Veoma mali stan, tj. stan u kome nameštaj zauzima preko 90% površine. Jedini način za izlazak iz istog je pomerati stvari određenim redosledom i tako sebi krčiti put do vrata, poput magacionera iz istoimene igre nastale početkom 80-ih.
- Ženo, neko zvoni! - Idi ti, perem suđe. - Jooooj... Pa kako da prođem, jebem li ti sve!? Ustaje sa dvoseda, gura ga uz zid, vuče sto do dvoseda, tabure pod sto, stolicu na sto, ulazi u kuhinju, frižider do sudopere, ženu u frižider, smeće u rernu, prolazi kroz vrata, cipelarnik u klonju, čiviluk na mesto cipelarnika, biciklu na zadnji točak, otvara... - Dobar dan, doneli smo mašinu za sudove. - Molim? A, da, da... Izvolite napred, iznesite frižider samo prvo, terajte pravo na otpad.
Dogovor je nesto sto roditelji ne postuju jer roditelji predloze ili narede nesto sa cime se dete ne slaze (u kako kojim slucajevima).
Mama: Sine ajde idi oko pola 7 da odneses komsiji ovu stolicu pa ces posle moci da izadjes napolje!? Sin: Ne mogu mama... Nakon nekog vremena (6 i 20 - pola 7)... Mama: Ajde sine da ides dogovorili smo se!? Sin: Ne mogu mama rekao sam ti malopre! Kako to mislis dogovor kada se ja nisam slozio?! Valjda je pravilo da kada sa nekim pravis dogovor onda i ta druga osoba mora da se slozi!
Još jedan od pokušaja Turaka u osvajanju Evrope, a posebno Balkana. Nije im bilo dosta sa vojskom i serijama pa su se odlučili i za avione. A mi budale prihvatamo.
Jebeni Eurosport 2 potpisuje sa Turcima ugovor o reklamama njihove avio firme. I tako redovno po šurnaest puta dnevno ponavljaju se 3 iste reklame. Gotov Watts, reklama. Poluvreme Bundeslige, reklama. Gotov gem na Rolan Garosu, reklama. A još pametni Turci se setili da ubace i sportiste, pošto je, jelte sportska televizija u pitanju. Stoga i ovakve reklame:
1. Sa igračima Mančester Junajteda - Bleja u avionu. Sede slušaju muziku. Kad neki pametni igrač uzme i krene da pimpuje loptu. I tako se oni sprdaju, dobacuju par sekundi preko avionskih sedišta, kad ono neki mentol uhvati volej i pravo ka Bobiju Čarltonu. I taman da ga lopta kao pogodi i izbije mu protezu i žvaku, Van der Sar odbrani. We are Turkish Airlines, we are globally yours.
2. Brajant, Mesi i neki random klinac - Klinac se čudi što Mesi pimpuje u avionu, Kobi ga zove i izvodi trikove sa basketaškom. Posle Brajant pravi kulu od karata, Mesi vetrenjaču od karata. Klinac se smorio. Mesi pravi neku kravu od balona, Brajant neku nepoznatu životinjku. Klinca odvodi stjuardesa mameći ga sladoledom. Mesi i Brajant se smorili. We are Turkish Airlines, we are globally yours.
3. Karolina Voznjacki - Dobije poen, i legne u stolicu aviona. Dobija sve, jastuk, hranu, piće i boli je uvo. Sudija ljubomoran, iskolačio oči k'o Ozil, prekida uživanje jer meč mora da se nastavi. Karolina dobija poslednji poen, a sudija koji nije ni obraćao pažnju na meč jer je uživao uz Suši, glasno izgovara: Gejm, set end meč Voznjacki! We are Turkish Airlines, we are globally yours.
I tako se ređaju dani na eurosportu2, a naši sugrađani željno čekaju novu reklamu Turkish Airlines-a, koje po svemu sudeći neće ni biti.
Negde na nebu ----------------- Murat: Bajazite sine, kako da zavladamo onom Srbijom? Bajazit: Ne znam tata, vojsku nam pobiše svu, a vidim da ni serije ne uspevaju. :neki zvuk: Fijuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu! Murat: Šta je ovo? Bajazit: Dobitna kombinacija izgleda, avion!
