Moto lenčuga. Onih ljudi koji kurcem ne mrdaju, a non-stop se pitaju kada će biti bolje.
Kupac: Dobar dan, komšija... treba mi Acidi Borici 3%. Apotekar: Ček' sekundu, krekujem Vorkraft trojku... Kupac: Stvarno mi je hitno... to može i da sačeka. Apotekar: Prijatelju, je l' ti vidiš da ja nosim beli mantil? To što nisam doktor, ne znači da ne smem zajebavati pošten svet, lolo... Kupac: Drogošu jedan... šta ti znači to lolo? Si normalan? 'Oćeš da ti nabijem ovu bocu kantarionovog ulja u to dupe osunčano? Apotekar: Kako znaš da mi je osunčano dupe? Kupac: Video sam pre deset minuta kada si pišao iza apoteke, tamo kod Maxija... sram te bilo! Imaš sto godina i još spuštaš gaće kad pišaš... Apotekar: Lolo... vi ste, komšija, skroz pobenavili. Evo vam ovaj od šes' posto... Kupac: Neću taj, vid'o sam da si ga izvukao iz ormarića... ko zna šta je unutra. Napravi mi nov i od tri posto! Ja hoću nov... Apotekar: Hteo sam i ja da sedim po ceo dan i da mirišem cveće, al' ne može. Drž' ovaj! Ako ti se ne sviđa, idi u državnu apoteku, tamo mora da te trpe, ja jok! U stvari... čekaj. Mala, od'de 'vamo... imamo mušteriju. Apotekarka: Ooo, dobar dan. Kažite? Kupac: Daj mi, ćero, ove kapi... ovaj gilipter neće. Vadi mi neke iz ormarića. Ko zna šta je unutra... Apotekarka: Aham... to je borna kiselina, u reduuu... molim vas da sačekate par minuta... Apotekar: Vidiš, imaš sreće što je ona sa mnom u smeni, najurio bih te ja. To mora da se trpi u državnoj firmi, ovde to ne ide. Kupac: Murš! Apotekarka: Izvolite! Evo vam i ova pipetica za lakše kapanje. Još nešto, molim? Kupac: Vidiš, konjino, šta je pravi prodavac? Još i školovano dete... Ti mora da si kupio diplomu... ili ti neki rođak otvorio apoteku... ja te ni u poljoprivrednoj ne bih zaposlio... žaliću se!!! Apotekar: Povučeš me za đoku! Kupac: Vidiš mala, koje je to govedo? Uuu, nanu li ti... e, komšinice, može broj? Ono, neka kafa, sladoled neki, a, a? :Šmekersko podizanje obrva gore-dole: Apotekarka: Jaooo, komšija... ne poklapaju nam se MHC molekuli, inače, vrlo rado, hihihihi, ako me razumete.... Kupac: Alo, seljak... šta mi reče ova tvoja? Je l' me to opsova, kojim slučajem? Apotekar: Ne znam, a i da znam, boli me kurac, lolo! Kupac: Opet ti sa tim lolo?
Dan kada će se vaša ličnost podeliti na dva dela: Prvi , onaj koji je jedva čekao da se otarasi knjiga , profesora i svih ostalih muka koje je srednjoškolski život zadavao ; i onaj drugi deo koji se oprašta od svih zezanja , blejanja , bežanja sa časova i ostalih zezancija koje su kako-tako uspele da taj isti srednjoškolski život poprave. Tog dana će se zaboraviti sve svađe , svaka tuča i sve ono loše što se desilo za te 4 godine. Okoreli metalci će zapevati uz trubače , čari alkohola će okusiti oni koji su od njega bežali kao Velja Ilić od gramatike , a u pauzama između pića i muzike prepričavaće se dogodovštine koje su svima u sećanju ostale u tom periodu. Nikog neće biti briga što trubači nemaju pojma da sviraju ( direktorka je dovela najjeftinije , naravno ) , bitno je da ima muzike i maramica.
Na prvu tužnu pesmu puštaju se prve suze. Gotovo cela ženska populacija krenuće u plač , a sa njima i par muškaraca emotivaca. U zavisnosti od kvaliteta odeljenja i kvaliteta njihovog druženja i složnosti u poslednjih nekoliko godina , u plač možda krene i razredna/razredni. Slavi se ispred škole , uz trubače i pljosku punu vinjaka , na koju ovom prilikom profesori neće da reaguju. "Neka ih , ionako im je zadnji dan".
