Odnos između školovane i neškolovane osobe. Javlja se kod oba pola a odnos može biti među ljubavnicima, prijateljima(ako dođe do toga), kolegama sa posla... Koliko god se trudili da to potisnemo i da je nebitno koju je ko školu završio, kao što su nas naši stari učili, kasnije se ipak ispostavi da je jako bitno. Razdor se itekako vidi.
Ulazi tetkica Rafida u amfiteatar i kaže joj profesor da obriše tablu i ostavi samo izraz za brzinu i II njutnov zakon. - Dobro, nema problema. Izlazi profa na cigaret pauzu i vinjak, tetkica ostaje sama i gleda u tablu... - More, izeš mi ovu moju, jebale te jednačine. Sve ću ti obrišem pa piši ponovo, za to si učio školu i primaš veću platu od mene. ---------------------------------------------------------------------------------------- - I, kako ti se sviđa moja nova cura? Samo da znaš da imam ozbiljne namere sa njom. - Sine, ako ti nju voliš, ženi je, šta drugo da ti kažem. - Šta sad ovoj ne valja? Baš je fina, kulturna, vredna i poštena devojka. - Milane, ti si doktor i imaš jako cenjen posao a ona je došla do prvog srednje i sa... - Pa, kakve to ima veze, ima posao u trafici i zarađuje! - Sada se i ne vidi razlika jer ste zaljubljeni, a kasnije nećete imati o čemu da pričate. - Ih, pa ti si apotekarka, a ćale ima samo zanat, i ti ćeš nešto da mi kažeš, ajde molim te! - Jeste, ali tvoj tata nije imao za školovanje zato je i završio zanat, bili su siromašni i sam se snalazio za sve. Ali, u odnosu na Ivanu je bio jako radoznao i sve ga je interesovalo. Ova tvoja priča samo o zvezdama granda, serijama i krpicama. Video si kako me je pogledala kad sam je pitala šta misli o inferiornosti ljudi. - Nisam video. - I bolje, jer nije znala o čemu pričam i prebacila se na drugu temu. - Dobro, ja je volim i boli me uvo za tvoje mišljenje! - Pre neki dan sam našla ukrštenicu koju stalno kupuje i kad sam videla da je na morski greben stavila mg, sve mi je bilo jasno. Po par polja je ispunjeno, uglavnom gde treba da stoje skraćenice. A, da, ono što mi je zaparalo oči jeste kada sam videla da umesto v stavlja w. - Ma, to se zezala, majko bre. - Samo vi uživajte, sreće moje lepe, neka vam brzo prođu dani.
Izraz koji se koristi da se iskaže da je osoba završila veliki deo posla jer kada kupite kola posle Juga ili Stojadina imate utisak da je prošlo ono najteže što se tiče vožnje.
- E ćale položio sam danas dva najteža ispita na faksu - Bravo sine sada će ti ići još bolje, posle juga svaka kola su dobra...
Rečenica kojom se iskazuje potreba da se istakne kako je nešto nekada pre šurnaest godina kupljeno u omiljenoj i nikad prežaljenoj valuti. Jebo evro, a naročito Švajcarce, srpsko srce i dalje pripada Klari Šuman.
Pera: Tebreks, hoćeš da mi prodaš onaj svoj stari "Fijat Bravo"? Znam da je mator, ali mi treba za malog, tek položio vožnju, pa da se malo uhoda, dobar ti, dobar ja... Mika: Znaš kako, matori, on je garažiran već pet godina, ali je u odličnom stanju... Pera: Dobro, sve to stoji, ali koliko ga ceniš? Mika: Pa pazi: ja sam ga platio petnaest glava, ogromne pare za to vreme. Prešao je sto 'iljada, za svakih hiljadu kilometara, ja ti skinem stotku... Dođemo na pet 'iljada. Pera: Aham... A reci mi, ekonomisto, koja je valuta bila tada u opticaju? Mika: Aaa, pa da, tad su još bile marke, jeste... Dobro, samo za tebe, četiri i po 'iljade! Pera: Vrati na pet, pa deli sa dva, mada ti je i to previše. Danas su evri! Mika: Brate, danas nisu sankcije, lakše je nabaviti evre, nego tada marke... A i emotivno sam vezan za njega. Pera: Pa ga zbog emocija garažirao!? Mika: Četiri glave, poslednja cena. Pera: Aj', ne seri, "Bravo" ima na auto-pijaci za ispod iljadarke.
U krugovima zagovornika teorije o evoluciji, logičan i očigledan zaključak jer - za razvoj organizama potrebna je deoba ćelija, a poznato je da su Srbi još milenijumima unazad usavršili deobu...Ćelija...