Uber-gušt. Ako oko ičega u Srbiji danas postoji koliki-toliki konsenzus, to je da je većina naroda 5. oktobra osetila toplinu oko srca kada je demoliran butik Marka Miloševića, pri čemu je na zidu dotičnog ispisan sada već čuveni grafit- "Žali se tati!". A tata od tog dana, kao što je poznato, više nije mogao ništa, pa je nju ejdž Rada Pašić samo mogao u svojoj kući u Požarevcu vulgarno da proklinje, prazno preti i vređa, kako svedoče oni koji su radili kod njega. Ovaj manje-više simboličan čin označio je kraj zabranjenog grada, u šta se Požarevac za vreme nezvanične strahovlade gospodina sina pretvorio. Dok će o Slobi konačan sud dati istorija kada prođe neko pristojno vreme, već sada svi vrlo dobro znaju da Mare nije mogao ni taj butik, ni Bambilend, pa ni Požarevac da stekne noseći gajbice, kako je tvrdio njegov ćaća u svom poslednjem intervjuu neki mesec kasnije. Kao fraza, sasvim je primenljiva i dan-danas, uz neizbežan efekat gledanja kako se dojučerašnji tlačitelj slama.
Pera i Mika čuli da je Žikin ćale, inače opasni lokalni krimos, pao, pa čekaju da se Žika namesti da sedne u klupu da mu izvuku stolicu i ovaj padne. Žika: AAAALO BRE, džiberi! Jebaću vam majku majčinu posle škole! Nećete se kući vratiti u jednom komadu... Pera: Ma žali se tati... Žika: AAAAAA, jebaću vam maaaajku!!! Pederčine!!!! Serem vam se u lice posrano!!!! PIČKE JEDNEEEEE!!!! Doći će moj tata, pa ćete videti!!!
Postoji pravilo da je gazda onaj koji drži daljinski u ruci. Isto to važi i za miša. Tako ja sedim pored svog mlađeg brata, koji "očajnički" želi da mi pokaže nešto na jutjubu, i dok miš nevino čuči ispod njegove desne šake, u vazduhu se oseti da on gospodari situacijom.
Ja: (Sedim blizu njega na jakoneudobnoj stolici, dok se on baškari u onoj koja podseća na kožnu.)
On: (Bulji u monitor dok čeprka nešto po netu.)
Ja: "I? Šta si hteo da mi pokažeš?"
On: "Evo momenat, da pronađem." (I dalje neodoljivo bulji!)
Ja: (Posle 10-tak min. počinjem da cupkam nogama.) "Hoće li to?"
On: "Mhm, samo da pogledam još ovo."
Ja: "A da mi daš miša pa da ja tebi nešto pokažem?! M?"
On: "Dobro, dobro, samo još malo."
Ja: (Mislim u sebi kako ću definitivno kupiti nov komp.)... (Ili stolicu.)
Situacija koja će te koštati ponosa i omogućiti ti nezaboravan osećaj neprijatnosti jer si seo na biciklo koje je svu noć stajalo na kiši a ti ga zajahao i to shvatio tek posle tri pređena kilometra prema fakultetu na koji dođeš i svi te gledaju "spišanog" puna četiri sata uključujući i profesora na ispitu za uslov.
- E Sale imas nesto nazad na pantalonama...je li to mokro??? - Seo na bicikl i... - ....aha...hajd idem ja... ................ - Kolega vi ste iz toaleta sad? - Nisam profesore. - Mda...molim Vas kad zavrsimo obrisite stolicu ili jos bolje-nosite je u podrum. - Dobro, profesore. posle dvadesetak minuta - Ne znam...nije ovo za neki prolaz...hajde vi to lepo malo ponovite bolje pa se vidimo u sledecem roku, nego...imate li vi prevoz do kuce? - Imam profesore...bicikl!!! Dabogda ga i ti jednom zajahao nepripremljen!
Savremena kapitalistička verzija stare "klin se klinom".
