Život po načelima i pravilima koja su jasno odredjena, a koja vekovima pišu drugi za tebe - ne da bi ti bio srećan, već da bi u miru radio, privredjivao i ostavio potomstvo koje će da radi, privredjuje, glasa i po potrebi brani teritoriju koja mu je to odredila. Zašto? Zatro što je zakon takav, isti je za sve i ti tu nemaš šta mnogo da pitaš i razmišljaš. Zakon te štiti, ti slušaj i biće sve u redu. Ali kako to da se zakoni vremenom toliko menjaju? Postajemo civilizovaniji? Vekovima su ljudi bili najstrašnije kažnjavani zbog stvari koje su danas najnormalnija pojava - tako će jednog dana i ovi zakoni nekom biti smešni..
- Nekada si za kradju, bavljenje naukom i iznošenje svog neprimerenog mišljenja bivao spaljen na lomači. Zašto? Jer je crkva tako rekla.
- Čokolada je bila proglašena za drogu i nije se smela jesti, jer su kazne bile strašne, a čokolada je zlo - crkva je tako rekla.
- Crnce i Indijance si bez griže savesti mogao da prisiliš na rad, da ih prodaš, pokloniš, ubiješ..Ti si belac, viša rasa, zakon ti je dozvolio a zakon je ipak uvek u pravu.
- Žene nisu smele da glasaju, voze automobile, rade poslove koje im zakon ne dozvoljava.
- U Koreji ne smeš da gledaš filmove koji nisu iz domaće produkcije, da poseduješ mobilni telefon ili zoveš inostranstvo, da gledaš svetsko prvenstvo u fudbalu. Zakon veša za takve stvari.
- Sa ženom na bliskom istoku možeš praktično da radiš šta hoćeš, jer zakon i vera ti to dozvoljavaju. Ko jebe žene, bacaj ih sa mosta, tvoje su.
- Alkohol i kocka su nekada bili zabranjeni a danas više nisu. Neki ljudi su odrobijali pola života zbog pečenja rakije koja je danas apsolutno normalna i zakonita stvar.
- U vatikanu ne smeš da jedeš krompir, na Aljasci smeš da ubiješ medveda ali ne smeš da ga probudiš dok spava (živa istina), a u pojedim zemljama Amerike možeš da završiš na robiji ako startuješ devojku na ulici, ili ti ista sedne u krilo u autobusu. To su strašni grehovi.
Jednog dana, 2079. (ako tada sveta uopšte bude), dva klinca će sedeti u školskom dvorištu, variti gandžu i iščudjavati se kako je u ona varvarska vremena za to moglo da se ode u zatvor, a do pre pet godina nisi smeo da je pušiš ako nemaš šesnaest. Ista ona dva klonirana dečaka, koje su usvojila dva venčana muškarca.
Psihološki pristup sistemskom rešenju svakog problema. Poznato je da samo osoba čiji je problem, zna da ga reši na pravi način. Ovom rečenicom se to rešenje izvlači iz nje.
- Ostavila me žena. - I kako se osećaš zbog toga? - Sjeban sam brate, totalno. - I kako se osećaš zbog toga? - Ne znam. Mislim, jesam je prevario, ali je ipak malo prenaglila. - A kako se ti osećaš zbog toga? - Dobro, jeste moja greška. Možda bi trebalo da joj se izvinim. Da joj kupim cveće? - Kako se ti osećaš zbog toga? - Da, trebalo bi da joj kupim nešto. Hvala brate, znao sam da ćeš mi ti uvek pomoći!
Postao čovek alkos. Aj što je on, nego je i onog sirotog konja napijao, pa su tako uradjeni orali drumove i kurčili se nad Turcima.
Turčin - Mark, ne bre nedir? Oresh yollar? Prevod - Marko, koj ti je brate? Što oreš drumove?
