...mrtvac je u kući.Kaže stara izreka i običaj nalaže,ali ovo onda ne bi bio sleng. Ove reči aludiraju na nečiju sexualnu (ne)moć,kada čoveka ugledamo otvorenog šlica,na pantalonama.
Dolazi nam stric u goste,stari šmeker i drumski "jebač",taj je kresno sve pevaljke duž Ibarske magistrale,magistrir'o je kako sam kaže.A o stoperkama priča sa posebnim pijetetom,one su mu uvek davale,još pre naplatne rampe.Uglavnom dolazi kod nas,malo pripit kao i obično,strina ga drži pod ruku i bocka laktom kad god usta otvori. Ćale:-O,ajde buraz,šta si se nakrivio ko onaj toranj u Pizi?!? Stric:-Evo,kad tebe nema,a mlađi si... JA:-Ćao,čiča kako je?(tad snimim da mu je šlic otkopčan,hi,hi,hi) Stric:-Evo me čičino,jebeš li šta? Ja:-Tu i tamo.Prstom mu pokazujem na šlic,što ne promiče strin. Strina:-Otkopčana ti radnja,nesrećo!Eh,kapija je otvorena,kad je mrtvac u kući.....kaže strina ko za sebe.... Stric:-Kome,ko umro,da ti jebem majku majčinu! Ćale smiruje :-Ajde polako.šta odma galamiš,šali se snajka.Jel tako snajka? Strina samo ćuti!
Lik koji uplati tiket 2h pre polaska u grad. Sa nadom da ce dobiti na istom i sa istim novcem izaci u grad. I ujedno vratiti ortaku kintu koju je pozajmio predhodne nedelje jer mu nije bio prosao tiket.
U vojnickom zargonu nekadasnji naziv za pripadnike mornarice, od strane ostale vojnicke populacije, koja je imala srecu ili nesrecu da ne sluzi ovaj rod vojske. Nadimak je potekao iz toga sto se u leto prilikom izlaska u grad, moralo izlaziti u karakteristicnim belim uniformama i onim letecim tanjirom od kape. Naj omrznutija stvar kod jednog mornara, jer je morala biti idealno cista i ispeglana da bi oficir mozda pomislio da ga pusti u grad.
Izlazimo u grad. Jos nismo ni odmakli od pristanista, kad nam u susret idu plavci iz neke raketne. Padaju preki pogledi i pizdarija je na pomolu. A ovi moji jos nervozni, mesec dana pod uzbunom, niko kap alkohola nije okusio. Jedva cekaju da se oduzmu. -Gde ste duhovi? Neka igranka na groblju kad ste se tako lepo obukli... Naravno, izbija tuca. Ne zna se ko, pije ko placa. Ali vidis ko je beo, ko je plav, pa znas koga da mlatis. Epilog... Mi se vracamo izubijani nazad na brod jer je sve video dezurni sa broda, a one gresnike odvodi vojna murija. Sutradan saznajemo da smo mi imali srece, a oni nisu... One jadnike jos i murija omlatila, onako usput
Grad u Nemačkoj za koji polovina našeg stanovništva zna po fudbalskom timu iz istoimenog grada problem je u tome što polovina ljudi koji znaju za ovaj grad ne mogu da izgovore njegovo ime kako treba
Lik 1: Eee tebra kakvu sam tekmu juče gledao Hofenhajm Meneglabah Lik 2: Koja ti je ova druga ekipa ??? Lik 1: Ma brate kako ne znaš za Moneglabah Lik 2: Ma bre ne znam jbt on Lik 1: Pa brate oni su ti fudbalska ekipa sa najdužim imenom na slovo M Lik 2: Ma da se teraš ti u pičku materinu to ti je Borusija iz Menhengladbaha nauči već jednom Lik 1: Da da brate Borusija Moneoglabeh nisam mogao da upamtim onaj prvi deo imena hvala ti
Tihuana je grad na krajnjem severozapadu Meksika na samoj granici sa SAD sa čije strane granice se nalazi grad San Diego. Između ostalog ovaj grad koji danas ima više od milion stanovnika poznat je po svojim bordelima u kojima su glavni klijenti Amerikanci, koji su to ovekovečili u mnogim svojim filmovima tzv. B kategorije. Otuda se, u žargonu, za nekoga ko se puno oznojio kaže, da se oznojio kao kurva u Tihuani.
