Zamislite profesionalca koji se rukovodi maksimom "Mušterija je uvijek u pravu", koji voli svoj posao i spreman je da odgovori na svaki zahtjev gosta. Nikad nije nadrndan, sa ljubaznim osmjehom na licu, spreman da zabavi i da se zabavi bacajući čaše i flaše iza leđa u stilu Tomislava Kruza. Gospodar svog šanka.
Jeste li zamislili? Jeste? E, sad ga zaboravite!
Domaći barmen je uvijek nervozan, nije voljan za konverzaciju, nespreman da proba nešto novo i sa nevjerovatnim talentom svođenja najprostije situacije na apsurd. Naručite i bježite, jer bi mogli, uz piće, popiti i batine.
Markantan gospodin u crnom odijelu u pratnji dame u crvenoj haljini sjeda na barsku stolicu uz šank.
- Dobro veče. Ja sam Bond. Dže...
- Boli me kurac ko si! Šta 'š pit'?
- Suvi martini. Promućkan, ne promješan.
- E, čuj mu promućkan, mućkali ga bijesna... Evo tebi, druže moj, votka. Brat Rus pravio! Ka' te spuca ima od nje da peglaš k'o beba. Pij to i ne kenjaj puno! Šta 'š ti, šećeru?
- Meni jedan bambus, moliću.
- Jooj, tačno sam znao! Uvijek ih je dvoje. Kakav crni bambus!? Znaš li ti, nesrećo, kakve je car Dušan kazne propisivao za mješanje vode i vina? Za mješanje vina i gaziranog soka bi ti garant letila glava! Na ti piva, pa bambusaj svu noć!
- Ali...
- I mršćite od šanka, eno vam tamo prazan sto! Ne može konobar da mi priđe!
Super mega gigra riba pornićarsko dupe. Najbolje što devojka može da ima. Sija u mraku, kao što mu i ime kaže light emitting diodes. Ne brini te se, ono nije ravno kao LCD ekran, već veliko, tolko veliko da maltene ima sopstvenu gravitaciju. Privlači mužjake sa velikom uspešnošću kojima se desi da slučajno obrnu neki krug oko svoje ose da bi ispratili to blaženstvo.
- Ćofi, vidi Maju, ajooo!
- Ekran brate, LCD ekran. Uff, zaključao bi je u sobu pa bi progutao ključ pa bi je arčio dok ne ovlaži ko Zambezi u doba monsuna, pa sve dok ne dehidrira! Tako bi je punio da bi stvorio indukovanu struju, komšiji bi vajerles zaštucao! Ma ona posle ne bi mogla na stolicu da sedne, propala bi! Ujjjjooooj. Što mi bre reče da je gledam?
- Pa znam kako voliš da je vidiš, ajde ajde, smiri se, evo ti jedan brufen. Evo sad ću za Nes da stavim.
...
- Brate, evo u i u šoljici mi se ocrtao oblik njene bulje!
- Ma čini ti se.
- Nije bre, evo pogledaj!
- Šta ću da gledam, oblik njene guze jedino u lavabou može da se ocrta...
Vremenski period u godini kada nastaju metarmofoze neprelaznih ocena, stečenih u toku godine, u prelazne po principu "iz keca u dvojku" uglavnom zbog nevoljnosti profesora da poslednjih deset dana raspusta protraće slušajući u tmini školske učionice "istorijske činjenice iz istorije" i druge očajničke odgovore učenika napaćenih nametnutim imperativom popravke istih ocena koji im je želju da leto provedu pod palmom s pivom u ruci učinio isto toliko mogućnom koliko i Geringovu da bude streljan a ne vešan.
Učionica
Profesor: - Oooo, pa to ste vi, kolega? Eto, došli su Preobraženjski praznici za koje obećah da ćemo se videti.
Učenik: - Došli su, ali nisu prošli.
Profesor: - Pa sad, pošto je voda počela da se hladi, da vidimo da l' se i tvoja glava ohladila tokom ovih toplih dana.
Učenik: - Pa da vidimo, ako baš mora.
Profesor: - Ako ćemo pravo, da znaš i da ne mora. Nešto sam planirao da skoknem do kladže ovih dana da proverim šta ima da se igra, a ovo mi se vreme nekako čini najpogodnijim. Dakle, da se ja i ti nađemo na pola puta pa da zaključimo neku trojčicu, a? Šta kažeš na to?
