Danas: Devojke koje izlaze noću do ranih jutarnjih sati (ne znam sad jel osam ujutro, rano ili kasno jutro).
Nekada: Veštice koje su celo selo plašile u noći punog meseca svojom vikom kada bi kuvale vradžbine u kazanu na sred ulice.
"Jel se ti plašiš kada se noću vraćaš kući?"
-Ne, što?-
"Pa seka veštice noću izlaze..."
-Ma ne ja kao inženjer idem u noćnu vizitu na Zemun Polju, pokazujem svojoj maloj kuruz!
To je onaj što suši meso na tavanu, a nikako mu ne izgori krov od kuće, seljak je u srcu i duši, a ceo život je patio da bude oficir (kompleks dece sa sela).Iz gore pomenutog se vidi da taj čovek ima velike komplekse, svoje selo poredi sa Parizom i kaže da je lepše od njega,peva o ljubavi na seoski način,a mnogi kažu da spada u najvece švalere na srpskoj estradi jer i sam kaže "Kol'ko ima na livadi sena,Još sam više poljubio žena.Tri put sedam, dvadeset i jedan,i jos osam eto toliko sam.Bilo ih je i malo i mnogo nisam tačno izbrojati mog'o" To je prvi čovek koji je u Srbiji napravio pesmu za Kučkinog sina i definisao taj pojam i to još mnogo pre vukajlije, meni intimno najbolji hit Rada Jorovića:
Kučkin sin
Ko rastuži crne oci
ubio ga dan, ubio ga dan
ko rasplaka moju dragu
pokida joj san, pokida joj san
Ko je taj kučkin sin
nasoj sreci dušmanin
i da mi je rod rodjeni
platiće on meni, platiće on meni
Ko to ne zna da je ona
ljubav srca mog, ljubav srca mog
ko rasplaka moju dragu
kaznice ga Bog, kaznice ga Bog
Ko rastuzi srce njeno
nanese joj zlo, nanese joj zlo
ko rasplaka moju dragu
saznacu ja to, saznacu ja to
Hitovi:
Kol'ko ima na livadi sena
Al' je lepo biti seljak
Ja sam seljak, veseljak
Ljubav na seoski nacin
Selo moje lepše od Pariza
Žene vole oficire
Kučkin sin
Putuju kočije bele
Vučkovica je selo nadomak Kragujevca koje je karateristično po tome što u njemu postoji istoimeno brdo velikog nagiba, a i dužine. U slučaju da se neko loše vozilo tipa stariji FAP ili autobus penje uz Vučkovicu to je tužno za gledanje a kamoli za slušanje.
-Ćale pobogu što si spavao u dnevnoj sobi
-Zbog tebe pizda ti materina, doveo si onu tvoju, celu noć se nisi skidao sa nje, a ona stenje k'o FAP uz Vučkovicu, oka nisam mogao da sklopim
-Šta da ti kažem ćale, znam znanje, to su ti geni, od tebe sam ja to nasledio
-A što jes', jes', sinko samo delji...
Svako selo, zaseok, kraj koji ima svoj fudbalski klub ima jednog takvog. Bio je na probi u Prtizanu/C. Zvezdi ali je došao na trening pijan, popišao se na trenera, uhvatio predsednikovu ženu za sisu pa zbog toga nikad nije napravio karijeru!
Čiča sa pivom u ruci: e moja deco, kako je Rile igrao fudbal, ostatak ekipe je ležao, a naša Mladost/Pobeda/Sloboda je sve tukla sa 3-0. Jednom je pijan pobijedio one šupke iz ...( ime kluba iz susednog sela).
Neko od mladje ekipe: Pa što je propao?
Drugi čiča sličan prvom: Ma nisu mu dali! Em četnička familija, em otišao na probu u Zvezdu, tamo tri treninga učio Piksija kako se igra fudbal, al na četvrti došao pijan, trener ga isterao, pa je on maznuo Džaji kola...koji kralj...legenda... i posle toga mu Džaja rekao da dok je on živ neće igrat fudbal u 1. ligi! A bolji je od svih ovih današnjih, ja kad ti kažem! U Donjem Klapišu je jednom iz slobodnjaka polomio prečku!
- Zajedničko ime za čitav varijetet odevnih predmeta koji se nose zimi ispod pantalona kao zaštita od hladnoće. Najčešće ulogu podgaća igra donji deo pidžame, mada ih ima i specijalno pravljenih, vrlo lepih i vrlo belih na pijaci za kupit'.
- Selo u Hrvatskoj
"Ma nosim brate podgaće, i vunene čarape ću uskoro da počnem da nosim koja je hladnoća!"
"Bio sam kod babe i dede i Podgaćama prošle godine."
Moderni domaćin kome je kablovska prošla kroz selo, i omogućila gledanje kriminalističkih serija tipa, CSI, Numers i ostalih. Kako većina želi da komšiji crkne krava, hvataju fore iz serija da se istom naudi, al' da niko ne skonta počinitelja.
Đed: Sine gled'o sam nešto na teveu, skont'o sam kako da sjebem Ranka!
