S jedne strane pozira učitelj, odnosno učiteljica. S druge strane, radi ravnoteže, obično stoji najmasivnija devojčica u odeljenju, a svako odeljenje ima bar po jednu bucku. Glavna faca u odeljenju baca hejt pravo iz sredine gde se grli sa svojim vernim drugarima. Pola devojčica nosi haljinice na kojima se čitaju kompleksi njihovih majki. Mali štrebos stoji kao da čeka da bude streljan i ne grli se ni sa kim. Ganci najčešće stoji/stoje skroz levo ili desno, što je način da se pokaže njihova izopštenost iz društva. Neki od onih najsitnijih su se lepo obukli za ovaj svečani trenutak, ali džabe kad im se na fotki vidi samo pola glave. Neki spavaju, neki se glupo keze, neki čačkaju nos, neke danas ne bi nikad prepoznao, a neki su isti. Sve u svemu, ovakva slika te uvek podseti na klinačke zezancije i kako je dobro bilo kad ni o čemu nisi morao da brineš.
Idealan slogan za sve one koji brzo voze. Mnogo puta ga se setim kada pored puta ugledam male spomen ploče mladim ljudima koji su previše žurili. Njima i jednoj Slavici posvećujem ovaj haiku stih.
(N.B. - Dobrodošli i bolje vas naš'o. Pred vama je novi serijal ili, barem, pilot pokušaj istog, koji ima za svoj cilj očuvanje srpskog jezika i izraza koji ga krase. U ovo moderno doba, kada smo sa svih strana okruženi anglikansko-američkim uticajem i na dnevnoj bazi bombardovani njihovim najpodmuklijim dželatom engleskim jezikom, potreba za ovako nečim, naime, nikad nije bila MANJA. Bitka je, dragi moji, već odavno u svom jeku i bojim se da izveštaji koji pristižu sa bojnog polja i nemaju neku naročito pozitivnu statistiku što se tiče nas. Ipak, dokle god u tim nama tinja makar i najslabija vatrica ponosa zbog porekla koje imamo i nosimo, ta bitka će i dalje trajati. Ostaje nada da ćemo u njoj izdržati dok se ne desi to naseljavanje galaksije Andromeda a koje nam je Svevišnji namenio i ostavio u amanet...
I da - izvinjavam se zbog naslova. Autor.)
Ne bojati se. Koristiti sva moguća i nemoguća sredstva radi postizanja određenog cilja. Krčiti put do željenog uspeha bez i najmanjeg straha od sopstvene ili, pak, tuđe savesti. Nemati obzira u sopstvenoj nameri. Biti beskrupulozan. Biti đubre.
Najčešće generisana ljudskom ambicijom, kao i ovako čestim izvorom zla na svetu, pomenuta pojava je neobično redovna u svakodnevnom životu. Homo-sapiens se gura u toj piramidi vlasti, grabi i nogama i rukama, gazi, grize, grebe (tzv. 3G fazon) a neretko na tom putu i sâm najebe, jerbo u toj svojoj ideji i nije toliko usamljen koliko je prvobitno mislio. Ako u njoj, najposle, i uspe - a, Bogu hvala, imamo primeraka i primeraka koji će to potvrditi - kosmička pravda će se kad-tad pobrinuti da dugovi, da se tako finansijski izrazim, budu izmireni. Čak i ako pomenuti ne veruje u Hindu jebeni...
- ...a ovo je suma koju nudimo vama i vašoj porodici da odete odavde. Mislim da ćete naći da je vrlo zadovoljavajuća... - Slušaj sad šta ću reći, ti korporativni vole! Ako si mislio da mo'š da dođeš ovamo i tim svojim usranim nulama kupiš ono što sam ja sa ovi' deset prstiju napravio, grdno si se prevario! Moja zemlja i moja kuća će ostati da stoje ovde dok sam ja živ a i posle toga, a vi se sa svojom trovačkom industrijom terajte u tri pičke materine, ščuo!! - Gospodine Ozrene, nema potrebe za takvim vokabularom, uveravam vas. Kompanija Biotek nije vaš neprijatelj. Baš naprotiv. Eto, vidim da imate puno krava i svinja, priličan broj živine, petanestak konja, je l' tako? Bila bi ogromna šteta - a siguran sam da ćete se složiti sa mnom - ukoliko bi sve te životinje uginule, zar ne? Mislim - šta se sve danas neće naći u običnoj vodi kojom ih pojite...
Opšte generalni stav muškarca na svaku izmenu enterijera kuće inicijalizovanog od strane nežnijeg pola.
- Srđaneeeeee! - Da draga? - Vidi što sam okačila zavese! Je l' ti se dopadaju? - Da draga. - Ama nisi ih ni pogledao. - Vodu ne traže, 'leba ne jedu. Što se mene tiče, divne su.
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Ne jebe lijep nego uporan. Poslednji argument koji roditelji koriste dok dijete ubjeđuju da mora biti uporan (čitaj dosadan) dok traži posao.
- Mali, jesi ti išao tamo kod onog Neđe da ga pitaš za pos'o? - Jesam, prije mjesec dana. Rekao je da će pogledati. - I od tad mu se nisi javljao? - Nisam, da džaba ne dosađujem čovjeku. - E moj sine, ni majka ne vadi sisu dok dijete ne zaplače. Moraš ga podsjećati svaki drugi dan, inače od te slave nema pojitarca.
