Izraz ili čak lapsus koji je dobro poznat ugostiteljima. Najčešće izgoveren od strane lepše i, u ovom slučaju, gluplje polovine. Predstavlja vrstu vina tojest plantaže 13. jul, jedan od najvećih brendova Crne Gore. Mnoge devojke iz neznanja nazivaju ovo vino plantažé, umesto mali vranac ili mali šardone kako bi već trebalo iliti stručno buteljka 0.187. Sam naziv plantažé, asocira na poreklo francuskog jezika, a svi dobro znamo da su Francuska vina najbolje rangirana u svetu, i samim tim i dolazi do ovakvog lapsusa.
- Dobar dan. Izvolite?
- Daćeš mi beli platažé!
- Aaa.. bojim se da nemamo tako nešto! Želite nešto drugo?
- Vidi ovako momak... donesi mi beli plantažé ili ću ti zvati gazdu. Bolje da ti on ne nabraja šta imaš a šta nemaš u lokalu!
- Razumem gospođo, evo momenat...
:Razmišlja u sebi: Opet ova drolja da me jebe,... šta joj je sad pa platažé,..? A Milivoje završi tu školu pa da te ne jebe svaka šuša kako hoće! :Odlazi do gazde:
- Gazda, vaša žena, naručila je neki plantažé... nije mi baš poznato? Verujem da vi znate šta hoće!
- Ma hoće malu buteljku šardonea... Pročitala prošli put na etiketi plantaže vina, pa misli da se zove plantažé. Mani je u kurac, od kako si je istraumirao sa onim frapućinom, nit zna šta pije ni šta plaća... Idi daj joj to i nek se tera u kurac.
Slično nećkanju - razlike su čisto kozmetičke prirode, dok je ishod identičan.
Nećkanje je kada hoće, ali nije baš sto posto sigurna da hoće, pa joj je potrebno malo podsticaja. Hoćkanje je, međutim, kada hoće, ali ti baš nisi sto posto siguran da hoćeš i šta koji đavo hoćeš, pa ti je potrebno malo podsticaja.
U svakom slučaju, bilo kakav vid neodlučnosti zna brzo da potroši živce.
- E, jebi se, odo' kući da spavam.
Majstor nad majstorima. Čovek koji je u četrdeset energičniji i brži od većine svojih kolega. Neprimetan, ali dela. Dres, u ovom slučaju siledžika, mu je uvek natopljena znojem. Na glavi dobro poznata ćela, pocrnela usled duge sezone. Rušenje živog zida između kuhinje i kupatila mu je uvek bio hobi. Priča se da je nekada davno glavom bacio u komu kolegu Marka, koji mu je opleo po familiji. Zbog toga ga se i dan danas svi pribojavaju, a investotor Mišel ga uvek ispoštuje finansijskim poklončićem.
- Ranko, ajde ubrzaj se, daj ta kolica, završio sam sa ovim redom!
- Zidane, smiri se malo! Video bih tebe ovde na mešalici, na četres` stepeni. Doduše, uvek si voleo zicere. Vidi ovu komšinicu preko puta, non stop izlazi na terasu ko fol prostire veš, a bacila oko na tebe. A i muž joj radi do tri.
Često se kaže za osobu koja se ponaša krajnje bahato - kao neki snagator, a u stvari kad dođe do tuče nestaju prvi u vidu magle...!
U ovom slučaju , primer bi bi moj ortak iz društva...!
Onaj koji bari isključivo grobove, iz svojih perverznih pobuda ili dobre volje, ili pak oba. Nije robijao, nema problem sa samopouzdanjem, a svaka strvina mu je trofej kojim se diči zadivljujuće ponosito. Bilo šta valjano mu se gadi ili ga jednostavno ne zanima. Fetiš, istraživanje podsvesti, ko će ga znati, lože se ljudi i na vunu i zidove. U svakom slučaju pravi mali Crveni krst od čoveka.
-Vidi onu malu, prava za tebe!
-Ma jok, vidi ONU malu, e TA je za mene, mrmljac.
-Čuj "mala"... A da, izvini, zaboravio sam da si ti stari strvinar. Javi nam se ako izbauljaš živ iz tog pejsaža.
-Mogla je da bude tvoja matori, sad je prekasno! Ljubim ruke mlada damo, vi mi izgledate kao žena koja jede kilo 'leba dnevno hjohjo.
-NA TI ME, VITEŽE!
Kada vas stranac pita za pravac,a vi ga pošaljete u pogrešnom smeru
Stranac:Izvinite,gde je staro groblje?
Starosedelac(u ovom slučaju ja):Odavde idete samo pravo,skrenete kod pumpe desno,pa tu do raskrsnice pa skrenete levo,i samo pravo 2 kilometra
Stranac:Hvala puno!
