Vraški nezgodna situacija u kojoj se svako od nas ne jednom našao. Imate mogućnost da, na društveno neprihvatljiv način, zadovoljite svoje unutrašnje porive, bilo da se oni tiču moći, materijalne koristi, ugleda ili pak pukih fizičkih potreba, ali se, s druge strane, pribojavate osude okoline, neuspeha pa čak i griže sopstvene savesti. Pitanje je - šta činiti?
Uz podsećanje da se Raskoljnikov baš i nije proslavio rešavajući svoju moralnu dilemu, sledi nekoliko tipičnih primera:
Goca Tržan: "Da li da prijavim 'Skandalu' moju novu emotivnu vezu? A u kurac, odmah će da me proglase za kuguarku, iako dečko ima punih 18..."
Političar, zamenik predsednika stranke: "Na sledećem sastanku optužiću predsednika da je kriv za neuspeh na izborima. Još kad bih mogao da obrlatim onog Šaperovića pa da obezbedim većinu u glavnom odboru..."
Vlasnik lanca mesara: "Majku mu, povoljno nude ovu brazilsku govedinu... Jes' da nije baš najsvežija, al' ako je termički obradim pa nafilujem nitritima i ubacim u kobaje... Samo, je l' onaj Mitić još uvek inspektor?"
Autor ove definicije: "Da l' da u primere ubacim i moralnu dilemu mladog pastira? Ali, šta li će čestiti vukajlijaški publikum misliti o meni?"
Stari, skoro izumrli izraz, sinonim za „naročito“. Ali dok „naročito“ nosi farmerke i polo majcu, dotle „osobito“ nosi polucilindar, bele rukavice i leptir mašnu. Nekoć, kada bi rekli „osobito“, uštedeli biste sebi nekoliko rečenica prideva i poređenja. Jednostavno kažete „osobito mi je drago“ i sve ste rekli. Moćna, šmekerska fraza iz Bečke škole. Danas, zbog arhaičnog prizvuka, ta moć je još veća.
- Sofi, ovo je taj mladi gospodin o kom sam ti pričala, koji je toliko zadivio profesora Raspopovića. Gospodine Bosiljčiću, moja kćer Sofi. - Gospođice Sofronijević, osobito mi je zadovoljstvo upoznati Vas i uveriti se da su sve legende koje se u čaršiiji pričaju o Vašoj ljupkosti i lepoti zapravo bleda senka istine koja stoji predamnom. - Enchanté....
*
- Alo bre majmune, gde si pošao? Vidiš gde je red? Ili misliš da mi stojimo ovde zato što smo zaludni? Šta, igramo se "Ivinog voza"? Mamicu vam vašu bezobraznu, navikla stoka preko reda pa to ti je. - Gospodine, vodite računa kako razgovarate, znate li vi ko sam ja? - E i za to me osobito zabole, znaš!? Jamačno si neko govno, političar, biznismen, tatin sin, ali govno izvesno. Dapače, kad malo bolje razmislim, jebem ti i mamicu i taticu, u vr` guzice.
Rečenica kojom opisujemo čoveka koji je svoj doprinos učinio značajnijim nakon smrti.
Prvi primer: - Ovaj Đinđić je bio dobar političar, al’ dušmani mu glave dođoše. - Da, sad su shvatili da je bio genije. Uživeo se čovek u sopstvenu smrt. - Ti govoriš da je bio genije? Ne foliraj se, jedva si čekao da ga roknu...
Drugi primer: - Volim da slušam Kseniju Pajčin. Nisam je voleo dok je bila živa, sad je gotivim. Žao mi je što je tako završila. - Ne seri. Govorio si da je... nije važno. Sve u svemu, ljudi vole da se povezuju sa "neshvaćenim" ljudima koji su posthumno postali popularniji nego što su bili za života. Žena se uživela u sopstvenu smrt više nego što se ti uživljavaš u njenu muziku.
