Merna jedinca muškog polnog organa.
Reč nastala od glagola uhvatiti,
uhvatiti --> uvatiti --> ufatiti --> fatiti
To što je uhvaćeno prelazi u faćeno. Pa otuda i sam naziv faćka.
A: Kolki ti je?
B: Meni je 12.
A: 12??? 12 centimetra, auuu ala ti je mali!!!
B: Ali kod mene u selo mi ne merimo u centimetri, nego u faćke.
------------------------------
Optimalna veličina je 3 faćke i glavče da viri.
Obavezan sastojak svih predizbornih kampanja, u poslednjih tridesetak godina. Problem je što narod polako postaje imun na obećanja vezana za metro, pa političari pribegavaju dobrom starom asfaltiranju.
- Građani, Beograde, Srbijo! Ovo govorim namerno jer će Beogradski metro značiti i srpskom seljaku koji svome sinu u Beograd nosi piliće. Ljudi, osvestite se, počinjemo prvih 50 metara ove godine, a do 2021. sa Novog Beograda do Vukovog spomenika, će se stizati za dva minuta. Nemojte biti tako sumnjičavi, verujte nam na reč, podržite nas, zaokružite nas!
Ranije poznata kao zavijuša. Primalni krik koji se može čuti u hitovima narodne muzike. Podseća na zov kralja džungle, koji se takođe rodio u ovim krajevima (beše neko selo u Banatu)...
Pazi krik koliki je:
Ne voli te niko kao jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!
Neljubiteljka životinja. Ima običaj da taba kerove sa i bez ogrlice. Ovu ulogu najčešće obavlja starija populacija ženskog roda koja je pobegla sa sela, a selo nije pobeglo iz njih.
Ko ti je ova nervozna komšinica?
Miladojka tabakera! Ta kao mrzi životinje, a znala je da jaše magarca 3 dana da bi stigla u grad...
Ma kakvih pola sela, ono je selo i po! Manifestacija kroz koju mora da prodje svaki narodnjak koji želi da bude true - narodno veselje - osećanje filinga - miting Nove Srbije kad nema kamera unaokolo...
Dan posle je kad sve "bezbedonosne strukture" uzmu slobodan dan i odu na selo da ogrnu mumuruz i oprskaju marele jer su Bajdena uvalili šiptarima pa ih bole za sve.
Rezultat su onih 11000 mejlova i 2 bombe
Selo u Hrvatskoj, dobilo ime očigledno po tome što je život u istom bio toliko inspirativan i zanimljiv, da se neka bakica, po svemu sudeći, obesila uz nesebičnu pomoć krovne ili tavanske grede u svojoj kući.
Naziv za Karavukovo, selo iz opštine Odžaci, Zapadnobački okrug - Vojvodina.
Svoj naziv je steklo po agresivnom dočeku fudbalskih timova iz drugih sredina kao i stranaca koji slučajno se nađu u noćnim satina na "njihovoj" teritoriji. Imaju poseban odnos prema žutoj bolji ali ono što ih zaista krasi, jeste, domorodački jezik koji su poneli sa juga Srbije kada ih je Tile kolonizavao na ove prostore. Zbog grešaka koje su se javile u Tiletovom socijalnom inženjeringu, to jest, kolonizaciji, ovo mesto je bilo odsečeno kako od same opštine Odžaci, tako i od čitavog sveta. Najbliže komšije Kravukova ovo mesto su smatrale krajem sveta, nečim dalekim kao Kamboža.
- Bate, imaš si pet minuta da si otideš iz selo. Jesi razumeo, be?! Nemoj me teraš da te utepam ovde na mesto!
- Ok, razumeo sam, razumeo. Idem, evo...nema me. (Jebo sam ti mater, zapamtio sam ti facu. Ima ti da dođeš u Odžake da kupiš pertle za patike, jebem ti mater primitivnu.)
Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.
I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.
Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.
Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.
*Inspiracija.
Srpska verzija uzrečice "Potonuo k'o Titanik".
Ko god je iole pratio vesti, zna za slučaj "Jaša Tomić" kada je 2005. godine selo potonulo kao..kao TITANIK.
- Brate, što si tako smoren?
- Faks...
- Što, zar je tako loše?
- Ma ćuti brate, potonuo sam k'o Jaša Tomić.