Marko, sila od junaka (im'o čovek keša, pa je plaćao ljudima da ga hvale) - Aj pali Ture bure valja. Mojne te izgazimo Šarac i ja. (vino-klo, klo, klo)
Šarac, mega hors koji je um'o da priča (raga nevidjena) - Brate Marko, daj još neki gutljaj. Mojne si stipsa. Još malo mi treba da se istripujem i počnem da letim. (pola Markovog vina-klo, klo, klo)
Krenulo šibanje, Turci pobegoše, Marko i Šarac postaše heroji, a ljudi poučeni hrabrošću zvanom alkohol i dalje hrabro gaze njihovm utabanim stazama.
On nikako nije glup. Samo ne ume da razmislja izvan kutije. Kad mu jednom pokazete kako neki zadatak moze da se resi na vise nacina, savrseno ce shvatiti resenje. Jedan takav nije problem; problem je kad se nadju sama dvojica takvih, a pritom treba nesto da urade.
-Najzad sam izbacio onaj stari veliki orman iz moje sobe...Bio Damir da mi pomogne. Samo nismo mogli da ga izbacimo tako lako, razvaljivali smo stok od vrata, pa smo ga onda vratili, al smo morali onda to sve da pregletujemo, pa da prekrecimo... -Sto ga jednostavno niste polozili na bok pa onda izneli? -Jooooj pa nismo se seeeetiliii.... -Brate, toliko si kreativan da ne bi znao scenario za pornic da napises...Ni ti ni Damir...
Kako je 1939te rekao zalizani prodavac razglednica iz Austrije, "Viđ lude Poljake, kobilama na tenkove!", misleći pritom na neosporeni istorijski postulat, da se Šah teško matira pijunima. Onaj koji vitla najvećim kalibrom, kroji zakone. Na nivou globusa, to su carstva (primenjenije, imperije; ko je padao na popravni, lat. imperium-sila) koja diktiraju slobodu. Jedan ima utoku, drugi fleka gaće; jedan je direktor, drugi je sekretarica, koja ne može da nađe spejs na tastaturi, ali su joj za jednu dojku potrebne šake Slavka Vraneša. Obe. Elem, ništa nije večno. Onaj, ko je jeo suši sa gole Japanke i pio Kristal, dok mu Ceca Ražnatović u toplesu pevala u krilu, sutra će krasti kifle iz otvorenih pijačnih cegera.
Septembar, 1980. Teheran.
-O, veliki Ajatolaše, Sajide, Ruholaše, Musavi, Homeini... -Koliko sam ti bre puta rekao Mustafa, zovi me Imam! -Da veliki Imame. -Pa, reci šta je! Što si se ukipio, ko po Siratu da hodaš? -Ovaj... da! Iračani su napali Huzistan i drže Šat el Arab pod kontrolom. Naši obaveštajci tvrde da im SAD i Sovjeti pomažu u naoružanju i hrani. U SAD-u se vodi kampanja, BIG MEK za zemlje Treceg sveta. -Hm. Imperija zadaje udarac. Ali biće kako carski valja i trebuje! Hoće našu zemlju? Dobiće je puna usta. -Šta da radimo veliki Ajat... Imame? -Ukidaj penzije i zagrej kamion! Idemo da kupimo atomku!
-Nikola, tvoj komentar na večerašnju utakmicu? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 110%, ostavili smo srce na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Tvoj pogled na dešavanja na Bliskom istoku? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 120%, ostavili smo bubrege na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Koliko misliš da su Frojdove teorije psihoanalize uticale na pojavu nadrealizma? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 130%, ostavili smo dvanaestopalačno crevo na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
Izraz koji sluzi ili da ohrabri ili da ismeje odredjenu osobu u datoj situaciji.
Partizan se, jelte, svega nagledao i sve i svašta je prošao, tako da vam ne vrede žalopojke kada dodje do upotrebe ovog izraza. Žalopojke ne pomažu, ali će jedno kulturno "ma boli me kurac za partizane" rešiti problem zvocanja vašeg sagovornika.
A: A zašto moramo da imamo slatki kupus za ručak? Je l' baš moram da pojedem? M: Ajde ajde, kako su partizani!
A: Joj a napolju je mnogo 'ladno, ja bih radije da ostanem u kući. B: Što si sisa bre, idemo, kako su partizani!