Starosedelac:Ništa,lepo se provedite
Drugar Starosedeoca(u ovom slučaju ortak Pop):Brate poslao si ga u Zvečku,na suprotnu stranu grada,i još si mu za sahranu rekao da se lepo provedu?!
Starosedelac:Pa mora i to neko,samo sam hteo da pomognem čoveku i da ga malo utešim
Svima je poznat onaj osećaj kad te probudi cvileći stomak, jadničak cvili, burgija, uvija se ili kad blejiš za kompom do 3,4 sata (kao ja sada) i ogladniš (baš kao ja sada) i odeš da rovariš po frižideru (baš kao ja malopre). Pristupa se otvaranju frižidera, grabljenju namirnica koje nikada nebi spojio u jedan obrok da su normalne okolnosti (sardina, hladne prženice, mleko i oblande...u mom slučaju), ali pošto nisi u situaciji da biraš kidišeš na hranu poput mladog Etiopljanina posle nedelje dana nejela...Naravno sve se jede s' nogu u rekordno kratkom roku uz sve prisutno mljackanje i osećaj sreće i olakšanja...
Oni su tu. Oni su uvek orni. Pripremljeni. Vrebaju baš tu iza ćoška. Zajebaniji od predizbornih koještarija, fiktivniji od opusa Stivena Kinga, zanimljivi koliko i teroetsko izlaganje geološkog mahera o transformaciji mineralnog sastojka kamena belutka. Trenutak biraju oni, baš kada vam je najmanje do priče, osetiće slabost na kilometar, kao i divlji delfin osakaćenu sardinu. Slomili su sito, rešeto bacili kroz prozor, a sastojke skupili i prepakovali u biblijski zip format, spreman da se otpakuje u svakoj situaciji. U slučaju kontakta sa ovim osobama suptilno uhvatite šturu, jer bujica digresorskih besmislica biće nezaustavljiva.
-Dečko, koliko dugo već čekaš?
-Pa ni minut, tek sam sada stigao, vi?
-Joj, sine, čekam duže nego onomad u Rejkjaviku sedamdes' druge, Spaski Fišera u drugoj partiji meča, znaš Bobi mislio da ga KGB kljuka radioaktivnim zracima preko kamera, pa nije došao, a i Spaski je bio sumnjičav, znaš i Amerikanci imali tad konja za trku, Cia i kojejoške...
-Ahaa. Ok.
-Studiraš li, vidim ja da si ti student?
-Studiram.
-Studira i moj unuk Gile, on ti je sin moga sina Miloša, upisao arheologiju, šta ti ja znam, nije kao onaj moj drugi unuk Petar što batalio fakultet da bi se rasipao kojekude, prodavajući kineske mašinice za kosu upakovane u Braun kutijice, znaš.
Imaš li neku devojčicu, pa naravno da imaš, vidim ja da te nešto muči, kako i ne, ti tako mlad, a ja u stare dane se lomim oko švaleracije?
-Aha. (povlačiš se u stranu)
-Sine, šta ti bi, povlačiš mi se tu kao partizanska eskadrila pred nemačkim štukama, dođi sedi pored čike, da ti ispričam kako sam u Titovo vreme navodio makedonske bolničarke na blud.
Ultimativan način naručivanja u kafani, restoranu, kafiću ili bilo gdje na svijetu, u slučaju kada je to što naručiš ''regulisano'' od strane nekog ko je tu prisutan.
Poznato je, u Srba, da se na slavama ne štedi, da se u današnje vrijeme dižu krediti, da bi sve bilo ''bogougodno'', odnosno, da bi bratija, kumovi i prijatelji imali što više da ''proture kroz guzicu''. Upravo zbog te činjenice, da se domaćin ne bi uvrijedio, na slavama se naručuje kao da je posljednje u životu.
Konobar: Šta ćete popiti?
Ja: Daj mi jedan Lav.
Konobar: Ne zaboravite, večeras je uvaženi gospodin Đorđe diplomirao i rekao mi da sve stavljam na njegov račun.
Ja: E ako je tako, ja ću sve redno- Čorbu, meso da bude vruće, od buta i nešto za dezert. I donesi vinsku kartu.
Ručak koji keva skuva da poneseš kad ideš u dom/stan. Uglavnom je na meniju pasulj, sarma ili ćufte tj. hrana koja može stajati u frižideru nekoliko dana.
Nedeljni obrok se podgreva u ponedeljak prvi put i tako svaki dan sve do petka, a tada već ideš kući da keva opere veš i skuva novo nedeljno sledovanje za sedmicu koja dolazi.
U slučaju da si zvao kolege studente na klopu, ceo nedeljni obrok traje 15 sekundi bez obzira koliko hrane je bilo.
