Noćna mora svakog kladioničara, nadoknada vremena. Traje večnost, neretko vaš tim primi go u njoj, i sve ode u kurac. Onda psujete sudiju Hauarda Veba i bugarina Berbatova što je olako izgubio loptu na sredini.
- Ooo, deste pičke, stigo Zdravko Čolić! Š'a ima!?(češa se po mudima) Opa, šta to vidim, kladionica se igrala? Jel uleteo Groningem iz iksa u dva? - Ćuti bre majmune, vidiš da gledam Mančester! ~~~... i sudija Hauard Veb produžava utakmicu za 3 minuta. Da li će moćni Mančester pokleknuti pred nejakim Blekburnom na čuvenom Old Trafordu. Završnica za anale, fudbalska poloneza na travnatoj površini najvećeg stadiona u Mančesteru ulazi u grandiozno finale....~~~ - Ajde bre Mančester, samo nek ostane 2-2, mamu im jebem, sad našli da ga tupe, kad sam stavio X na njih. - Brate, džabe skačeš, dan prođe, nadoknada nikad. - Ćuti bre! ~~~... korner za Blekburn, iiiiiiii, šansa je to, mladi De Gea ispušta loptu, udarac glavom i gol! Gol! Vodi Blekburn 2-3!...~~~ - Pa mamu vam jebem da vam jebem raspalu, pa ko vas napravi sakate takve, pa ja da sam Ferguson, ja bi vam sestru na (/!)(&(@**@!@%&^(&%&^^"!!!..... - Brate, lepo sam ti reko da ga uvek munu u nadoknadi!
Lik koga po ceo dan zajebavam da je derpe jer sve udovoljava svojoj devojci, pa sam ja faca jer sam uveče sam kući sa pornjavom i desankom šakić, a on svako veče jebe.
Deo posade đubretarskog kamiona koji visi na šipci pozadi.
-Kume, nema te u kraju, da nisi avanzovao? -Nisam, dobio sam unapredženje. Ne ćistim više, sad sam jedrilićar. Visim na šipku ceo dan, priteram kontinjer i ona elektrija sve radi sama.
Superlativ teoretičara zavere, Srbende i antiglobaliste plus komunizam. Odnosno, svako ko je u današnjem vremenu besmisla oran i ima vremena da se bavi sitnom i krupnom politikom, filozofijom ili hermenautikom. Fokus radio je onaj radio sa kul starim narodnjacima, ali i veoma ostrašćenom političkom koncepcijom koja je totalno čudna u vremenu kad se svi pale na toleranciju i evropu.
- ja bi voleo da Toma prvo poseti zemlje koje nisu priznale Kosovo, kao na primer, Saturn, Andromedu ili Žablju zvezdu, i da tim gestom pokaže kako on ima čvrst stav... - ali gospodine... - da je još Žerar Depardje 1752.e rekao, neću vam ja glumiti Bali Bega, sve vam nesrpsko jebem, da vam jebem. ------------------------------------------------------- - ja mislim da URS ima 15 odbornika, a GG oplevimo Ranutovac 56, mogli bi oni ladno da... - brate, daj smanji malo s tom politikom, zvučiš ko da svaki dan zoveš Fokus radio... - pizda im materina finska, to je sve zavera oko Sokrata, pa niko ne ume loptu da šutne, jebao ih kategorički imperativ viza vi.
Mnogi razvijeni mozgovi tvrde da svako od nas, u svome telu ima pomalo dara da bude superstar.Možda je to obično palamudjenje i glupiranje, ali je fakat da se bar neki od običnih smrtnika, u toku jednog sasvim običnog dana , oseća kao jedan sasvim običan junak u izvedbi čuvenog glumca.Evo kako:
Ustaneš u 10:00 h , rutav i zapušten kao Frank Serpico.Dok brijačem stružeš čekinje sa brade, bacaš u tiganj dva jaja , u stilu Johnnya (Frankie and Johnny).Nahranjen i napojen sedaš u kola i poput Bobbya Deerfielda u svom moćnom Jugiću juriš na fubalski turnir u Velikom Kravlju.
Na utakmici na poluvremenu gubite 3:0.Odmah postaješ Tony Damato (Any Given Sunday) i svojim saigračima ulivaš samopouzdanje.Jebi ga, gubite 5:0, jer je Joca Šljokna branio mamuran.
Znojav i lepljiv juriš da budeš porodični čovek.Malo bi se igrao Michaela Corleonea. Na ručku vodiš srdačan razgovor sa starim ocem, nešto kao Vito i Michael.Pri ustajanju nagaziš maminom mačoru Božidaru na rep.Mačor ciči a majka te psuje i viče da si slepac.Otprilike kao Frank Slade (Scent of a woman).
U popodnevnim časovima si u ulozi Dormera (Insomnia).Nikako ti se ne da da zaspiš.Glava ti puca od bolova i postaje sev veća i naduta.Sam sebi ličiš na Big Boy Capricea (Dick Tracey).
Dodje veče, a ti se spremaš za izlazak i lud provod.Počinju bahanalije u lokalnoj diskoteci.Mrštiš se na sve što se kreće, vataš ribe i glumiš ludilo.Pravi Tony Montana (Scarface).
