Vrhunac individualnosti. Nirvana. Prevazilaženje religioznih stremljenja i kompletne civilizacije jednim jednostavnim potezom, nema ljudi, sveta, vasione..Samo ti i zalogaj, savršen minimalizam u globalističko - megalomanskom ludilu.
Čemu komplikacije? Prenemaganja? Zašto bre, i onako smo svi naši. Uostalom - kako su naši stari u ratovima i svoj onoj gladi, grabilo se parče hleba, jedan kazan strugalo trista kašika. I opet nikom ništa. U kratkim crtama, ovom politikom se rukovodi svaki naš ćale, baba, deda, tetka iz Paraćina..Dok nožem za sečenje hleba nabada komad slanine i trpa ga u usta, kutlačom proverava da li je čorba za daću dovoljno slana, varjačom vadi pet zrna pasulja iz šerpe kako bi se proverilo da li je ručak dovoljno kuvan - nakon čega se varjača uredno vraća nazad u šerpu, i naravno..Naravno..............
Treći razred, deveti rodjendan..Radica se sva ustrčala, pokloni, igra, gomila dečurlije, ovo - ono. Sve oko nje, sve kako treba, graja, radost, veselje, mali Slavko pegla jer se nalipačio soka, Ivona cmizdri, sve ide po planu. Naravno, čeka se torta.
Stiže torta, veliko neko čudo, pun kurac čokolade, fila, svega. Ajmo deco, stigla kinder torta! U jebote, kinder torta! Pa to ima samo kod Diznija! Guranje, kuknjava, čupanje za kosu, tri tuče..Kao što rekoh, sve kao po planu. Baba Nada, kao po nekom pravilu, pošto je najstariji ukućanin dobija tu čast da iseče tortu. Uzima nožekanju, seče prvo parče, daje slavljenici. Seče drugo, treće, nož se sav umazao i ulepio od fila, ne ide više kako treba..Baba Nada izbacuje svoju osamdesetogodišnju jezičinu, liže nož sa obe strane i nastavlja da kasapi ono smušeno, oskrnavljeno čudo, uz propratni komentar - Mmmmhm! Dobra!
Trauma, trauma, trauma.
Izraz koji se tiče stidljivih ljudi koji su došli na neko slavlje, pa ubacuju mali komadić pečenja(sa kožicom) čisto da bi ispalo da kao nešto jedu, dok ostali gosti tamane unesrećenu životinju.
Domaćin, budući tast:Zete štose stiso, šetaš tu kožicu po tanjiru pola sata...evo ti pravi komad mesa pa udri(ubacuje mu koščurinu od pola metra sa kilo i po krtine u tanjir).
Smer koji je neophodno uvesti na PMF-u. Kad se već kod nas nijedna grana matematike ne da finansijski isplatiti, bar nek mladi umovi uče da egzistiraju sa dvadeset hiljada mesečno.
Penzioneri se mogu smatrati doktorima nauka egzistencijalne matematike.
- Prijatelju, pošto paprika?
- Deset dinara komad.
- Auuu, al si ga zapaprio. Daj 20 komada po 7 dinara, taman imam da jedem prženiju do petka, a tad će valjda penzija.
Kolač u koji od sastojaka ne ide skoro ništa, a pravi se brže nego što traje podgrijavanje smlačenog pasulja.
- "Baš super izgleda taj kolač, sve mi pravi zazubi..."
- "Znaš kako je zahvalan draga moja, napravi se očas posla. Saćuti stavim jedan komad da probaš!"
- "Ne treba, hvala."
Osoba koja na sam pomen imena neke definicije ili postera, počne da se smeje, pošto zna o čemu se radi...dok ostali iz društva bledo gledaju.
A: Brate, jesi video onu defku "Lopta, jaje i komad sira"?
B: ahahahahahahah objasnila brate!!!
A: da, morao sam da isprobam!
B: i ja sam brate...ahahahah...
C: wtf?!
....hodaju gradom srećnici i mi smo bili to, vrati se kad me poželiš, nisam ti bilo ko....
Pošten neki svet. Prepoznao je milozvučno-preldžijske elemente ritmova Radetovih pesama koje razdrmavaju i najčvršće sinaptičke veze - jednostavno se raspametiš.
To su ti ljudi i žene koji imaju jednu cigaretu i ponude tebi. Kad ovakvog domaćina pitaš da uzore njivu, on prvo uzore tvoju i od tvojih komšija, a sebi ako stigne. Komad leba deli na onoliko delova koliko je komšija, svima pomalo. Ovi ljudi kad vide Beograd na vodi, podignu ga da se ne kvasi.
Jedina slobost im je upravo Rade Lacković. Kad je njegov koncert tad se prodaju i džondir i plugovi samo da se kupi karta. Đe koncert? Je l' u Insbruku? Nie problem! Nek ide i kuća!
- U kojoj si ti momče stranci?
- Radikal!
- S tim se poso ne dobija, momak!
- Jebiga!
- A koju muziku slušaš?
- Rada Lackovića!
