Prvi taktovi narodnjaka na splavu. Okidač na koji dopičnjak-style plavuša ustaje, oseti da je pravo vreme za ples i počinje da vrcka i uvija se, a usput se osvrće ka separeu, ka ćelavcima sa BMW privescima na stolu, međ’ kojima traži ljubav novu. Ljubav pravu.
„U moje vreme“
Tačno ta reču moje vreme13 definicija →Prva misao stanovnika Severne Koreje kad pobegne iz zemlje i prvi put vidi internet. Ovaj pravi, ne onaj severnokorejanski.
Nebo vezano žicom je kao da je sve što znaš ono što vidiš kroz prozor tvoje kuće koja ima rešetke na prozorima i zabetonirana vrata.
- 'Ladno ima još 200 i kusur zemalja pred nas i onih pički iz Južne Koreje... Čekaj bre, Španija prvak sveta u fudbalu, nismo mi...? Mi nismo najveća zemlja na svetu? Kineza ima milijardu i po??? Ono gore je Sunce, nije sin Velikog Vođe... U jeeeee, koji trip...
Idealan tajming za prekid džabalebarenja i započinjanja ozbiljnih poslova. Najčešće se završava neuspehom i prolongiranjem do sledećeg sata.
- 21h i 45 min: student (udubljen u golišave slike maloletnice na facebooku):"a ok jos 15 min. počinjem da učim kad bude okruglo vreme"
-22h i 05min: "a dobro,imam vremena počeću u 23h"
- 23h i 10 min: "a jebiga,sutra je novi dan"
Sudbina.
Mora da je bio kriminalac čim su na njega pucali iz pištolja.
-Ma kakvi, mali je bio uzoran dečko, samo se zatekao na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme.
Neprijatno mirišeš.
- Bole, pridrži mi ovaj ekser dok ne nađem čekić. Auu, Bolee, vreme je da promeniš znoj. Evo, ja ću sapun da ti kupim, ti samo dobru volju odnekud iščupaj.
moto jebača bez pardona
- Vidi kakvu sisu ima jbt, baš je dobra!
- Pa šta čekaš?! Atak! Napadaj!
- Pa na sahrani smo i verenik samo što joj je umro,..
- Sad je uvek najbolje vreme!
Ono što svaki muškarac želi što više da otegne. U redu, njenu majku i nije problem upoznati, ali tebra, kad pomisliš na ćaleta koji će te dočekati na vratima u gaćama iz Titove države, s muštiklom u ustima i čvrstim stiskom ruke, bogme nije ni malo jednostavno. A ako mu se ne svidiš, možeš komotno da počneš smišljati tehnike za uvlačenje u rč. Jer, nema ništa dok ćaća ne kaže DA.
Procedura upoznavanja je prilično konstantna. Prvo ide ispitivanje porodičnog stabla, jerbo ne daj Bože, možda ste rodbina. Ako ne, onda može slobodno da ti dođe između koljena. Zatim buduća svekrva (ako je do toga došlo) donese kafu, kolače, rahatlokum s orasima, a kasnije nudi i neka jela do kojih ti, od silnog znojenja, nije uopšte stalo. Uz sve to, mučne trenutke zagorčava unakrsno ispitivanje. No, što bi se reklo: "Sve ima svoj početak i svoj kraj". Tako i posjeti dođe kraj, te s olakšanjem možeš krenuti kući nakon ovog iskušenja.
"Srećna slava, domaćine!" ili što bi rekle naše bliskoistočne kolege "alahu akbar!". Tako počinje napad. Dok naše kolege nose AK-47 ili opasač pun eksploziva, mi imamo mnogo prefinjenije oružje, oružje koje ne budi sumnju.
Svi ste ga bar jednom dobili i/ili postavili nekome u kuću. Svi znate za one bombonjere ili one čokolade od 300g sa suvim grožđem. To je ono što se drži u najdaljem kutku špajza, odmah iza one zaboravljene tegle ajvara od pre 5 godina (jer, hronološki gledano, tu je toj bombonjeri i mesto). Onda, kada dođe vreme slava, ta farma klostridijuma botulinuma se vadi iz tame. Tada imate osećaj da ste Indijana Džouns lično - kao da uzimate stare egipatske spise iz Tutankamonove grobnice i lagano duvate kako biste sklonili slojeve prašine koji se tu vekovima skupljaju, praveći pustinsku oluju usput. Zatim ste je upakovali u jednu ukrasnu kesu sa tematskim krstom i ćiriličnim slovima daleko od pripremljenog ataka.
Iskusni bioteroristi znaju da prepoznaju ovo smrtonosno oružje (evo jednog nagoveštaja: farbrika koja je prozvodila dati slatkiš je iz Čehoslovačke) i da urade najgnusniju stvar moguću - da ga stave u najdalji kutak špajza, ponavljajući istoriju i bar duplirajući količinu otrova koji unutra buja.
(Urgentni centar. Tri dana posle sv. Nikole)
-Doktore, pomagajte! Dete ne može da mi se pokrene!
-Dajte ga brzo ovamo!
-Mislim da je pojeo slatko što je kum doneo.
-Zašto sumnjate baš na to?
-Videla sam tu bombonjeru na sajtu secanja.com
-Neka nam je bog u pomoći...
Pored mače moje, kuco moja, i sličnih tepanja ljudi koji u vezi predstavlja izuzetno čudan trend da se voljenoj osobi tepa nazivom životinje koja nije ni fizički (dakle ni polno), ni psihički zrela. Ovo ide u prilog tome da su ljudi često mentalno izazvani, mentalno izazvan u vezama, kao i to da im je svest pomućena i nisu u stanju da zdravorazumski rasuđuju. Najteži oblici tepanja se javljaju kada su dve osobe neverovatno zaljubljene jedna u drugu.
Vapaj roditelja kad vide da im dete nikad u životu nije ni poljubilo , a kamoli kresnulo ili bilo u nečemu što može ličiti na vezu. Dete , nažalost , u ovom našem površnom društvu ima obično tih problema zbog neodgovarajućeg fizičkog izgleda...
(razgovor ispred sobe)
Evo , treći dan sedi za tim kompjuterom samo spava jede i kompjuter. Proklet dan kad mu kupismo to govno! Za školu kao , a kako smo mi školu završili?
(ulaze u sobu...)
Sine, da popričamo. Vreme ti je da malo izađeš napolje, subota je veče, treba neku devojčicu da nađeš...
