidikova linija ivica koja deli Zemlju od svemira. Zar ćeš da budeš kao oni?
Klupko je umotano onoliko koliko je mačka nespretna. Kada znaš gde je zlatna žica, lako ćeš kopati. Ali nemaš detektor metala, cvrc, šta sada? Ne paniči, saberi se. Prekopao si dosta, ostalo ti je još malo. Ni Rim nije sagrađen za jedan dan. Seti se šta si sebi rekao na početku. I Tim Robins je morao kroz govna da izađe napolje ali je na ista zaboravio kada je ugledao polje.
A onda kažeš sebi .....Imam serum protiv toga, formula je volja! Je l' si tri meseca gulio stolicu da bi se sada dva dana pred ispit olešio od alkohola i sve upropastio? Je l' si dva meseca gulio palčeve pišući sms-ove i izigravao bolesnog majmuna pred njom a da je sada oteraš u pičku materinu jer te je ispalila zbog drugarica? Udahni duboko. Izbroj. Izviči se u jastuk. I zadaj poslednji udarac.
Neuspešno popravljati neki aparat u kući.
:ćale menja fasung za sijalicu, popevši se na stolicu:
Ćale: Sine, dodaj mi ključ desetku, glavi šraf ne mogu da zamenim ovo sokoćalo!
Sin: Evo ćale, hvataj! :aaaaa!!! Puf! U celoj kući mrak:
Majka: Milorade, šta si opet čačkao bem ti Sunce prezobrazno! Zar da ostanem udovica, mlada i čemerna, sad kad sam u najbolje godine! Sine, viči komšiju da kopa rupu, da ga mećemo, al' nek kopa dublje, ako zatreba, da ne mora posle dvaput!
