Rečenica koju će naši unuci učiti iz istorije, kako su njihovi preci započinjali proces parenja i začeća njihovih roditelja.
Godina 2050
Unuk: Daj mi DNK da te ubacim u bazu prijatelja.
Unuka_zgodne_crvenokose_komšinice: Evo odmah, samo da izvadim svoj HTC Genome. Znaš, moja baka kaže da se uvek ložila na tvog dedu, al nije shvatila na vreme da su njegovi geni vredniji od prvog audija mog dede. Pa ću ja poslušati njen savet i ubaciću tvoj profil na vrh rasplodnog modulatora, kako bi imao što veće učešće u procesu mešanja sa mojim genima.
Doktorski odjeb. Baš sam se pitao nešto... Kako to da ova čudesna biljka ne motiviše umetnike. Stvarno, ljudi mirišu zumbule, sade paprike, ubijaju se ispod kruške, ali niko da se dotakne mušmule. E, eto joj primene.
- Ćao. Da li želiš da budeš human i kupiš čestitku za nezbrinutu decu... - Beži bre dete, mogu otac da ti budem. Idi gledaj u Sunce, jedi mušmule ili tako nešto.
Uljuditi se. Shvatiti, bez tuđe inicijative, da je ljudski bar jednom u dva dana promeniti zabagrele gaće i čarape, a onda se na civilizovan način pomiriti sa frizerom i zgovititi mašinicu za brijanje.
Promeniti loše navike i odreći se poroka. Dezert u vidu noktiju i zanoktica zameniti za, na primer, neki sladak kolačić. Odlučno pokušati sa upoznavanjem svetlosti dana za šta je neophodno ustati pre sumraka i leći pre svitanja. Ajde? Obustaviti pretvaranje novca u duvanski dim i shvatiti da Ibrahimović ne daje gol svakog vikenda. Naći posao. Naći cupi. Jebati.
- Matori, zovi Zokija, spremite se, kupite flajku votke i dovlačite se kod mene. Biće rava i vutre. - Ja ću doći, a za Zokija ne verujem. On sutra ide na razgovor za posao, doveo se u red.
Rečenica koju će vam reći većina ultra-napaljenih ''od birača nema jebača'' muškaraca, kada kažete nešto loše za ''devojku'' koja se njima ''sviđa''.
- Gledaj onu kako je dobra! - Ma, gde je dobra, ima sto kila šminke, napućena usta a i glupa je. - Šta joj fali, ako ti se ne sviđa ti onda idi na paradu.
- Kakva riba! - Nema apsolutno nikakve kvalitete, em je ružna, sva je izveštačena, a i nije baš prilično obrazovana. - A? Brate, ako ti se ne sviđa, ti onda idi na paradu.
- Jel` hoćeš da mi vratiš pare? - Dogovorićemo se. - Vrati mi moje pare! - Pa rek`o sam ti dogovorićemo se. - Vraćaj bre! - Što si bre nekulturan, dogovorićemo se.
Jedno od pitanja koje večito mori sitnu dečurliju i čiji odgovor traže kod obližnjeg odraslog čoveka. Dete uvek mora da zna šta je jače, pa makar akteri te imaginarne tuče bili objekti potpuno nesposobni da u istu stupe.
- Tata, kad bi se potukli tramvaj i Kalemegdan, ko bi pobedio?
