Univerzalna rec za sve moguce srpske psovke. Kada zavrsimo sa majkom i majcinom, i sa jebanjem boga, prelazimo na omaz kurcevitih psovki. U svakoj prilici, na svakom mestu, u punom busu GSP-a, u redu ispred saltera, kod lekara, u opstini, na ulici, u kancelariji, u ucionici, na TV-u, ma koji kurac sve ne....
Nabijem te na kurac.
Pusi kurac.
Metnem te na kurac.
Glup ko kurac.
Koji kurac si ovo uradio?
E, u kurac.
Uobicajeno pitanje kada se sretnu dva prijetelja posle dugo vremena.
-Jes' to ti, il' se nekom konj odvez'o?
-Ma ja sam.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Ekvivalent nije nego-u, negacija samom sebi, floskula koja potvrdjuje, opravdava ono što druga osoba radi, priča, i kao takva iskazuje mentalitet našeg naroda koji negira samog sebe.
Mirko: Joj Slavko kako ti je dobra ta nova motorna testera!
Slavko: Jes' no!
Stara bosanska fora kojom uvređeni i ispaljeni mangup pokušava kompenzovati pedalu.
- Ša je bona? Ćešne, a? Ja glup, je l'? Jes' to ti načitana?
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Kada vas neko vidi kako mu kradete iz dvorista tresnje, kruske, jabuke... onda on vice ove reci.
Aloooo, kretenu! Nemo da jes koprive
Sarkastičan odgovor na kuknjavu oko toga kako je neko dobio nešto izuzetno lepo i vredno iako to nije zaslužio, a zatim ga svojom bahatošću, glupošću i bezobrazlukom izdrndao do neprepoznatljivosti, upropastio u najkraćem mogućem roku i sad više nema.
- Tata, tata, zamisli, nov kompjuter ne radiiiii!!!
- Dobar dan i vama deco, dobro sam, hvala na pitanju, i ja vas volim, iako mi je bio grozan dan na poslu, sad se sklonite da prođem na vrata i bar se izujem, a jes' vam i potrajao kompjuter kad ga niste gasili ni danju ni noću otkako sam ga doneo...
...........................................
- E, video sam Miška u gradu sa nekom crnkom, nisam video kojom... Zar se nije pre par meseci oženio onom plavom Majom?! Još Miško, onako sav odgovoran i pošten!!!
- A, gotova ta priča, ona više nema muža...
- E, jes' joj i potrajao... Što, šta bilo? Da nije Maja podmazala neki drugi kurac, po navici?
- To tek na kraju... Miško nastupio u svom fazonu, sve pošteno i iskreno, hladnokrvno i strpljivo joj razumno sve obrazlagao, tretirao je kao kraljicu...
- I nije joj valjao?!
- Da me jebeš ako mi jasno... Što se on više trudio, to ga ona više zajebavala i gazila, vukla ga za nos i na kraju i to došlo na red, prevara to jest. Samo, zajebala se što mislila da je on glup. Skontao, povezao i iskaširao.
- Auuuuuu!
- E, a on se nekako združio još ranije sa ovom. I ona bila u nekoj katastrofa vezi, jadali se zbližili i sad Miša sa seksi profesorkom Sofijom, a Maja ostala k'o govno na kiši.
- ONU Sofiju smuvao?! Auuuu, rispekt!
Manifestni oblik srpskog seljačkog inadžiluka.
-Milunka nemo' jedeš što se ne jede.
-Jes ti će mi zabraniš
Upitni oblik u kojem osobi koja vam nesto pricha kulturno stavljate do znanja da vas boli uvo za njene gluposti . Ako ta osoba pitanje ne razumije vec pokusava da ponovi svoju prichu otprilike mozete utvrditi njen nivo inteligencije .
1 : Juce sam srela jednog momka . Znas kako je sladak , ima plave ochi ...
2: Je li jes ?
... dalji tok razgovora necemo otkrivati :)
