Kviz u kome možeš da zgrneš ogromne pare, sve dok odgovaraš sa 'da'.
Samozadovoljna voditeljka, sa inteligentnim naočarama na licu, merka sledeću žrtvu koja prilazi da sedne u stolicu. Najavljuje takmičara, pita ga par smornih uvodnih pitanja, a onda zabava počinje. Dakle, počinje sa prvim pitanjem, za neku smešnu sumicu...
1. pitanje: 'Da li ste bi-trans-homo-seksualac?' - DA! -
Vaš odgovor je... ISTINA! kratak aplauz
2. pitanje: 'Da li ste jebali svoju babu?' - ... DA! -
Vaš odgovor je... ISTINA! malo duži aplauz
...
20. pitanje: 'Da li biste mene, da možete, svezali, silovali i bacili u jarak?' - Uhhh... dramska pauza DA! -
Vaš odgovor je... ISTINA! OOOOOOOOOOOO, ovacije iz publike, gromoglasan aplauz
21. pitanje: 'Jeste li pogrešili što ste se prijavili za ovaj kviz?' - Ne! -
Vaš odgovor je... LAŽ! UAAAAAAAAAAAAAAAAAAA iz publike, razočarenje, publika pada u trans, voditeljka se zadovoljno smeška zato što je zaradila platu, žena takmičara uveliko baca peglu zbog gadosti koje je čula u međuvremenu a režija pije pivo i boli ih kurac za sve
Predvideti sopstvenu smrt. Iskopati raku, leći u sanduk, spustiti kovčeg i zakopati sam sebe na groblju gradskih siromaha i beskućnika a la Mocart. Autosjebati se.
- Care, čemu višnja na toj omči? Ne misliš valjda da odgurneš tu stolicu na kojoj stojiš? - Brate, gotovo je. Pre tri sata sam poslao poruku Ivanki kako sam sinoć s njom proveo najlepše veče u životu. - Pa, dobro, šta je tu problem? - Ivanka je sa matorcima na Zlatiboru već 7 dana. Sinoć sam pojebao onu prakljaču što radi u kiosku na stanici i hteo danas da joj se zahvalim i...i pogrešim. Ivanka je ljubomorna k'o pas, bolje da se obesim nego da mi vadi oči bez anestezije. Jebeni telefon, on je kriv što umesto Figarove ženidbe odsvirah Rekvijem. - A, jebiga, brate, bar ti je trafikantkinja sinoć odsvirala Čarobnu frulu.
Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta. Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.
Poruka koju šalje izlgedala bi ovako: Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.
Snimak zgrade noću. Kiša. Tišina. Trepće neonska reklama i huji vetar. Ulicom prolazi taksi. Ako je Kusturica imao veze sa filmom, na taksiju su dva cigana sa laserskim ručnim topovima i vijetnamskim sindromom. U suprotnom vozi ga Manda, dok na radiju ide narodnjačka matrica. Devojka ulazi u taksi. Dositejeva 26. Što brže možete. Manda baca hejt na političku scenu i taksi kreće.
Flešbek. Nebojšu Glogovca nešto budi iz sna. Ustaje rušeći flaše oko sebe, pali cigaru i trči na terasu. Neki klinci sviraju gitaru. - ALO, MAMU VAM JEBEM MALENU! ISPOD OVOG PROZORA STE NAŠLI, MAMU LI VAM, A?! PRVO TITO, PA SLOBA, PA SAD I VI DA NAS JEBETE! (nastavljaju da sviraju) - E SAD ĆEŠ DA VIDIŠ SVOG BOGA! DOSTA SMO TRPELI! DOSTA! DOSTAAAAA! (hvata peglu i frljači je posred Tv-a, obara ormar na krevet, demonstrativno izbacuje stolicu napolje, vadi i repertira pištolj i počnje da puca naslepo. Pogađa jednog klinca , dok se ostali razbeže). Vriska. Cika. Hitna.
Flešbek. Kamera prati klince dok trče. Prolazi ker. Kamera prati kera. Umalo da ga ugazi taksi. Kamera prati taksi. Taksi jureći kroz baru isprska od glave do pete Sergeja Trifunovića, koji se picnuo za dejt. - Ne mogu više. Ne mogu. Prvo žvaka mesto kusura, a sad ovo. Ne znam šta se dešava. I mleko je poskupelo. Sutra javili grad. Koji je glavni grad Nepala? Koliko je sati? Šta će ona reći kad me vidi ovakvog? Bravo, magarčino, opet si zasro. Nisam. Jesam. Nisam. Ne znam. Ne mogu više. NE MOGU VIŠEEEE! AAAAAAAAAAA, AGA BAGAGA BAGAGA RAGA! RAAAAA!