U sitne sate dolaziš svome domu u dibidus pijanom stanju.Izgledaš jadno , pljunuti Shaylock (Merchant of Venice).Sa prezirom ćeš čekati novi dan , da se ponovo vratiš svom poslu.Prodavaćeš sitnice na trafici , sa nadom da ćeš jednoga dana postati trgovac kao Ricky Roma (Glengarry Glen Ross)
Odličan način da u autobusima GSP-a ubijete vreme i naučite nešto korisno.
24. novembar
Ulaziš lagano u bus. Staješ pored prozora, tačno preko puta onog televizora. Bus kreće. Imaš do faksa da se voziš još dobrih 20 minuta. Sluške su ti pokvarene, penzioneri se guraju oko tebe, tražiš način da ubiješ vreme. Na televizoru ide DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN. Odlično, bar nečim da se zanimaš.
1632. - rođen Baruh de Spinoza, holandski filozof jevrejskog porekla. 1642. - Holandski moreplovac Abel Janson Tasman južno od Australije otkrio ostrvo i nazvao ga Van Dimenova Zemlja, kasnije njemu u čast nazvano Tasmanija. 1729. - rođen Aleksandar Vasiljevič Suvorov, ruski vojskovođa. 1833. - rođen Jovan Jovanović Zmaj, srpski pisac, dramaturg i dečiji pesnik. 1859. - Objavljena knjiga engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina "Poreklo vrsta". 1941. - Počela nemačka ofanziva na grad Užice, u Drugom svetskom ratu. 1976. - Zemljotres razorio grad Muradije i na stotine sela na istoku Turske. Poginulo oko 5.300 ljudi, a 50.000 ostalo bez domova. 1980. - rođen Vule Avdalović, srpski košarkaš.
Uh, do jaja, rodio se Vule Avdalović, moram to zapamtiti...
Najveća laž koju možete čuti na pitanje "Šta radiš?", a neposredan dokaz da upitani laže imaćete ako ga pitate pred majkom i onda primetite njen besan, izraz lica pun prezira, umesto očekivanog izraza punog ljubavi prema vrednom potomku.
Ustajete oko podne i to jedva jer ste primetno mamurni od celonoćnog pijanstva. Kuvate kafu da se malo rasanite i palite cigaretu. Negde oko dva popodne postajete gladni (popustila malo glava) i ručate. Posle ručka malo da svarite, pola sata, pa onda da malo vidite šta ima na Fejsu (sat, dva). Negde oko pola pet uzimate knjigu u ruke. Samo što ste otvorili stranu do koje ste stigli, zvoni telefon. Keva vam ga besno dodaje uz komentar: "Skrati razgovor, moraš da učiš" Posle četrdesetak minuta prisećanja o sinoćnom izlasku i dogovaranja za večeras, prekidate vezu i bacate se na učenje. Posle dvadeset minuta pravite pauzu (zamorili ste se, brate) i naručujete kevi još jednu kafu da vas razdrma malo. Ovaj put kada vam donosi kafu, vi vidite u njenim očima da je postala sposobna da ubije, samo još nije stigla do toga da bi mogla da ubije i vas. Pravdate se objašnjenjem da učenje iziskuje mnogo koncentracije i umara mozak, što ona ne bi mogla da zna, s obzirom da je batalila školu posle srednje. Dok pijete kafu, puštate TV da malo opustite mozak laganim humorističkim serijama, kad počinje utakmica! Morate da odgledate bar prvo poluvreme i posle duge svađe sa majkom u pravcu da ćete ostati bez prebivališta, pristajete da isključite ton. Samo ćete povremeno pratiti rezultat, a učenje je na prvom mestu. Naravno, pažljivo pratite utakmicu, a knjigu držite u rukama i zacepite je svaki put kad se iznervirate. Ijao, devet sati! Dobro je, utakmica je gotova, jer vi morate da se spremate za izlazak. Samo što treba da krenete zvoni telefon i čujete pitanje: "Šta radiš?" na koje kao iz topa ispaljujete:"Ma, učim po ceo dan!"(jer za vas to i jeste istina) na šta ceo okrug od 100 kilometara čuje poklik vaše majke: " Ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem!!!"
P.S. Ova definicija je adaptirana za apsolvente koji su iz finansijskih razloga primorani da se vrate u topli dom dok ne daju poslednjih nekoliko ispita.
/Bleža vu/, iliti fenomen osećanja istovetne i monotone bleje sa ortacima u kojoj se stalno vrte iste priče, prepričavaju se isti događaji, situacija se ponavlja ko u Danu mrmota. Znaš da je Mare opet zaboravio ljuge, Džoni će da priča kako je jedan put Piksija iz huda razvalio u PESu i da je sve počelo tako što je Roberto Karlos izvalio golčinu sa preko 60 metara, pa će onda Pirke da se nadoveže sa "kad smo kod razvaljivanja" i onda da opisuje u detalje kako je onomad karao malu Maju, za koju više niko ni ne zna da je bila u kraju. Začarani lanac koji ne može tako lako da se probije, jer je sama po sebi, bleja poslednje utočište.
Jedino što preostaje da konstatuješ kada se nađeš u periodu života, gde svaki dan podseća na dan mrmota. Nemaš želje, volje ni snage da se trgneš iz učmalosti svakodnevnice. Sa zadovoljstvom se sećaš kako je nekad bilo drugačije i pored sve dobre volje nešto ti ne da. Nije da nećeš, već jednostavno ne možeš! A onda se setiš da to nije prvi put. Ko zna možda se i osmehneš...onako gorko. Ali smeh je smeh.
Naizmenično ponavljanje sreće i tuge je neminovnost.