Beograd, sedmi april 1941. Jutro. Na ulicama pokošena tela; svuda uokolo, hrpe stakla i šuta, nad gradom koji počiva u ruševinama nadvija se oblak dima nalik na krilo slepog miša, i baca gustu senku na svet. Deca pobijenih roditelja vire iz zatrpanih skloništa. Na slaviji, gradski autobus pun leševa odbija da se ukloni sa prekinute putanje. Čopori izgladnelih pasa lutalica radoznalo njuše izginule, nad raskrsnicom, nabijeno na gredu koja štrči iz prelomljene zgrade, visi beživotno telo i podseća na groteskno raspeće. Strah i očaj. Obezglavljena država cepti u groznici i krvi, komanda se razbežala, pljačke, silovanja...Zemlja, sa svih strana opkoljena nacistima, fašistima, ustašama, Bugarima, Šiptarima, logorima smrti, fabrikama za proizvodnju masovnog uništenja..
Napadnuti narod, u čudu, uzima stvar u svoje ruke i počinje da radi ono što najbolje zna - skače u politiku, deli se na četnike i komuniste, laća se puške, bombe, noža, žice, sekire, gura nevolje u stranu i hvata se za gušu.
Čokešina, dvanaesti septembar 2015. Seoska slava, tradicionalna svetkovina. Pod šatrom tela pokošena vinjakom i rakijom, svuda uokolo, hrpe slomljenih čaša i flaša. Deca razularenih roditelja vire ispod stolova. Čopori izgladnelih pasa lutalica se šunjaju i njuše komade pečenja, nad šatrom, na drvetu, visi mlitavo telo lokalnog domaćina koji se na njega iz nekog razloga popeo, i služi kao atrakcija omladini koja ga slika svojim pametnim uredjajima. Opšte rasulo. Obezglavljena država cepti u groznici i nesreći, komande nema, pljačke, silovanja..Za jednim od stolova sinovi i unuci hrabrih predaka vode žustru prepirku podgrejanu alkoholom, skaču u politiku i istoriju o kojoj blage veze nemaju, ko je klao, ko je streljao, izdao, pobegao, upropastio..Laćaju se puške, bombe, noža, žice, sekire, guraju nevolje u stranu i hvataju se za gušu.
U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće. Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- ''Koji sam ja som'' i po kojeg ''Jao Bože'' kada vas uhvati religijski zanos.
Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.
Suprotno od nebi je naša da si je svjećom tražio. U slučajevima kad je snaja zajebana,sklona švrljanju,postrojava sve po kući neretko i piću.Tada na scenu stupa ćaća pa galami na sina,dok snajke nema:Đe su ti oči bile!
Otišla snajka opet "kod svojih"ili u banju sama,a na selu posla preko glave,svi besni samo je muž brani.Ćaća ga psuje:"U šta si gleda pička ti materina,đe su ti oči bile,šta si mi to doveo u kuću,nikad je nema kad treba."U mladoženji krv vri obećava da ćaći da će joj jebati mater dok dođe.a i sam zna da od toga nema ništa,Snajka zna znanje,majstorica je to.
Kažeš kada neko, šatro, kuka zbog stvari koje mu se dešavaju, a ti bi se rado našao na njegovom mestu.
A: Pa jel' ti misliš da je lako biti u upravnom odboru? Znaš kakve su to obaveze? Sastanak ovaj, sastanak onaj, pa poslovni ručkovi. Evo, ugojio sam se 10 kila od kad sam u EPS-u. B: Druže, jel se ti to žališ il' se hvališ. Menj'o bi se s' tobom, pa makar i 15 dobio.
Izraz koji sluzi ili da ohrabri ili da ismeje odredjenu osobu u datoj situaciji.
Partizan se, jelte, svega nagledao i sve i svašta je prošao, tako da vam ne vrede žalopojke kada dodje do upotrebe ovog izraza. Žalopojke ne pomažu, ali će jedno kulturno "ma boli me kurac za partizane" rešiti problem zvocanja vašeg sagovornika.
A: A zašto moramo da imamo slatki kupus za ručak? Je l' baš moram da pojedem? M: Ajde ajde, kako su partizani!
A: Joj a napolju je mnogo 'ladno, ja bih radije da ostanem u kući. B: Što si sisa bre, idemo, kako su partizani!
Narodna poslovica ”Zna se ko kosi a ko vodu nosi” ukazuje na mušku dominantnost koja vlada u našem društvu, na osnovu ove poslovice stvorile su se i nove poslovice koje su varijacija na ovu temu, neke od njih su:
Zna se ko vozi traktor a ko otvara kapiju. Zna se ko trese šljive a ko čeka u potoku. Zna se ko ulazi i ‘vata svinju a ko čeka ispred sa macolu. Zna se ko vuče klade a ko prekopčava lanac. Zna se ko vata crve a ko lega na jajca. Zna se ko jebe a ko drma krevet. Zna se ko kupi šljive a ko peče rakiju.
Glupost koja je ušla u svakodnevni govor, medije i (ne)kulturu. Posebno su novinari skloni ovakvom lupetanju. Valjda zato što zvuči pametno. Naime, cifre su 0-9, i one se koriste u pisanju brojeva. Dakle, ne postoje velike cifre, značajne cifre i sl, već samo veliki brojevi.
-Izdali ste novi album koji se rasprodao još prvog dana, recite mi o kolikim ciframa se radi? -Kada se pomene gubitak državnih preduzeća, koje cifre su u pitanju?