Posle slavlja koje traje maksimalno do 2,3 popodne ( popodnena smena dolazi u školu ) masa se razilazi. Jedna grupa će se dokusuriti u kafani , jedna će zbog prevelike količine alkohola kući , baš kao i treća koja koja shvata da je za par dana matursko veče i da će tad tek da bude rusvaj.
Na taj način proslavljen je kraj škole , sada svi čekaju već pomenuto matursko veče da sve to ponove u lokalnom restoranu gde će se ekipa po poslednji put okupiti u punom broju.
Omiljeni pozdrav komšija penzionera čak i u 7h ujutru! Tek da ti stave do znanja kako su oni već odavno budni i vredni a ti još izgužvan od ne/spavanja.
Iskunjati lapo sata, sat popodne kada dan krene u kritičnom pravcu prelaska od prihvatljivo usranog do nemogućnosti bitisanja i želje za pročišćavanjem sinusa sačmom za jarebice.
Početi ispočetka, kanda jutro je pametnije od večeri makar bilo i u šest uveče je l' da? Jes' kurac, jutro je kurva demonska što te bode vilama u dupe al' spavanje makar malo poboljšava nivo endorfina u mozgu pa nastavak ISDD-a može da prođe u relativnom miru, što je od velike važnosti za ljude oko vas. Tako izbegnu da se nađu oči u oči sa dedinom karabinom ili gluvarom kada licna pregori.
- Bgateeeeee, 'oćemo na neke derivate ječma večeras a?
- Može, može, aj oko 8 kod Slađe u kafani, taman da skuntam sahat vremena da se resetujem.
- Opet si menstrualan a?
- Ma sisaj kurac, samo da zalegnem malo i posle sam k'o vidra.
Kada te ujutru niko ne probudi i ustaneš na desnu nogu. Na putu do posla te u prevozu niko ne napadne, gurne, ne obaspe mirisom crknute lasice, a da pri tome sediš. Ako ideš kolima, da se posvadjaš sa samo troje ljudi usput. Na poslu ti se svi smeškaju, a šef te samo 2 puta ponizi pred svima. Na povratku kući te pozove žena i kaže da odeš u kafanu da se malo opustiš, i da te čeka u krevetu kad dodješ kući, koju je prethodno sredila. Usput saznaš da ti je tašta poslala kolače i domaću jer je saznala da je na samrti. Posle kafane te pijanog panduri samo jednom zaustave i ne napišu ti kaznu što si preticao kolonu na mostu u pijanom stanju. Kod kuće te dočeka žena, obaviš šta si imao u krevetu, uz njenu pohvalu da si joj najbolji i legneš da spavaš.
Praznik koji mnogi posetioci teretane nemaju u kalendaru pa završe kao proteinski trougao nataknut na dve čiode.
- Tebra, kontam da bi trebali nekad i noge da radimo?! - Ma kaki batke! Biceps, pločice, leđa... Ribe se na to lože! Uzimaj noblice i svetlosnom brzinom pred ogledalo!
Osoba koja je trgnula časicu domaće rakije koju je domaćin bar dvaput pekao, i koja ima bar 300 gradi, koja izuva iz cipela kad je samo omirišeš, a kamoli da popiješ.
Negdi u Novom Bečeju: Domaćin Mita: " Id' u očin, Stevo, ta moraš da probaš ovu moju kajsijevaču. Nije mlogo jaka, ma k'o vode da piješ!" Steva: "Id' ti uočin! Onomad kad sam popio onu tvoju dunju, pop-Joci sam rek'o dobro veče usred podna! Zamal' opelo da mi očita kad sam pandrkn'o na beton!" Domaćin Mita: " Ma ne sikiraj se,ova nije tako jaka! Ta, ti ne znaš da piješ, zato te tako brzo 'vata!" Steva,naginje časicu,otpija gutljaj i pravi grimasu kao da je rasol progutao... Steva: "Aaaaaaaaaghhhh. Posle ove čašice nemo'š pola sata reći 'dobar dan', dok ne dođeš sebi! Izem ti, Mito, rakiju!"