Nešto nerealno. Uglavnom su to snovi o pravljenju nekog biznisa, o tome kako će neko postati popularni glumac, muzičar, bogataš. Svi ti snovi se ruše u sekundi, mada ima i ljudi koji ostaju s tim ciljem i naravno, zabrljaju i useru motku.
1: Brate, razmišljam da otvorimo palačinkarnicu kod škole, a? Klinci bi stalno dolazili, posle godinu dana imali bismo para za još jedan kiosk, posle otvorimo lanac palačinkarnica po gradu! Ma bili bismo bogati, videćeš!! 2: Vau, kako mali Đokica zamišlja, oće to nekad. . . 1: A jebiga, mislio sam. . . 2: Ma batali bre. . .
------------------------------------------------------------------------------------------------------ 1: E vidiš onog lika tamo. . . Taj ti je postao slavan posle samo jedne napisane pesme. . . Znaš koji hit, čoveče. . . Danas ima jahte, stanove po Nju Jorku, tri vile na Sardiniji. . . Kakav car brate! Tako ću i ja kad mi ćale kupi gitaru. . . Sve ribe će se ložiti na mene, ma biću baja! 2: Aaaa, kako mali Đokica zamišlja. . . 1: Ma jebi se bre. . .
Moto svih onih koji se sete kako im je kuća u haosu tek u nedelju. Preko nedelje oni ni ne primećuju šta se dešava oko njih, jer su zaokupljeni svojim poslom, fakultetom, brinu o svakodnevnim stvarima, tipa, da zarade i da nauče nešto, itd. E, nedelja je jedan od najdosadnijih dana u nedelji. Prema Bibliji, bog se odmarao 7. dana od početka kreacije. A pošto ljudi vole da se ugledaju na Boga, onda bi i oni da odmaraju sedmog dana. E, ne lezi vraže, tu sad dolaze oni koji su tek 7. dana primetili haos oko sebe. U kapitalističkom društvu u kom živimo, tako nešto je neminovno, ako si naročito INFP, ko god da veruje u tipove ličnosti od Junga. No, treba zapamtiti da nije isto kreacija i čišćenje kuće. Ali nema ni to veze. Ako ostaneš u kući i gledaš haos, pašćeš u depresiju, ako izađeš napolje da pobegneš od haosa, pašćeš u depresiju, jer nema nigde nikog i ništa ne radi što treba da radi. Samo par njih šeta pse. A još ako je kiša, nema ti spasa. I onda to što si nedelju dana kreirao (haos) prosto bode oči i moraš nešto da uradiš po tom pitanju. Kao što se bog divio svojoj kreaciji, tako ti ljudi kojima se prljavština kreirala u kući, jer prosto, takva je prašina, ona je tu da se ne bismo dosađivali ceo dan, ti ljudi će da se odmore od drugog posla, a late krpe, kako bi odmarali oči od viškova, koji sami dođu, bez da se zovu.
-Jao, sutra nedelja... -Jao, prekosutra ponedeljak... -Nedelja je gora. Nema šta da se radi. Nema nikog. Sediš i seediš. Dosadan dan. -Ma, šta me briga, ja znam da se bog sedmog dana odmarao i gledao ljude kako rade... To što pričaju da se ne radi, to je samo izgovor. Ne bi se prljavština stvarala sama kad bismo trebali da sedimo skrštenih ruku nedeljom. -Ali ne smeš da radiš nedeljom. To ne valja. -Bapske priče, već sam ti rekao zašto. Ako u nedelju ne radiš ništa, ponedeljak će teže da ti padne. Osim ako nisi bog. Onda, šta se dešava kad za šest dana kreiraš svet, u nedelju se odmaraš i posle, šta radiš opet? -Pa imaš posla sa ljudima... Znaš ono, diktiraš zapovesti i to... -Aha, znači zezaš se opet sa fakturama i raznim dokumentima. Jao, ljudi... Kamo sreće pa sam i ja jedan od njih.... Zato radim i nedeljom, kako bih imao da zabavljam boga. -Hah. Ja ću iskoristiti ipak situaciju za nerađenje ničeg.