Unuk: Daj đede, jel' to još niste primirje potpisali, ganjate se od četresosme.
Đed: Ama slušaj me budalo, ako mu podmetnem bombu pod konjska kola, a da pritom konj ne bude privezan za nji', a da on jebe ženu u kruzani, na 29'c topote sijena, u pozi 69, pritom da ga ona ne grize za glavić, imam ogromne šanse da me Horišio ne označi kao glavnog osumljičenog, nego Đuru mamumujebem... i on mi među ore.
Ulica koju ima skoro svaki grad ili selo, i predstavlja najgušće naseljeni deo tog mesta.
Sujeverni je izbegavaju, a najviše vremena u njoj provode lokalni narkomani. Ta ulica je svim žiteljima poznata jedino kao "grobljanska", iako je u katastru zavedena pod potpuno drugim imenom...
- N.N. LICE: "Izvinite, da vas pitam... gde je ovde ulica Svetozara Markovića...?
- LOKALNI DEDA: "Svetozara Markovića? Nema ovde takve prijatelju... Živim ovde već 30 godina, takva ulica ovde ne postoji..."
- N.N. LICE: "Kako nema, a dole na centru su mi rekli pa pođem samo napred, treća levo, pa nekom prečicom da ne bih kružio..."
- LOKALNI DEDA: "Aaaaaa, ti sigurno misliš na "grobljansku"... Ma samo pravo, napred... E, vidiš gde skreće onaj auto... to ti je ta. Što ne kažeš odma' "grobljanska"...?
Seoska fudbalska liga.
Ime je dobila po tome što u napetim trenucima igre, dok pobednički tim vodi jedan gol razlike, igrači tog tima džoknu loptu u kukuruz, a vreme i dalje teče dok se traži lopta, pa se najčešće i utakmica završi sa tim rezultatom.
Karakterišu je posebni bunar ("za sudiju"), već spremljeni budaci i motike (ako sudija ne bude delio pravdu kako treba), posebno kažnjavanje (ko namerno šutne krtičnjak drugom igraču u facu automatski crveni karton), posebni diplomatski sporazumi pre utakmice ("Jel plaćate prase ili mi pobeđujemo?).
Igrači te lige ne prihvataju transfere, niti igraju za pare, već isključivo za svoje selo. Ne zanima ih ni prelazak u viši rang, jer se za to nema para, nego jednostavno fudbal.
I boli ih kurac za sve.
Naime, kada su zagoreli engleski humanitarci i doktori (jer njihove plavokrvne frigidne kučke nisu redovno davale pičke) krajem '70ih i početkom '80tih godina prošlog veka išli šatro da pomažu lokalnoj bedi u Kongu i Nigeriji, a ovamo su prcali svaku iole zgodnu crnkinju (a što da ne pak, ima se može se), naravno da su morali da zakače neku veneričnu bolest. Iako su znali za to, njih je boleo kurac (i to ne samo od silnog kresanja crnkinja), jer su oni bili nenadjebivi, u fazonu - ovi crnci nisu nikad čuli za penicilin i aspirin pa zato i umiru ko žuti, mi bre lečimo i malariju! Ehej, malariju!
Ali kurac, maj čebs, nisi znao još za AIDS, i period inkubacije, pa si u pabovima vatao mlade studentkinje, jebao, lizao čmar tamo nekom francuskom turisti pederčiću, koji se posle vratio u zavičaj da obrađuje vinograd kod oca i strica koji ga je od malena seksualno zlostavljao.
Pa je taj isti pederčić otišao u Pariz da nađe ženu svog života, jer mu je ćale reko da mora da nastavi porodičnu lozu, oće čovek unučiće da ljulja. On i jeste navatao neku, oće devojka, što da ne. Ima pare, vinograde, sad što je on derpe, nema veze. Naći će ona već jebača.
I našla ga je. Neki Nemac što vozi stodvestrojku i kupuje kvalitetna vina od njenog svekra. A taj Nemac već ima ženu. Neku što mu zet namestio. Fina ženica. Ali kurac! Nemica je to! Jebe se ko štuka! Radodajka!
Jebala se sa Milunom, gastabajterom iz Donjeg Mudova, čovekom koji nikad pičku nije video u rodnom selu. Došao iz bede u Minhen, iz traktora seo u Opel Askonu. Radi za 400DM nedeljno u nekom magacinu i to kod gazde što kupuje vina direkt iz Francuske! A nije čak ni ružan, onako, lepuškast mladić. Zapao gazdarici za oko.
Došao posle godinu dana u rodno selo. Usput pojebao kurvu iz Slovenije.
Iskopao temelj za kuću od zarađenih marona. Napravio najveću kuću u selu. Sa tri sprata i fontanom ispred. Oženio se. Dobio decu. Kasnije opalio neku gostujuću pevaljku u kafani...
Nisi ti kriv Milune, krivi su oni Englezi...
Odete na selo da slažete drva.
1. Što više složite drva, čini vam se da ih je sve više ostalo.
2. Ako oborite jednu cjepku, pašće i sve ostale.
3. Polomićete više mjeseci njegovane nokte i dobiti upalu svega.