A:”Batice, snimi Saleta. Odigrao je jedan basket, a mokar je kao da se tuširao.” B:”Da brate, oznojio se k’o kurva u Tihuani!”
Grad sa mozda najlepsom klimom u Srbiji. Tzv, `ruza vetrova`, cist vazduh, planina Javor u blizini. Preporucuje se ljudima sa hronicnim zdravstvenim problemima, tipa alergija, astma i sl. da dodju nekih desetak dana na leto ili prolece ovde. E sad, grad kao grad, nema bas mnogo zivota, ali ako zelite bas da se odmorite, naspavate i uzivate u prirodi, dodjite u Ivanjicu. P.s. ceo zivot zivim u Bg, u Ivanjici sam bio samo na kosarkaskim pripremama!
U ljudskom srcu ima mesta za sve ljubavi koje prođu kroz naš život. Srce je jedan veoma rastegljiv organ i nikada ne može da se prepuni ljubavima, svi koje smo nekada voleli ostaju tu i vremenom se sabijaju i prave mesta za nove. Ima mesta za sve -za ljubav prema prijateljima, prema bližnjima, prema ljubavnicima, ali i za fatalne bestelesne i platonske veze bez kojih ne bi bilo potpunog uzbuđenja. Te "veze" nam pomažu da zadržimo sjaj u očima i leptiriće u stomaku koji nas izluđuju do granice slatkog bola...do granice kad ljubav počinje da nas obuzima potpuno, pa makar tu osobu nikada ne dodirnuli. To može da se desi i dešava se svakome ko je otvorenog srca, nije zgrčen i ne plaši se da će biti povređen. Neko vas je povredio? Da, pa? Idemo dalje, život je kratak! Da. To je moj odgovor.
Naoružan domaćim sirom i kajmakom, nekoliko niskobudžetnih pašteta kupljenih na sniženju u lokalnom marketu, kesom debelih termo-čarapa, odjećom i obućom, natrpranim u putnu torbu tako da nema mjesta ni da se igla provuče, naš junak se zapućuje na put ka velikom gradu. Na rastanku majka, uz suze koje vlaže njeno lice kao izvor Save, prosipa bukal vode za njim, a ćaletu oči blistaju od ponosa.
U džepu ima para tek toliko da može fino da jede i ako mu nešto ostane da može da izvede djevojku u grad. Naravno, kao i većina seoske djece, on nije sin budžovana pa da može da se rasipa. Na nogama nosi kineske Abidas patike kupljene na obližnjoj Arizona pijaci za 20 maraka (oko 1000 dinara) od para koje je ćale zaradio prodavši sijeno. Noseći tešku torbu u, od cijepanja hrastovine, nažuljanim rukama, naš mali čovjek stiže u velelepni grad gdje studira. Stanuje na kraju grada, zabačen od svih dešavanja, jer je kirija dosta manja u odnosu na centar grada. Živi sa nekom gluhom babom s kojom voli da se slatko nasmije i koja mu, tu i tamo, ispeče svoj specijalitet - gurabije.
Marljiv je student, u indeksu je osmica najmanja ocjena, a u društvu je prava legenda. Svi ga vole, cijene i poštuju zbog njegove volje i želje za napretkom. Kod gradskih djevojaka, koje su navikle na materijalizam, slabije prolazi, ali na svu sreću, kolegice seljančice, koje namirišu njegove feromone na kilometar, hrle mu u zagrljaj. Veoma često, ljudi kao naš junak, uskoro postaju velike ličnosti, asistenti, profesori ili pak doktori.
A zna se desiti da seljak prvi put vidi grad, pa se izgubi u njemu k'o Hadžira u grahu, pa poslije pjeva onu Šabanovu: "S namerom dođoh u veliki grad".
