Najsuptilniji mogući način za saopštavanje da je došlo vreme za fajront. Istovremeno izražavaš zahvalnost jer si imao tu čast da ugostiš divne ljude, ali ponekad ti "divni" ljudi zbog prevelike želje za alkoholisanjem nemaju osećaj o vremenu, što tebe podstiče na misao tipa "Bože me prosti, al' baci nam neki moj da nas sve pobije pa da se odmorim k'o čovek".
Nemač mere i osećaja: Domaćine, pa nije se valjda popilo ono vino? Domaćin: Ma kakvi popilo, evo donosim. Dva sata kasnije... Domaćin: Ljudi, nema više vina, žao mi je. Nemač mere i osećaja: Meni se čini da je ostalo par piva u gajbi!? Domaćin: U pravu si, odma' stiže. Sat vremena kasnije... Domaćin: Žao mi je dragi gosti, ali nema više ni piva. Nemač mere i osećaja: Deder onda il' donesi onu tvoju brlju il' nek' domaćica skuva po kafu. Sat vremena kasnije... Nemač mere i osećaja: Domaćine, je l' već počelo da sviće? Domaćin: Jeste! Hvala vam što ste došli pa dogodine ponovo.
Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!
Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.
Prijatno!
Stanislava, studentkinja Više poslovne: Tetka, a... tetka, može li pohovani kačkavalj sa pireom? Tetka Radomirka: Ne, kačkavalj ide samo sa kuvanim spanaćem. Stanislava: Ali ja ne volim kuvani spanać. Tetka Radomirka: Dete, zadržavaš red. Stanislava: Alergična sam na kuvani spanać. Tetka Radomirka: Dobro, hoćeš grašak? Stanislava: Ne, hoću pire. Tetka Radomirka: Ne može pire, nije nam dozvoljeno. I kreni dete, zadržavaš red. Stanislava: Ali dajte mi pire, molim vas (reče skoro plačnim glasom) Tetka Radomirka: Evo ti pire, pičkice jedna mala. Kad sam bila tvojih godina radila 3 posla istovremeno, nisam imala da jedem kako valja a ti tu nešto izvoljevaš. Drži pire, jebo te on u dupe. Stanislava: Eto, jel bilo tako teško? Tetka Radomirka: Nije, al mi se čini da se taj grmalj sa Romanije kraj tebe jako razbjesnio. Ne bi se začudila da te siluje usput. Stanislava: Molim??? Tetka Radomirka: Tu je uvijek u tačno određeno vrijeme, tačno znam kad jede. E sad, on oće da poludi pa da siluje curice, kad mu ne daš da jede kad njemu odgovara. Stanislava: Tetka, pomozite mi, molim vas! Tetka Radomirka: Pa jesam! Dala sam ti pire i kačkavalj, OPAAAAAA!
Izvesni duel sa viševekovnom tradicijom između dve ekipe večitih rivala: Lavova i Hrišćana. Često je praćen burnim ovacijama i odobravanjem pristrasne publike tokom svakog boljeg poteza umešnije ekipe Lavova (E, kako ga je pokidao na komade, kao malo dete! Svaka mu čast! Baci se na njega, Romule! Uf, kakva je zverina ovaj Romul! Kidaj! Udri! Deri! Reži!...).
Hrišćani do sada nisu zabeležili nijednu pobedu, pa ni poen, jer se ne pamti da je nekada Hrišćanin pojeo Lava.
Jako blijed i neuspjesan pokusaj da se kao dokaze da je u Srbiji sve bajno,kako pravda cvjeta i kako niko nije postedjen pa cak ni predsjednik drzave.Umjesto da se bave pravim problemima koje imaju oni narodu mazu oci time sto ce podnijeti prijavu protiv predsjednika,jer je u cast plasmana reprezentacije na SP popio casu sampanjca.Tragikomicno.
Delikates od psenice sa nasih prostora,spremljen specijalno u cast slavljenika.Nazalost,velika mana gorepomenutog je sto je slavljenik ne moze degustirati osim ako nije Toza vampir ili neka druga srpska mitoloska karakondzula...Zbog zablude zitelja nase nase zemlje,ali i zbog neopisive mastovitosti istih,da u svoje vulgarizme ukljuce sve zivo i mrtvo,rec panaija je zavrsila i u nasim psovkama:
Zbog lošeg spleta okolnosti malo smiriti živce, iskulirati i popraviti svoje ponašanje. Radi svoje korsiti, kada dođe vreme za to, postati miran, kao bubica. Obično pred kraj školske godine, kada će tvoje ponašanje uticati na tvoju zaključnu ocenu, postati jedan od izuzetaka, svila svilena, postati primer drugima.
- Oho Milane, samo da te pohvalim, danas si nešto miran, nisi poneo kondome pa da gaćaš svoje drugare. A? - Pa malo znate... - A to ti da se učećeriš pred kraj godine? E ne može, neko pamti i ono od ranije.
Obrnuto od puta u Evropu, u kojoj za svaki rad koji si kao poslodavac uzeo plaćaš suvim parama, uzdržavajući se od formule dođem ti.
- Sine, jesi vido, defka mi izašla u Blicu! - Šta ti je to defka? - Definicija, bre, objavio Blic! - Aha, definicija... pa da častiš! Kolko su ti platili? - Ništa mi nisu platili, moronu, to je čast... - Čast, kažeš? Oni pune stranu a tebi čast? Voli to gazda Nemac... Garnijer... ili beše Ringijer, isti kurac. A i glodur im je na sopstvenoj rang listi moćnih vrlo moćan. Tako ćemo da stignemo u Afričku, a ne Evropsku uniju, sine! Samo ti piši dalje za Blic...