Sredstvo komunikacije balkanskih političara i tajkuna, tj. patriotskih ekstraprofitera.
Političar(poslije sječenja vrpce na otvaranju tajkunske ambulante): Nadam se da smo ovim primjerom ponovo uvidjeli humani rad Miška Lavande(tajkuna), i drago mi je što će nam se đeca liječiti u ovakvoj modernoj bolnici po najvišim svjetskim standardima.
Miško Lavanda(tajkun, u mladosti poznatiji kao Miško Blitva, jer je prodavao kore na pjacu): Drago mi je da opet, iznova i iznova radim nešto za milu nam domovinu, jer su đeca najveće blago na ovi svijet.
Dok ćuška paralizovano dijete da mu se makne sa puta put limuzine, Miško Robija put političara otpočinje specifičan ples palca i kažiprsta, i u sebi veli:"Platićeš mi debelo za ovo, oca ti jebem!"
Čin koji vrednost emisija "Čudne životne priče" i "Čudne priče života" u udarnom vikend terminu diže na pijedestal novinarstva i nebrojene ručkove zaliva majčinskim suzama čineći da žalimo što Džulija Roberts nije glumila u Titaniku. Hipocentar emotivnog zemljotresa koji nas u isto vreme uči dvema velikim istinama: "Loše...hrbrgr...Srbija...hrbrgr...nema se para...hrbrgr...ciganče malo umače buđav Wellness keks u prokis'o džem" i "Ipak ima dobrih ljudi na ovom svetu".
Uvodni kadar spušta se sa obližnje planine Golije, dok u pozadini tihuje neki Bregović, na trijes dva cigančeta kojima su prethodno rekli da šutiraju svoju loptu od čarapa i da ne gledaju u kameru, Kadar se zadrži taman dovoljno da triguje majčinski instinkt, a onda tragičnu sagu počinje da odmotava dežurni kvadraturač kruga.
Zatim nam pomenuta porodica otvara svoj skromni dom od tri sobe i trijes četiri stanara (od toga trijes dva houm-mejd), a onda roditelji započinju svoju visokocenjenu propoved o porodičnoj etici i nebrizi države za njih sirote vredne pčelice i patriote, dok su deci zapretili krvničkim batinama ako se samo čuju kad ih niko ne zove, pa ovi samo sede oko njih i pokunjenih glava glođu mokar lebac.
Nakon krupnih kadrova plakanja i rupa na krovu kroz koje u glave dece udaraju UV zraci i grad k'o pesnica, u maniru supermena kroz maglu gaca frontmen neke od aktuelnih stranaka i dok on, više biće, grli ciganče i podiže glavicu kupusa s Himenovskom "I have the power" mimikom, u pozadini vorkraftovski krpe njihovu planinsku straćaru.
Opet tužni kadar dece. Roditelji plaču. Majke ispred malih ekrana čupaju kosu. Zajebi ratove i zemljotrese, evo ga ciganče sa okrajkom! Četvorica unose i povezuju kompjuter na instalaciju bez uzemljenja. Svi se grle, slomljeni teškim porodičnim trenutkom. "Naša stranka...brgrbr...zemlja Srbija...brgrbrmrgrbr...nove tehnologije ovim mališanima!".
Deca se smeju u Najkovim patikama. Svi mašu. Lagano kreće Bregović i kadar se diže na Goliju. Prejebana kvadraturaška konkluzija. Gase se kamere i žgadija se razilazi. Političar pali cigaru i psuje sitnu zvezdu što se toliko zadržao, a stanovnicima Gorskog Gvozdengrada se vraća ona iskonska oprezna zloba na kakvu te samo nemaština nauči.
Svi koji su iole upoznati sa tajnovitim putevima sajber lavirinata pamte i ovu dvojicu dečaka, internet anti-heroja, starmalih vunderkinda, malenih frikova koji su svojom čudnovatom, nesvakidašnjom pojavom sablažnjavali internet javnost pre nekih šest, sedam godina i oblikovali savremenu srpsku sajber istoriju.
