
Ултимативан начин наручивања у кафани, ресторану, кафићу или било гдје на свијету, у случају када је то што наручиш ''регулисано'' од стране неког ко је ту присутан.
Познато је, у Срба, да се на славама не штеди, да се у данашње вријеме дижу кредити, да би све било ''богоугодно'', односно, да би братија, кумови и пријатељи имали што више да ''протуре кроз гузицу''. Управо због те чињенице, да се домаћин не би увриједио, на славама се наручује као да је посљедње у животу.
Конобар: Шта ћете попити?
Ја: Дај ми један Лав.
Конобар: Не заборавите, вечерас је уважени господин Ђорђе дипломирао и рекао ми да све стављам на његов рачун.
Ја: Е ако је тако, ја ћу све редно- Чорбу, месо да буде вруће, од бута и нешто за дезерт. И донеси винску карту.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.