Kravata iz ugla nekoga ko prvi put treba da je stavi.
„tele u šarena vrata“
Tačno ta rečTele u šarena vrata1 definicija →
Obaveza drugarica ili drugova u nekoj razrušenoj školi kojoj su sva vrata od toaleta razvaljena, gde su oni svom stidljivom drugu ili drugarici čuvali leđa dok su on ili ona vršili nuždu.
Pošto su mnoge osnovne škole imale te probleme, mnogim učenicima je ušlo u naviku da povedu nekoga sa sobom u VC ionako u novoj školi ne bi imali takvih problema sa vratima.
Iz ovakvih druženja izrasla su neka od najvećih prijateljstva, jer ništa ne čini pravo prijateljstvo nego da pokrivaš prijatelja dok on pravi sranja.
"Predraže, ajd' drži mi vrata ko boga te molim."
"Sve za tebe druže !"
Iliti ništa nije nemoguće. Postoji rešenje za sve probleme i za sva pitanja, dakle postoji ključ i do njenih vrata, onih zadnjih, ako me razumete.
Inače ljudi su goveda pa pokušavaju na silu da otvore vrata, udaraju i lupaju po njima. Pokušavaju pogrešnim ključem a neretko koriste i kalauz, koji je zastarelo i zarđalo oruđe. Da se razumemo, nije to srednjevekovni zamak da je potreban onaj borbeni ovan da ih izvali.
Sve što je potrebno je nežna reč, elem, lepa reč i gvozdena vrata otvara. Ako još uz tu nežnu reč umeš i da pošašoljiš kako treba, riljaćeš bašticu. Dobićeš senf na viršlu, ustvari bolje ne to al' razumete šta hoću da kažem.
Da pojednostavim, ključ nije ključ kao ključ nego je ključ ključ kao reč. Prosto k'o dete Suzane Mančić i mrkog medveda.
- STOKO! KONjU! JESAM REKLA NE MOŽE TU?
- Ali srce, ljubavi, ljubičice moja pa znaš koliko ja tebe volim.
- NE MOŽE PIČKA TI MATERINA!
- Ali ja ne mogu da živim bez tebe, ti si moja duša i srce i sve moje.
- A neeeećuuuuuu . . .
- I tako si lepa i ja tebe ne zaslužujem i nisam dovoljno dobar za tebe.
- Skrljaj mi ga jako i neka boli!
Stara dečija igra u kojoj je potrbno dvoje ili više članova.Morate biti veoma spretni i brzi da bi mogli igrati ovu igru.
-Ee ajmo sad da igramo kucanje na vrata!
-Ajde da pokucamo onom što nam je probušio loptu!
-Može!
Precesto upotrebljivana fraza, vecinom od strane novinara koji su djelovali jos u vrijeme komunizma, tamo negdje 70~ih i 80~ih godina proslog vijeka, a koristila se u dijelu programa posvecenom bivsim sportistima (drzavnicima,udarnicima sa radnih akcija i sl.).
Na poseban nacin iskoristena i u jednoj od epizoda TLN (Top lista nadrealista).
Meni je pala na pamet kada sam pogledao ove slike dole u dnu monitora i istinski se nasmijao procitavsi neke definicije koje simbolizuju te ilustracije, istovremeno se zapitavsi sta je bilo sa njihovim autorima (posto se vidi da su poslednju aktivnost imali jako davno)
Zbilja, gdje su svi ovi likovi sada...
Kači se ružnoj deci sa kojom ni kerovi neće da se igraju.
Ono što vozače zastavinih automobila razlikuje od svih ostalih. Dok će kod svakog drugog vozača gore pomenuta radnja izazvati najoštrije osude i automatsko izbacivanje iz vozila, vozač zastavinog automobila će na istoj insistirati, da bi svog saputnika zadržao u automobilu.
Vrlo nezgodna situacija u kafani devedesetih.
Najiritantnija stvar na svetu. Nešto što u sekundi može od male mace da vas pretvori u krvoločnu zver spremnu da ubije onoga ko je to uradio - bilo da je vaša majka koja samo želi da vidi "kako vam stoji" ili radoznala prodavačica koju zanima "da li je sve u redu pošto nikako da izađete".
Situacija postaje dodatno napeta ukoliko ste potcenili svoju masu pa ne možete da navučete ono što ste uneli u kabinu ili još gore - ukoliko ste nekako navukli željenu garderobu a potom bili prinuđeni da brekćete, duvkate i preznojavate se jer istu stvar sada ne možete da svučete i vratite na ofinger.
Žensko stvorenje se nalazi u kabinici metar sa metar i isprobava haljinu za svadbu na kojoj kumuje. Haljinu je komotno navukla i zaključila da joj stoji kao piletu sisa jer je preuska te u njoj ne može da se pomera, teško da bi moghla da sedne, nema šanse da bi mogla uz stepenice a da ne popuca po šavovima - jednom rečju izgleda k'o Slavica Đukić Dejanović u bilo čemu što obuče a to joj se baš i ne dopada.
Odlučuje se da ne kupi i da nastavi razgledanje po prodavnicama. Pokušava da se skine ali dolazi do problema. Tesno! Pretesno! Ne može da se skine! Podiže haljinu do struka ali ne može preko sisa! Savija se, pruža ruke napred, cima, vuče - ne ide! U glavi već smišlja planove, od onog da diskretno pozove prodavačicu da pomogne, preko ideje da nekako pocepa po šavu i izvuče se pa sve do očajničke pomisli da navuče haljinu, izađe iz kabine, plati i pobegne kući gde će je skinuti uz pomoć makaza. Dama besni jer konačno mora sebi da prizna da je debela stoka koja će se uskoro oblačiti u buticima za XXXXL osobe a neonsko svetlo u kabini pada pravo na njen celulit i strije i čini je dodatno besnom i razdražljivom.
U tom trenutku prodavačica žustro pomera zavesicu (jer svega pet radnji u Beogradu ima normalne kabine koje se zaključavaju) i celom butiku pruža pogled na debelu mušteriju nedepiliranih nogu, u gaćama padobrankama, koja bezuspešno pokušava da se skine. Prodavačica "samo želi da pomogne" ali nakon ovakvog nastupa jedino što može da dobije je ofinger u dupe.
Nose ga žene sa manjim grudima, da se muškarci ne zabune na koju stranu da krenu.