Učenik: - Da se bunim neću.
Profesor: - Epa ako je tako, ajd' u zdravlje i iskuliraj još ovih desetak dana do škole, a onda da sedneš da zagreješ stolicu jer ako se dogodine nađemo na istom mestu možda neću biti toliko velikodušan. Jasno?
Učenik: - Jasno, gos'n profesore. Hvala, gos'n profesore.
Svatovi su možda i poslednji bastion kurčvevitosti običnog srpskog građanina. Kad krene kolona po mladu kao da u svima nama prorade neki životinjski nagoni, duboko zatrpani iza kičmenog stuba u koji je prethodno zabodena šipka učtivosti i poniznosti. Osećaj slobode se širi svuda okolo dok sviraju trube i zastave se viore, a masa auta radosno štekće, poput kolone tenkova koja pobedonosno prolazi kroz razrušene gradove neprijatelja.
Iako naizgled deluje anarhično, ova družina sa sobom ipak nosi određena pravila ponašanja. Trubi ali ne previše, provuci se kroz šiber ali nemoj da ispadneš, ne gađaj prolaznike praznim flašama u glavu, gađaj ih punim, bar kad se osveste nek popiju štogod, ipak je ovo domaćinska kuća, i slično. Greške napravljene u svatovskoj koloni mogu nas skupo koštati.
A: Tebra bre, dođi brzo.
B: Šta je bilo?
A: Neko mi brate izbušio sve čet'ri gume, koji kurac jebote...?
B: Jesam ti lepo rekao da ne pretičeš Stevu Palukuću, dobro da nije polio benzinom sve to.
C: Ej ljudi, koji je ovo smor, neko mi namazao stolicu tovatnom mašću, gledaj mi pantalone, koji smor jebote...
B: Da palimo mi ipak, lud je Palikuća, uvredio si mu čast, ne obilazi se Golf dva sa OPEL Astrom tek tako sinovac... Napravio si tipičnu svatovsku grešku matori.
A: Kurac palimo, vidiš da su mi izbušenje gume.
C: Jel ono Stevo, ide ka nama, nosi neke lance?
B: Begaj braćala.
A: A kola, a pičke, a torta?!
B: Jebeš kola, jebeš tortu, pičke ćemo naći na fejsu, vidiš da je lud.
A: I to što kažeš. Palimo!
Razlikuju se od pijanih incidenata, po tome što u njima niko nije stradao i niko nije ispao glup, sem naravno, tebe. Dok pijani incidenti mogu da budu i zakonom kažnjivi, ovi samo prouzrokuju kratkotrajnu sramotu, a posle im se svi rado smeju, pa čak i ti.
Dolaziš kući, pred tebe izlazi keva i jebe ti sve po spisku. Ti opušteno staviš prst na nos i kažeš: pssssst, probudićeš mamu.
Gladan ulaziš u kuhinju, otvoriš frižider i izvadiš 4 sarme. Lenj da ih podgreješ, pojedeš ih hladne. Sutra te keva pita: "kakve su sine bile sarme"? Na tvoj odgovor, da su bile dobre, keva kaže" Bile bi sine još bolje da su bile kuvane".
Pošto si pojeo dve pljeskavice onako pijan, jedva stižeš kući da se pokenjaš. Uredno sedneš, izbaciš sve, povučeš vodu i legneš spavati. Ujutru te keva budi: "ustaj stoko, i sklanjaj ono govno iz bidea! (Ako neko ne zna, bide je ona glupost što se nalazi odmah pored WC-šolje, isto izgleda i za ništa ne služi).
Da te tvoji ne bi provalili kako si se razbio kao bilmez, sve sa sebe uredno skineš i složiš na stolicu pored kreveta. Ujutru ustaneš, odeš u WC da pišaš, i nadješ dve patike ispred šolje koje si izuo dok si sinoć kenjao onako pijan. Matorci ih naravno namerno nisu sklonili, da se što gluplje osećaš za nedeljnim ručkom.
...
Zamolio bih, ako neko ima još neki incidentić, naka ga ostavi u komentaru.
