Pitanje koje se postavlja osobi koja se ponaša kao da je teško retardirana, ili kao da uopšte nema organ za razmišljanje.
- Brate, je l' znaš onu utičnicu kod mene u sobi...? Onu što ju je ćale skin'o, jer se nešto sjebala, pa nije još stavio novu. - A-ha, a-ha... Šta s njom? - Pa, unutra su tri žice... - Da, znam... Faza, nula i "zemlja". I? - Ja se nešto smorio pre neki dan i palo mi na pamet da vidim šta će da bude ako se dodirnu. - (iskolačio oči od zbunjenosti i neverice) Iiiiiiii??? - Brate mili... Kad je to puklo... Al' to nije sve. Crk'o mi i bojler u kupatilu... Sreća pa sam bio sam kod kuće. Zamisli da se neko tuširao; ubila bi ga struja na mestu... - Ti si težak degenerik, jeb'o te!!! Da ti nisu matorci možda u srodstvu?!?!?!?!
Ne daj Bože. Opis psihofizičke posledice koju ti ostavi kromanjonac nalik na Lurča iz porodice Adamsovih, čija ruka melje orahe i lešnike direkt za kevinu tortu. Kad tovari ugalj ne koristi lopatu jer je besmisleno to raditi, a cela beogradska Arena ga ne bi mogla zajebati u aplauzu jer probija zvučni zid. Trag koji udarcom ostavlja na licu proporcionalan je količini memorije koju ti izbije iz moždanih vijuga.
- Sale, jel se sećaš kad smo u četvrtom osnovne... - Džaba ga sine to pitaš. Njega je dočekao Mile Poklopac na volej, urnisao mu lice kao nas uranijumske bombe '99, a od prva četiri razreda seća se samo prve strane bukvara.
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun... - "Ima jedan problem." Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca. - U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Obično konstatacija sa namerom da preplašimo nekog, da mu dokažemo koliko smo nadmoćni. U prevodu deca će ti biti blesava od ove šamarčine konjino nesrećna.
Čupavi: "E nemojte da me zajebavate, samo mene punite jebem vas u glave te vaše iskompleksirane" Smrda: "Šta je bilo imaš neki problem pičko neuredna čupava" Čupavi: "Sine nisi svestan, ako ti budem drkn'o šamar zubi će ti igrati kocke na ispadanje a ne ti nesrećniče smrdljivi"
Pitanje koje ti često postavljaju najbliži u danima pred rođendan, Novu godinu ili Božić.
Ne bi želeli da ti poklone neku glupost, nešto potpuno nepotrebno, nešto što ne želiš ili već imaš...ili su jednostavno ostali bez ideje, pa ti na taj način ostavljaju mogućnost da sam izabereš.
Razmišljam kratko: Ono što zaista želim je da me pred spavanje neko ušuška i pročita mi kratku priču, da me golica dok ne ostanem bez daha, da se uvek iskreno smejem, da me boli jedino krasta na kolenu, da kada mi dođe žuta minuta mogu da zaplačem bez stida, a ako može i komplet voštanih bojica od 24 komada...Ono što zaista želim je da ponovo imam pet godina makar na minut.
Rečenica koju ti kaže najverovatnije keva kad ti soba izgleda ko da je u nju pala bomba. Pri tom ti govori da ti ovo nije hotel i da ti mama nije sluškinja i da ne mora sve ona da ti sredjuje. Upozorava te ako ne središ sobu neće biti izlazaka do daljneg.
A : Jao crni sinko pa na šta liči ova soba? B : Pa šta joj fali , meni je skroz okej A : Slušaj ti nije ti ovo hotel i ja nisam sluškinja zato sredi odma inače nema napolje!
Efikasan način za muvanje riba, u vreme održavanja Svetskog Prvenstva u fudbalu.
Sale:”Ne znam da li ti smeta, ali ja ne pratim fudbal…” Jovana, misli: NAJZAD JEDAN!: ”Ne smeta mi, zaista. ” Sale:”Hoćeš da se nađemo večeras?” Jovana:“Može oko 21h.“ Sale (grozničavo računa: Poslednja tekma počinje oko pola devet, plus oko 2 sata...):”Bolje u 23h, vidi kakve su vrućine.” Jovana:”Važi, u 23h!”, misli: Kako je pažljiv, pa on je ostvarenje mojih snova.