M: U kurac, dva kredita, jedan 130 eura, drugi 170, nova ve ce šolja 40 eura, kredit za stan 70, ako sve redovno plaćam, ima da izađem iz kredita 2043. Kako da ne. Doviđenja, zbogo... L: Stani Milorade, ne izmiči stolicu, nemo se bjesiti. Uzećemo jedan veliki kredit, zatvorićemo dva tri manja, nije sve tako crno. Znaš šta vele- kredit se kreditom izbija! M: A ve ce šolja? L: I nju ću da kupim, samo nemoj da trošim pare na crnu konfekciju leba ti!
Svakodnevna rečenica današnjih profesora zbog naglog porasta broja religioznih ljudi kad treba da se dobiju neke ocene. Njihova najbolja (i jedina) fora i ultimativno sredstvo za ubijanje morala pobožnog nam učenika. Kad to čuješ, znaj da si u govnima do grla.
(dotični profa ulazi na čas) - E ovako, očajno ste uradili pismeni i podeliću ocene pre roditeljskog. (neki klinac iz zadnje klupe se krsti i gleda ka raspalom plafonu) - Ccc, kasno si se setio krsta i tri prsta, na ti 1 pa ti vidi šta ćeš.
(slična situacija) - Evo vam ovde vaši kontrolni, sami uzimajte jer imam retku stolicu pa je bolje po sve nas da ne šetam puno. (lik prilazi i mumla neku molitvu) - E Mustafa Mustafa, kasno si se setio krs....... ŠUPIČKU MATERINU, VIDIMO SE U AVGUSTU!
Moze i u imperativu: -Idi zavrci sijalice! Lukava replika upucena nekome ko je umislio da je centar univerzuma. Upucuje se kad prepotenko smori svojom pricom i ne da nikom drugom zuba da obeli.
Verovatno ce se zbuniti i ako vec odma ne nastavi da vergla, pitace: -Kakve sijalice!? -Ma obicne ove od 60 do 100 vati. Ti bi to najlakse, za cas! -Sto!? -lepo, popnes se na stolicu, mi ti dodajemo jednu po jednu, ti ih samo prislonis, ne moras da vrtis, sijalice se same zavrcu. Ne zezam se, ozbiljan sam. -Dobro ajde, ako si tako ozbiljan, objasni mi,leba ti, kako se to same zavrcu! -Brate, ti si centar svemira, i ceo svemir se oko tebe obrce!!!
Pošto gosti posedaju i posluži se aperitiv, a pre nego što dođu mladenci i posluži se predjelo, muzika odsvira "Reših da se ženim dok sam jošte mlad" pa zatim krene u veselijem tonu ("Danas majko ženiš svoga sina", "Svadbeni venac", "Neka peva ova kuća") kada se najslobodniji gosti hvataju u kolo sa dostojanstvenim osmehom na licu. Kolu se priključuju i ostali gosti, a muzika svira brže i brže sve dok ne zasvira "Moravac". Tu nastupa kolovođa đavo. Na prve taktove "Moravca" salom za venčanja se prolomi urlik "IJAAAAAAAAAAAAAOOOOOOO!", svatovi se okreću i traže izvor i otkrivaju ga u čoveku sa obe podignute ruke uvis. Čovek preskače sto, suverenim koracima prilazi kolu i hvata se na čelo. U tom trenutku menja se njegova fizionomija: hipnotisanog pogleda, ispravlja se, glavu zabacuje unazad, slobodnu ruku smešta iza leđa ili se hvata za rever i nabacuje dostojanstven osmeh. U početku znalački sitno veze nogama da uhvati zalet, a kada Kićo Guerini oplete "Čokoladni voz" ili "Mitraljez kolo" počinje da drma glavom, ramena okreće u trenutnom smeru kretanja kola, a nogama podražava Majkla Džeksona iz vremena dok je "Bad!" bio svetski hit. Tu ustanovljava da ostatak kola ne može da ga prati, pa se izdvaja i staje na sredinu i nastavlja da samostalno prepliće za primer, a ako neko i pokuša (pa čak i uspe) da ga prati, kolovođa đavo donosi stolicu, penje se na nju ne prestajući da igra i okreće noge oko nje u maniru iskusnog akrobate. U tem muzika zasvira tuš, predjelo se posluži, a kolovođa usijan odlazi na mesto, naručuje vinjak i pita prvog do sebe kad će više ti mladenci, jebo im pas mater.