Odgovor na glupa pitanja gde je neko/nešto. Upotrebljava se u sledećim situacijama
1. Osoba traži stvar koja joj je ispred nosa
2. Vi ste poslednja osoba na svetu koja bi mogla da zna odgovor na pitanje, i sagovornik to zna, no to ga ne sprečava da vam postavi pitanje
Sinonim je "Kod mene u džepu", mada je verzija sa gaćama favorizovana, posebno od strane pripadnika muškog pola
1.
A: Gde mi je tašna? Okačila sam je na stolicu, sad je bila tu!!!
B: Evo je kod mene u gaće. Pogledaj malo jebote, vidiš da je pala na patos
2.
(ispred kabineta nekog profesora na fakultetu)
A: Je l' tu profesor Simić, je l' si ga video možda?
B: Nije, i ja ga čekam.
A: Ali piše da su mu konsultacije od 9 do 11. Sad je 9:02, stvarno mi nije jasno kako je tako neodgovoran. Baš bezobrazluk prema studentima...kakav je to način...a i ja žurim...hoće li više...(blabla, petominutni traktat o bahatosti profesora, malo za sebe, malo obraćajući se nesretniku koga, ni krivog ni dužnog, smatra sagovornikom, iako se ovaj pravi da je udubljen u čitanje novina ili kucanje SMS-a) Gde je više???
B: E, evo ga kod mene u gaće, sad ću da ga izvadim, samo da napišem poruku. 'Ajde sad ćuti malo...
Pored onog da se "ne valja" ne dati trudnici ako ti nešto traži, jer ćeš dobiti čireve po dupetu, ovo je još jedno uvreženo, a glupo zakonopravilo u Srba. Sa kćerkom mo'š kako o'š, al' ne daj Bože da neko uskrati nešto naŠljedniku i nosiocu Visimira Međunogovića, kome još kad se rodi malo ko u facu gleda, no svi pravo međ' noge. U upražnjavanju ovog zakonopravila prednjače upravo žene (majke, babe, tetke), a njihova postupanja se često graniče sa potpunom idiotarijom (vidi primer koji je istinita priča). Sa posledicama se možemo suočiti svakog dana.
U lekarsku ordinaciju sva uspaničena uleće žena od šezdesetak godina sa detetom u naručju.
- Doktore, pomagajte moj unuk se zadavio ribljom koščicom ...
- Gospođo, a koliko je star mališan ?
- 9 meseci ...
- (sa nevericom u glasu) ... A ko mu je dao da jede ribu ?
- Pa ja ...
- Pa da li ste normalni gospođo ? Zašto ste dali ribu detetu koje nije napunilo 3 godine starosti ? Pa i na igračkama vam piše ... (iznervirano) ... Ma kome ja pričam !!! ...
- Pa šta ću ja kad me gleda, doktore, dok jedem ribu, nisam ga smela odbiti ... MUŠKO je to, znate ...
(sledi procedura vađenja koščice iz detetovog grla, pri kojoj se mališan sit isplakao i upiškio od muke, a doktor dobro preznojio)
DOKTOR: (mazeći klinca po glavi) - Sine, kad porasteš, babu da vezeš za stolicu i da joj daješ ribe da jede dok se ne usere ....
BABA: - Jujujujuuuuu, a što doktore ?
DOKTOR: - Zato što ste zaslužili i mnogo gore ....
Rečenica koju je većina majki izgovorila barem stotinjak puta u odbrani svog sina. A ako je jedinac puta 10 na taj broj. Najtužnije je da one iskreno, kao i sve keve, veruju u to dok mi sinovi, konji, obilno koristimo to poverenje. Ali takve stvari nekako nikad ne funkcionišu sa ćerkama. Ćerka uvek dobije po pičici od keve ako napravi sranje. Uvek je tu ta suprotnost i ukrštanje mamini sinovi/tatine ćerke. Možda je drkavi Frojd stvarno nabasao na nešto ispod svih tih perverznih aluzija ali nije mogao normalno to da formuliše od visoke procentualne prisutnosti opijuma u krvi.
(real life primjer)
- Gdje mi je dijete? Šta mi je sa djeteta? Milane! Mišo!