Dečak Vasa, aktivni politički komentator Peščanika, starmala sveznalica i frik svoje vrste, i njegov pandan Rastko Pocesta, nezaboravni dvanaestogodišnji vunderkind u odelu, borac za ljudska prava i maleni političar, u večitom sukobu sa zlim nacionalistima i vršnjacima u školi koji su na njegova neuobičajena interesovanja surovo odgovarali čvorugama, klečkama i žvakama zalepljenim u uredno zalizanu frizuru. Otišlo je to toliko daleko da je u jednom trenutku Rastko zbog pretnji i maltretiranja bio prinudjen i da promeni školu. Izazivali su svakojake reakcije uže i šire javnosti, bili predmet bezbrojnih svadja, polemika i diskusija...
A onda su obojica naprasno nestali sa javne scene. I prolazile su godine, da bi se Rastko Pocesta odjednom ponovo pojavio, čudniji nego ikad, ali sada kao navodni radikal, komunista, nacionalista i monarhista (sve u jednom), odbacujući u kopernikanskom obrtu sve što je ranije radio i zastupao. Mnogi su to shvatili kao svojevrsnu izdaju dobrih starih vremena kojih se još uvek sa izvesnom setom sećaju, ali Pocestina sadašnja pojava pokazuje da, iako stavovima drugačiji, mentalno ipak nije daleko odmakao od tamošnjih vremena i prilika. Pa ga tako često možete videti kako još uvek u odelu, koje nosi u svim prilikama i odbija da skine i po cenu života, baza beogradskim ulicama, sablažnjujući normalnan, pristojan svet i plašeći kerove i mačke koji mu se slučajno nadju na putu.
Sudbina Dečaka Vase ostala je medjutim manje poznata i obavijena velom tajne. Oglašavao se u brojnim slavnim nastupima na Peščaniku, da bi onda naprasno nestao i ostavio brojne obožavaoce da se pitaju šta se u medjuvremenu desilo sa njim. Ali poučeni primerom njegovog mentalnog brata blizanca, Rastka Poceste, možemo zaključiti samo jedno: čak i da je promenio stavove, čak i da je odjurio na kraj sveta i nastanio se u pećini, suština ipak ostaje ista. A to znači da još uvek ima nade...
-Da li se sećaš onih vremena kad je fejsbuk u Srbiji još bio na začetku, i kad još uvek nije bilo Instagrama, Snapchata, Vibera, Whatsapp-a, Ask.fm-a...?
-Naravno. Bila su to vremena Dečaka Vase i Rastka Poceste...
Suptilna i komercijalizovana varijanta "ciganisanja". Baš kao što je jedan narod iz razloga korektnosti preimenovan iz "Cigani" u "Romi", tako je i ova aktivnost, ulazeći u vode liberalnog kapitalizma, dobila eufemistički karakter. Primenljivo je i u politici.
"Ciganisanje" Ulazi Ciganka u trolu sa detetom. Opali ga po dupetu da kmeči, pa počinje redom da savatava putnike.
-Joj, ćerko, daj mi neki dinar, dete gladno, daj mi za lekovi, da položiš sve ispite, da živiš sto godine... (Misli: daj bre neku paru za cigare i kurtone, da ne moram da prodam ovu malu u belo roblje, pre nego što poskupi)
*** "Romisanje" Političar se penje na binu da održi predizborni miting.
-Braćo Srbi, sestre Srpkinje, dajte mi vaš glas, da vam deca ne budu gladna, da imate za lekove, da možete sa diplomom da se zaposlite, da se produži životni vek i da se izborimo protiv bele kuge. (Misli: dajte mi jebene glasove da meni bude lepo, a vama isto)
Natrpavanje kuhinjskih krpa, peškira, hekleraja, stolnjaka i posteljine i ostalih sranja od strane starijih ženskih rođaka u orman sa ciljem da ti pokažu da si nepoželjna i da je jedini put za tebe, sa mužem, u kuhinju, spavaću sobu, kupatilo...