Cepa odeću sa sebe i pada na kolena na sred pešačkog. Iza ugla juri hitna, udara ga i kupi. Prejeban splet okolnosti. Svi su u bolnici. Dečju pesmicu svira onaj što je svirao ispod prozora. Tu je i devojka iz taksija. Nebojšu hapse. Sergej se ludački smeje. Plaču bebe. Umire panda. Kraj.
Jako neugodan i iritantan, horor zvuk. Nastanak je vezan za udaranje po tastaturi noktima šalteruše. Od češćeg odlaženja u poštu i dužim zadržavanjem, može stvoriti fobiju.
Ulaskom u poštu počinju fleške, dok čekaš u redu koža ti se ježi, srce sve jače i jače lupa... taman dođeš na red i čuješ... - Ajd' još tebe da skinem s' kurca i dodem da pišam, nisam od jutros! - Dddaaćete mi pp-ppar pissama. ...smejanje prisutnih ljudi u redu, šalteruša je već pala sa stolice... - AJd' ponovi, leba ti...kmm, kmm... - Par kkkkoverti. ...još veće smejanje, šalteruša polomila stolicu, jednom dedi ispade kesa sa lebom... - Pet ili šest,kmm? - PP-pp-ppp-ičko!
Novonastali oblik reči iskuliraj. Ovom rečju vas mogu razumeti i osobe raznih nivoa obrazovanja. Od duduka do intelektualaca.
Primer 1 Nafurana bičerka i prefinjeni momak s malom inteligencijom. Momak (prilazi curi u kafiću): Ćao ja sam Jorgovan. Šta piješ. (zatim sede na stolicu) Cura: Iskuliraj. Momak: Jel to neko novo piće. Cura: Sklizni. Momak: A znači tako.
Primer 2 Običan čovek i Intelektualac Intelektualac: Kolega da li imate da mi pozajmite 100 evra. O. čovek: Nisam ti ja kolega i iskuliraj čoveče. Intelektualac: Ja tu reč ne mogu da uklopim u svoju intelektualnu svest. O. čovek: Sklizni bre. Intelektualac: Znači tako.
Predstavljena kao sajt za svakoga, sajt za razonodu, Vukajlija je dobila ogroman broj članova za kratko vreme koje postoji. Odredjena podgrupa tih članova (uglavnom novopridošlih, ali ima i onih od ranije) pokušava konstantno da uvede totalitarni režim ovde, gde će se pisati samo o čemu oni hoće. Još kad bi dobili moć od dragog nam Kaizena da svaku defku cenzurišu i edituju, to bi bilo prosto savršeno (ne pričam ovde o modovima). Ne bi više bilo defki koje u sebi sadrže i najmanji nagoveštaj da splavovi nisu totalno govno i da ih treba spaliti, kao i one koji na njih idu. Beograd, da se oni pitaju (iako medju njima ima i Beogradjana) bio bi izbačen iz svih definicija u kojima je pomenut u iole pozitivnom kontekstu. Nasuprot tome, ostale bi one koje hejtuju Beograd na najvujgarnije i najodvratnije načine, a pritom bez argumenata, a zašto bi ih i bilo kad su Beogradjani poznati kao silovatelji pataka i gusaka, dok kao bekap te njhove zanimacije cepaju zurle sa najnovijeg CD-a Fazlije. Pisalo bi se samo o tome kako je Grand seljački, Milan Stanković gej, a Mile Kitić jači nego ikada. Novi članovi (iako medju hejterima novih članova ima onih koji su manje od mesec dana na sajtu) bi se najpre odveli na skalpiranje, zatim na tetoviranje vrelim žaračem, a zatim ban, pa na električnu stolicu. Kad bi sve to obavili mogli bi mirne duše da se vrate muvanjima na četu i PVT-u, pisanju debilnih viceva kojima tepaju "definicije" i uživanju u pisanju najraznoraznijih vrsta govana i čitanja istih, a po potrebi i pljuvanju nijanse roze boje na šeširu Isidore Bjelice, ili dužine brkova Marije Šerifović. Takodje, moglli bi sa vremena na vreme da nekom novajliji koji je istrpeo inicijaciju i pritom ostao normalan, paljbom komentara život zagorčaju svojim "ništa novo nisi napisao, ovo već svi znaju" komentarima.
Pesma koja fine i civilizovane goste na svadbi, ispraćaju, sahrani ili sličnoj pijanki pretvara u raspojasanu bandu razbojnika koja se penje na sto, lomi čaše, kida dugmiće na košulji i 'vata pevaljku za dupe masnim rukama.
Kafana. Početak jutarnje smene. Dva konobara skupljaju metlama čaše sa patosa.
-Ko je ovoliko lumpovalo sinoć? Vidi šta je srče oko stolova.