- Smirite se gospođo. Sjedite tu na stolicu. Malo se hladi dečko u drugoj sobi.
- Molim vas ko Boga gospodine, nemojte ga tući. Oca je izgubio u ratu. Nije mu lako.
- I od tuge je za života nakupio toliko krivičnih prijava od čije bi se gomile postideo i ceo "glumački" sastav dokumentarca "Vidimo se u čitulji".
- Nije on ...
- Nije on? Pa ko je? Jesam li ja?
- Znate, njega su nagovorili. On je dobar ali je naivan i upao je u to društvo sada pa se malo pravi mangup da ga prihvate.
- Dve razbijene glave ...
- Joj.
- Polupan frižider pun pića ...
- Kuku!
- Čak 5 polomljenih stolica ...
- Ju ju ju Milane u grob ćeš me poslati!
- Baš je zapeo da se uklopi vaš Milan.
- Nije on gospodine, molim vas, druge vi gonite. Ove što su ga nagovorili.
Uzvik na slavljima ili pijankama, nekad od radosti, nekad od tuge, nekad od oba, često ima nastavak "dok ne čujem glas Berete, sedam, osam da izlete". Posle ovog obavezno sledi hvatanje za pištolj i pucanje u nebo ili plafon, šta god da je u tom trenutku bliže. Ovaj običaj se najduže zadržao u mestima u kojima su i dan danas veće šanse da čovek u kući ima pušku nego televizor u boji.
Kraj šezdesetih, Rusi popeli letelicu na Mesec, Ameri se spremaju da popnu i čoveka, na srpskoj svadbi su se poslednji gosti naoružani do zuba popeli na stolice i pevaju one pesme koje nisu smeli dok je tu bio seoski udbaš. Jedan gost sedi i ćuti, prvo su ga pukle tri-četri zdravice, pa pet-šest velikih rakija, pa sedam-osam malih, pa onda (o)sećanja a za njima opet rakija. Zovi, cimaj, drmaj, utepani ne reaguje, izgubio volju za život. Ostali znaju šta mu je, pa zapevaju "Oj đevojko iz Medveđe" ili koje je već selo aktuelno kod opijenog, na šta se ovaj vozdiže iz alkoholne kome, penje se na stolicu, izgovara "ja za pesmu nemam volju dok ne čujem glas pištolju", isprazni tetejca u plafon i peva dok ga rakija opet ne spusti na zemlju.
Izvanredna prilika da domaćin zajapurenog lica, u podmaklom stanju pijanstva, obruka svoju lepšu polovinu koja celo veče sedi k'o na iglama kezeći se, trudi se, da sve bude kako valja, pred polupijanim gostima i njihovim i te kako treznima suprugama koje jedva čekaju materijal za trač koje će raširiti po kasabi, nekom krajnje "mudrointeligentnom" izjavom ispijajući još jednu čašicu rakije na iskap.
Gosti:(svi u glas)Ajde domaćineeeeeeeeeeeeeeee, zdravicaaaaaaaaaa!
Neko iz mase: 'Ajde Bogoljube, je l' ti se zalepilo dupe za tu stolicu?
Neko iz mase 2: 'Oće čovek da snese jaja, kokoške mu slabo nose izgleda.
Domaćin: Ustajem, evo ustajem!
Domaćica: (šapuće) Sedi bre tu pijanduro jedna...
Domaćin: (polu glasno) Pusti me bre ženo... (glasno) Da se obratim cenjenim gostima što nas udostojiše svog dolaska na ovaj skup.Hm. Daklem. Fala vam što dođoste. Još brži da odete, hm...'Oću da kažem još brže nas sledeći put našli i više poklona donosili, ne bili stipse, i naravno puno zdravlja imali! Jer, kako reče 'Ipokrat, zdravlje je najbitniji resurs! Može Dinkić da vadi naftu u Beograd, al' 'ko nema zdravlje....
Domaćica: (šapat, vuče ga za sako) Sedi bre dole!
Domaćin: Živi bili i veliki vam porasli! (Ispija šljivovcu do dna)
Nekoliko dana kasnije
Žena sa proslave: Je l' si čula Dragana, Stojanin Dragoljub istres'o patku na sto dok drž'o zdravicu!
Žena iz varoši: Iju! Bruka!