devojka: Alo, baba, što kupuješ tu ćebad? baba: Pa to je kad se udaš, da se imate čime pokriti. devojka: Ma bolje mi daj novac, da platim školarinu. mama: Ne valja ti da tolko učiš, muškarci ne vole kad su žene pametnije od njih. baba: Jes, vala, teško ćeš ti naći nekog. Al kad se dogodi, imaćeš za prvu ruku. (veselo sprema kuhinjske krpe) devojka: Ja sam još mlada da se udam. mama: Gde bre mlada, ja sam u tvojim godina već dvoje dece imala. tetka: Eno i Milica već ima jedno, a ti samo vučeš te knjižurine. baba: (vadi iz ormara veliki kuvar) Bolje da malo pogledaš ovo, mani se tog Zaraturuste! Jel taj neki političar, pa mu čitaš govore? Nije politika za žene, šporet ti ne gine!
Dobiti zatvor iliti ga stručno opstrukciju creva. A može opet da ima i obrnuto značenje, kada vam je probava toliko dobra da na kraju uspete da zapušite kanalizaciju.
-Ćale: Alo bre, Milane, izlazi iz tog kupatila više! Zaseo gospodin k'o političar u skupštini. -Sin: Šta da radim ćale, stis'o mi se rč k'o kokošije dupe, trči do apoteke uzmi mi ricinus inače wc nećete videti narednih godinu dana.
Pola sata kasnije
-Ćale: Uuuu bre! Šta to zasmrde sunce ti jebem! Ko da jedete kisele jazavce, pička li vam materina! -Keva: Zapušila se kanalizacija. Milan izgleda nije štedeo materijal. -Ćale: E sad lepo zovi gospodina, pa nek sam odpušava. Dosta sam ja bre rmbačio u ovoj kući. -Keva: Nije tu, otiš'o sa Kaćom do njenog stana, kaže imaju nešto da uče. -Ćale: Sunce li mu jebem žarko! Znam ja to njihovo učenje, gospodin zna samo da puni i da zapušava, a starog oca da povede nije ni pomislio. Samo on da se zabavlj... :oklagija u glavu:
Ultra zajebana konstatacija koja diže cenu određenom spisu, dokumentu, ili bilo kakvom pisaniju. Bilo to evangelistično mršenje muda, prežvakavanje već prežvakanih tema koje usled toga postaju ubalavljene poput usta mladog govečeta, ova sentenca ima za cilj podizanje kredibiliteta određenog teksta, može i poslovice, ukoliko se nađe neki evgenije da vam soli pamet svojim mudrostima, koje su, jelte, izvorno pisane na sanskirtu. Postoje naravno, i narodne dosetke koje upravo rečenicu iz naslova koriste kao osnovni predmet sprdnje, upućen onima koji pomoću nje žele da svoj govor učine upečatljivijim.
- Brate, da li bi se ti ikad bavio politikom? - Ne, i nemam nameru. Daleko smatram interesantnijim da se analizira ono što rade drugi, koji su im motivi, koji su im ciljevi, koja im je skrivena agenda, kako komuniciraju sa javnošću, kako koncipiraju svoje interese, kako ih realizuju. Takođe verujem u karmu, koja po drevnim zapisima na sanskritu govori da se sve vraća, a kako biti politićar znači pasti u iskušenje uraditi lošu stvar, ne želim da se nađem na pogrešnoj strani karme. Politika kao praktična delatnost, niti me interesuje, niti mislim da onako kako izgleda na ovim prostorima je nešto što je dostojno čoveka koji sebe smatra džentlmenom. - Tebra jel si ozbiljan? Koj kurac sve ovo? - Nemoj tako, drevna poslovica na sanskritu kaže... - सुना है आओ! - Molim? - Opalim te golim!