- Što odma ne kažeš! Je l' malo direktorsko mesto! Oćeš pola firme?
- Fala gazda, podeliću s radnicima!
Loš osećaj izazvan nedostatkom sredstava za ostvarivanje osnovnih životnih potreba. Često pojačan zavlačenjem ruke u prazan džep, da bi potvrdili unapred poznato stanje.
- Brate, aj' na po komad do Kafanice.
- Ne mogu brate, u totalnoj sam džepresiji...
- Aj' vidi, imaš makar neku siću...
- Ček'... Ma nemam ni za flajku ispred zadruge.
Mnogi ljudi su pokušavali da se dopadnu teta Caci, radnici iz trafike na okretnici seljobusa, međutim od lokalnih udvarača nema jebača.
Udvaranje jeste korak do njenog srca ali samo će pravi i istrajni muškarci poput Mileta i Ratka uspeti da taj put i pređu.
Njihovim stopama krenuo je i Svetislav, inače mesar, pravi domaćin i pošten seljak koji je gajio stoku i živeo od prodaje mesa. Meštanima je uvek ostavljao najbolje komade, dok je na svojoj trpezi uvek bilo svega i svačega ali lošijeg kvaliteta.
Takav je Sveta bio i sa ženama. Umeo je da ih nasmeje, iznenadi pa i udeli po neki kompliment. Izlazio sa misicom mature i sa ostalim lepoticama ali se nikad nije trudio da ih zadrži pa je tako i završio sa običnom ženom koja ga je izabrala kad mu je vreme prolazilo. To su one osobe kojih se niko iz generacije ne seća.
Želeo je Svetislav da se priseti starih dana i da konačno uživa u najbliskijem kontaktu sa ženom kojoj je dorastao. Plašio se neuspeha, bojao da ne napravi istu grešku ali je verovao dovoljno u sebe. Nije imao šta da izgubi. Kod kuće ga je čekala debela i bubuljičava, ona iz poslednje klupe u ćošku.
Idealnu priliku našao je u teta Caci, koja je radila na trafici na okretnici seljobusa, koja je bila redovna mušterija njegove mesare. Svakoga dana ostavljao je najbolje za nju. Krvave ruke momentalno je prao kada začuje lupkanje Cacinih štikli po pločicama mesare. Sklanjao je žilice jer je znao da ih Caca ne voli. I uz opaske i komplimente kupovao je njenu pažnju.
I konačno jednog dana, kad je Caca ušla, razmenili su poglede koji su sve govorili, spustio je sataru, "zatvorio" radnju, i uz "au kakvo meso, pa vrednije je od svega što imam u vitrini", oprao je krvave ruke i skinuo kecelju...
- Svetislave, ako može komad mesa, al' onako dobar da bude.
- A da uzmete kobasicu, al' onako konjsku, dobra je za pasulj!
Komad sušenog svinjskog mesa (naravno, može i od ostalih životinja, al' zna se ko dominira). Pečenica, tačnije, kako je neki nazivaju.
Uglavnom, suvo meso se neće nazvati pekom ako je puno masnoće ili žilica, tj. šareno, nego kad je to čista krtina, savršenstvo ukusa i mirisa, melem za nepce, koja svojim izgledom tjera i najzagriženije religiozne fanatike da odustanu od posta.
Muslimani pri pogledu na nju zaboravljaju činjenicu da im je svinjetina zabranjena.
Postoji i termin "slatka peka", koji se odnosi na one najfinije komade, koji se čuvaju za neke proslave, poput slava ili rođendana, kao i za goste. Takođe, što je malo prijesnija, ukus joj je još intenzivniji.
- Oš peke?
- Je l' papa katolik?
Pončo – vrsta odjeće dizajnirana za utopljavanje ili kao kabanica ako je napravljen od vodonepropusnih materijala. Pončo su izmislili drevni narodi Anda i sada je poznat u preko 150 zemalja širom svijeta.
Pončo je u osnovi jedan veliki komad tkanine s otvorom u sredini za glavu. Pončo koji je otporan na kišu je obično opremljen dugmadima za zatvaranje s jedne strane kada se navuče preko tijela, s otvorima za ruke i kapom za obranu od vjetra i kiše.
Pončo je najčešće povezivan sa centralnom Amerikom, odakle se proširio na ostatak svijeta, a mi ga povezujemo sa državama Španskog govornog područja, najčešće sa Meksikom (vidi sliku).
Također, pončo najčešće vidimo kao muški odjevni predmet, dok se vremenom pončo etablirao kao zanimljiv modni dodatak kod osoba nježnijeg spola, pogotovo u zimskom periodu.
Sjede mangupi i snimaju djevojke na špici.
Ide jedna koja na sebi nosi pončo živopisnih boja.
Dovikuje jedan od njih "Alo mačak, dobar ti taj pončo. Fale ti još sombrero i dobar magarac i kao prava si Meksikanka."
Ona odgovara: "Magarce srećem na svakom koraku, ti si očit primjer. A sombrero bi mi samo pokvario frizuru."
