Česta čestitka. Kuku. I što? Što baš sin? Kapiram ja da muško dijete nastavlja lozu i produžava prezime ali danas nekom poželjeti nešto ovako je čisto malograđanstvo. Nisam feministkinja i činjenica je da nam je zemlja toliko zatrovana prije 16 godina da je sreća ako i bude djeteta ali neee mora to sin da bude ili ništa. Treba li mene sjutra od djevojčice da grize savjest? I najgore je to što su i žene počele da se žale na "pišulje" (?!) jer im je muški porod finiji.
- Da ti porod bude fin i da se prvo rodi sin.
- Napušti svadbu.
Pečat koji sagovornik stavlja nakon što ti se izjada.
-Rekla mi svastika da si vatao neku trijes godina mlađu od tebe. Je l' to istina?
-Evo ovako. Iz tuđih okvira ja sam slomio ženi ruku, rekao psihijatru da je lud i zbog toga lenčario metar dana na psihijatriji, opštio sa banderama, voleo da njušim matore kokoške i pregazio tri mačke nekim Opelom, a znaš da nemam kola, da sam švorc. Šta da ti pričam?
Svadbarska varijanta od kume izgore ti kesa. Kad se kum opelješi, red je i da se napije. Kad hajka na kuma krene, tu i tamo se neki mangup nadje da dobaci ovo: kume izgore ti jetra!
Moj kum je u jednom trenutku rešio da ode sa svadbe, mrtav pijan i ljut što mu navodno muzika nija udovoljavala. Kuma je sa decom regularno ostala. Sutradan dodje kuma na doručak, kuma nema, boluje. Kaže kuma da je kum otišao kući peške. A sutradan zvao policiju da mu nadje auto.
Poslednja opomena osobi koja ti u datom momentu toliko skače po ganglijama da bi ga ajsnuo tim intenzitetom da bi dotični momentalno počeo da mokri dok pokušava da pobegne od preostalih batina.
-Ja ti velim Mićo da nećeš moći da skanuraš to dok dobro ne izbrusiš vr'..
-Je li Đole, jes' ti nekad trč'o i piš'o?
5....4....3...2....1.....Srecna nova godina!
Euforija, prskalice, svi skaču, piči u pozadini ‚‚Kalašnjikov" ili ,,Moji su drugovi" i u tom haosu uspevaš nekako da se provučeš do nje, a ona izgleda bogovski večeras. Treseš se ceo, ljuljaš se, voćni destilati koje si unosio prethodnih sati sada ti rasturaju percepciju - soba se krivi, zvukovi se zaglušuju, čini ti se čak i da pod podrhtava. Ma ko jebe pod sad, moraš stići tamo. Toliko dugo si cekao da kažeš to, tih nekoliko naizgled beznačajnih reči. Ona te gleda, tebe, da, pravo u tebe i izgleda nasmejano. Pa jesi li stvarno toliko smešan? Ili te ona to.....čeka? To je previše nade. Sigurno ne gleda u tebe. Ali to nije ni bitno. Ti si odlučio, da ćeš joj večeras reći sve, da ne možeš više držati to u sebi da ona mora da zna! Sklanjaš ljude koji te bukvalno zaslaču ne bi li ti čestitali jebenu novu godinu. Cela ova Odiseja i konačno si pored nje. Jebote izbliza je još lepša. Poslednji duboki udisaj, muda su sad skupljena i to je to!
-E.....srećna nova.
-Jaoo, hvala! Srećna i tebi! I da te prati zdravlje, sreća, veselj...
-Zajebi to.
-Što, šta ti je?
-Već nekoliko meseci te gledam, gledam i razmišljam. I odlučio sam da to uradim sada. Jebi ga, jeste kliše momenat, ali.....
-Šta to?
-Odvalio bih te od kurca.
Obicno ti neko ovo izgovara kad' ga u drustvu pitas nesto sto je za njega mozda ponizavajuce, a on, da bi te prekinuo, ponekad spustio, a i promenio temu price, izgovori tu frazu.
(Drustvo prica u parku)
Lik 1: "Brate, ti bese jos uvek nisi imao dev.."
Lik 2:(brzo prekida lika 1) "E, zasto su ti tako zuti zubi?"
Lik 1: "Nisu."
(Odmah zatim se tema price menja.)
NE GOVORIM ti poslednji put. Zapravo, ponoviću ovo još jedno šurnaest puta dok me konačno ne budeš poslušao/la. Ako i tada. Ustvari, ja sebe toliko mrzim da tebe volim, džukelo jedna!
- Mihajlo, poslednji put ti govorim...Ako te još jednom budem videla sa tom ženom, među nama je gotovo!
- A ja tebi poslednji put govorim da mi je to samo koleginica sa posla!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Aman, dete, sklanjaj se od tog kompjutera, poslednji put ti govorim!
- Aha, evo…
Koja si ti budaletina, to svet još nije video.
#1: "Matori, što si tako našminkan?
#2: "Ma juče bio murijaški auto parkiran pored moje kuće, pa sam imao želju da ga malo prođiram po gradu. I tek što sedoh, kad eto Titovog brke. Šta je bilo dalje, to vidiš."
#1: "Matori, znaš šta? Nisi ti budala, lažu ljudi."
Još se ja držim. Neću skoro tri metra pod zemlju. Džabe ti je da se nadaš, a i testament sam sastavio, pa ti je svejedno. Jelte, običaj je da se "pogača" peče kad je nekom odzvonilo, kad je bliži drugoj strani, al tvrd sam ja oraj, ne dam se ja još.
Sin: Tajooo, jesi dobro? Sedmi dan ne ustaješ, držiš li mi se?
Otac: Joj, sine, steglo me nešto, pa ne pušta...a i godine su mi već, znaš kako je...
Sin: Jooj, znam, negooo, hteo sam da te priupitam, za onaj ćup još od posle rata što si zakop'o, da se ne zadene, ne bi' ja, nego zauvar je...
Otac: Heh, to li je znači... Misliš da ja tebe ne znam? Pa pričali su mi ljudi, sve pare dade u kafanu, to li mi je naslednik? Idi na njivu pa radi, tamo pare leže, a ne boj se, neću ja jošte, neš se ti najesti pogače, da znaš!
Sin: Ali ćale...
Otac: Sikter more!
Veoma škrt čovek, tvrdica, ne bi ti dao nešto svoje ni za živu glavu.
- E, komšo jel imaš makaze za živu ogradu, samo vrhove da skratim, ove moje se slomiše, moram sutra nove da kupim.
- Nemam ja to, nikad mi nisu ni trebale, a što ne pitaš Milana od preko puta, on ima živu ogradu kao i ti?
- Ma on je škrtica, ni bolest ti nebi dao, gde od njega da tražim, znam da mi neće dati.
- Pa i to što kažeš, a kada mu treba nešto on dođe i traži, iako svoje ne da.