-Ma bili su juče iz Akademije nauka i umetnosti, sve profesori, odelca, kravate, svečane haljine. Bila je skroz kulturna večera, ono "poštovani kolega" i u tom stilu al' kad su pred fajront došli trubači ovi cvikeraši osetiše zov divljine i poludeše načisto. Za pola minuta su polupali sve čaše i tanjire, uhvatili se prvo u kolo pa u vozić, deru se kao da im je poslednje. Na kraju se neka tetka popela na stolicu i izvadila Tetejca, sve nam izbušila plafon.
Svrab, peckanje I crvenilo očiju, koje je izazvano naročitim smradom koji osoba ostavlja za sobom. Kada neko toliko smrdi da vam ni gas maska ne bi pomogla, pa onako upeče smrad u oči.
____________________________________________________________________ Devojka: ajde mali skidaj gaće, rođendan ti je, pa da se malo poigramo, ovo će ti biti poklon i za rođendan i za novu godinu
Dečko: aj nećemo sada, nisam se spremio..
Devojka: Što ti je jadan, ka’ da se nisi kupa’ 10 dana, pa ne gajiš bakule u gaće, šta si se stiso
Dečko: nemoj stvarno mi je neprijatno
Devojka: ma ajde što ti je more, volim ja tebe kakav god da si (Dečko popušta, devojka ga otkopčava)
Devojka: auuu sunce li ti, zadobih konjuktivitis od tebe, pa ti ovde gajiš prirodno oružje, ti samo skineš gaće i sve oko tebe pocrka
Dečko: pa znaš, vrućina, znojim se...
Devojka: Aj ne pričaj gluposti, to što su ti se jaja slepila od vrućine ne znači da treba da smrde, vidi mi oči, pogle, suze, peku me...Daj more idi okupaj se, skini tu skramu sa sebe, pozliće mi _______________________________________________________________________ Ulaženje u wc posle ukućana
Sestra1: (ulazi stegnute face u wc) au bre, ko je ovo srao ovde, ko da israo kisele mačiće, pa posle vas se ni u wc ne može ući
Sestra2: malo me je boleo stomak, imala sam tvrđu stolicu
Sestra1: ma sve i da si israla kuhinjsku stolicu kako ovako smrdi aman, dobiću težak konjuktivitis od ulazaka u kupatilo zbog vas. Majkooo ne daj joj da jede danas ništa, pocrkaće nam familija _____________________________________________________
To je ponekad veoma naporan posao (što konobarima, što mušterijama). Svi oni koji su makar kratak vremenski period radili kao konobari znaju kakav je smor kada dođe lik i naruči kafu. da postoji jedna jedina kafa na svetu pa da razumem, ali ovako, to je baš nepotpuna narudžbina.
Kao gost, znate da može malikice da iziritira kada konobar počne da postavlja pitanje za pitanjem (za već pomenutu kafu) ali ne jedno za drugim konstantno, već postavi pitanje pa krene da donese narudžbinu, pa se vrati i postavi novo pitanje, pa krene, pa se opet vrati i tako non-stop dok ne postavi gomilu pitanja prekidajući vas u čitanju novina ili konverzaciji sa osobom sa kojom ste otišli izašli.
Sve se svodi da morate imati plan kakvu kafu želite. Ponekad se čoveku čini da je naručivanje jednog espressa prava umetnost i da je mnogo komplikovano.
konobar: "Dobar dan, izvolite" lik: "Espresso" konobar: "Kakav espresso gospodine" lik: "Običan" konobar: "Ovaj, produženi ili kratki?" lik: "'Ajde, kratki" konobar: "A, da li želite mleka?" lik (malkice napet): "Pa, može malo mlekca" konobar: "Toplog ili hladnog?" lik (žešće napet): "Hm, toplog" konobar: "U redu, evo odmah" (odlazi)
Lik se zavalio u stolicu konačno i polako se smiruje.
konobar se vraća: "Da li želite još nešto uz espresso?" lik puca od nervoze: "ma, slušaj ti ###$%&&##, kad te ja dohvatim ima da ti #$&%$$ da znaš!!!!"
Odlazi sav iznerviran, a konobar gleda za njim i krsti se i pita se naglas šta je ovo sa ljudima danas.
Rečenica koja izražava krajnje očajanje i zal za posledicama koje će neminovno implicirati kako bi vam zagorčale ostatak dana.
Svratili ste u pab po crno vino, čisto da malo opustite živce pred najveći intervju za posao u vašoj karijeri - doterani, u beloj košulji i lepo okupani. Naručujete crno vino i sedate na barsku stolicu. Međutm, nekakvim nesrećnim slučajem sa leđa vas zakači neki nenadani prolaznik i crno vino je ravnomerno obojilo nekoliko kvadratnih centimetara vaše košulje. I umesto izgovaranja pokajničke rečenice ,,Oh, Bože, prolio sam crno vino na belu košulju, a posle imam intervju za posao``, lakše je uzviknuti ,,E do kurca!``