Apstraktna stvar. Neshvatljiva. Ubaciti se u život jednog malog, metalnog i hladnog uređaja za komunikaciju i povezivanje prevazilazi granice realnog i gazi pomalo u fikciju. Ma koliko god da je zanimljiv život vlasnika istog, za telefon, ume da bude uspona i padova.
-Jutro. Oko 7, pola 8. Budim se sa napunjenom baterijom. Celu noć me je ostavio na punjenju. Zahvalan sam mu. Mada, trebalo bi da me formatira, počeo sam da se gojim. Ali dobro, njegova odluka... -10 sati. Već mi je malo dosadno. Možda bih mogao da ga probudim, da me izvede malo u šetnju, možda mi i ubaci slušalice..mmm slušalice..:bip bip: Čovek: mrmntmrlj šta..šta se ovo čuje..alarm! Jebo mater, umukni! Pusti me! :klik: Ah, tako je bolje..:okret na drugu stranu: Hm..nije mu se svidelo ovo baš..Dobro, neću više da ga diram..Neka se probudi sam..Lep je dan..Valjda će se dići za koji sat..pf... -14h popodne. Postaje teško pronalaziti načine za gubljenje vremena. Troši mi se baterija, a kabal od punjača više nije zanimljiv. Budi se!...... -15 časova. Ah, evo ga, konačno se pridiže. Op, uhvatio me je. Proverava poruke.Nema toga bato, nisi tol'ko popularan. Ne, nemoj da me ostavljaš! Igraj se samnom! -17h po lokalnom vremenu. I dalje sam u kući. Poludeću.Imam osećaj da me Inbox izdaje,a Settings mi polako ali sigurno priprema epi-napad. Nešto mora da se desi. Monotonost je prevelika. Umirem. -18:30. On sedi za kompjuterom, ne obraća pažnju na mene. Pa jebo mu mater, ko te je zabavljao svih onih dosadnih večeri po busevima i vadio iz toliko neprijatnih situacija? Gle sad, šta to radiš, otkopčavaš se, šta...Au jebote. Gasi se, gasi se! -20 jebenih sati. Stojim u mestu več ko zna koliko. Maska mi je utrnula, i ekran mi se muti. Nemam načina da skolnim ovu prašinu sa sebe. Za ime Boga, pogledaj me! :bzz-bzz: Ej, imaš novu poruku! Jebale te poruke...A?P-šta je ovo?Podigao me je? Srečnog li dana! Ah, opet me bacaš. Dobro, barem je sada na krevet, što je poboljšanje. Sprema se. Izlazi negde. možda će me povesti. Držim memorijsku da me ponese. -21 dugih sati. Baterija me izdaje polako. Ali on vadi kabal od slušalica. Jes! To! Utni! Ah, olakšanje. Konačno mogu...Ej! Ne stavljaj me u džep! Neee! E jebiga. Izgleda da ću u sledećih par sati gledati satkane niti farmerki i kroz njih možda i uočim neki Android. Kako su to dobre pičke. Sa njihovim tačskrinom. Uf, tačn'o bi je ja. -Rećićemo da je 22, radi estetike. Sve što vidim ispred sebe je bleda slika nekog piva i udaljena vizija tribina. Jebemliga, gde smo, ali mi je lepo. On se kurči samnom, ali nem smeta mi. Samo nemojte da me pipate. Lako se nadražim, počeću da svetlim po 15 minuta. -Negde posle 24 sata. Žurka još traje. Premestili su se na neke klupice u parku nekom, izgleda. Lepo je, tiho. Samo kada bi ovaj njegov retardirani drug prestao da se smeje k'o Paja Patak na helijumu, bilo bi super. Nosi me kući, ne sviđa mi se ovde. Počeću da pištim. Ali me niko ne čuje... -2:47 ujutru. Vraćamo se kući. Polu-pijan je, ali je srećan. To je važno. I ja sam srećan. Ili srećna. Jebemliga, nisam nikad pogledao ispod memorijske. Upadosmo u kuću. Nekako je pogodio bravu. Uvek se nasmejem kada se tako pomuči da pronađe neko rešenje. Valjalo bi kad bi me tutnuo na punjenje, mrtav sam umoran. A, on već zaspao. Pa ništa onda...Low battery..Do sledećeg puta...Laku noć...:gašenje:
