Zov divljine

Pesma koja fine i civilizovane goste na svadbi, ispraćaju, sahrani ili sličnoj pijanki pretvara u raspojasanu bandu razbojnika koja se penje na sto, lomi čaše, kida dugmiće na košulji i 'vata pevaljku za dupe masnim rukama.

Kafana. Početak jutarnje smene. Dva konobara skupljaju metlama čaše sa patosa.

-Ko je ovoliko lumpovalo sinoć? Vidi šta je srče oko stolova.

-Ma bili su juče iz Akademije nauka i umetnosti, sve profesori, odelca, kravate, svečane haljine. Bila je skroz kulturna večera, ono "poštovani kolega" i u tom stilu al' kad su pred fajront došli trubači ovi cvikeraši osetiše zov divljine i poludeše načisto. Za pola minuta su polupali sve čaše i tanjire, uhvatili se prvo u kolo pa u vozić, deru se kao da im je poslednje. Na kraju se neka tetka popela na stolicu i izvadila Tetejca, sve nam izbušila plafon.

-E, nije stoka za u kafanu...