„nemač pojma“

Sleng za neki kurac koji smo, eto, imenovali, iako blagog pojma nemamo šta je. Avaj, to nas ne sprečava da se zbog istog tog kurca odreknemo uživanja, ljubavi, seksa, poroka, ama u stanju smo da se samouništimo zbog potpune nepoznanice. Ljudi su stvarno čudna sorta.

''Odlazim. Obožavam da ti se predajem pohotno, ni sa kim mi nije tako lepo kao sa tobom, smejem se sa tobom kao luda, ali...ti si tek fićfirić, nestabilni muzičar, nestalan, bez primanja, ja s tobom nemam budućnost.''
''Šta je to budućnost? Ima neko ko je drži u džepu?''
''Budućnost, to je...to je budućnost...kao sigurna budućnost, neko ko može da ti pruži, znaš...budućnost?''
''A je l' poznaješ ti tog veleposednika budućnosti?''
''Ama, čoveče, ti mene ovde zajebavaš, a ja ti pričam o budućnosti, o planiranju, o izgradnji budućnosti, mora da se misli na budućnost.''
''Misli, misli o budućnosti. Najbolje odi na groblje da razmisliš o budućnosti, to je jedina sigurna budućnost za koju ja znam. I ovaj propali muzičar, i tvoj veleposednik iz snova, i ti, i svi mi sa i bez budućnosti, završićemo na istom mestu. Razmisli tamo za čim više žališ, za mnom, koji te obasipao ovim beznačajnim trenucima, ili za budućnošću koja ti je potpuno nepoznata.''

ENEnergija · 15. jan 2012.💬 1624432

Buljaši.

To su oni što im se ne digne na žensko nego na mesara ili stolara.

Muškarci što se šnjufaju u uši.
U društvu se prepoznaju tako što nose šal oko vrata i upasan u gaće.
Dobro podnose alkohol i vesele su prirode. Miris im je važan.

Upoznao sam jednog pre neko veče. Ljigavi čistunac, mirišljava papuča, ispeglana košuljica, veseo pogled, ženski jezik, znači ono, sve najgore.

I jebote pričamo mi i pijemo dunju, a ja sve gledam kako da ga nabodem mamicu mu onu seljačku i pijemo mi, al' jebote dobro pije, prati on mene, kako koju radžu eksiramo ja zahuhćem kao medved, a on izbaci nekakav ženskasti visoki zvuk, kapiram da ga to radi, al boli me kurac i tako se ja, da ne grešim dušu, moram da priznam, fino zargejem. Nisam bio pijan, daleko od toga da sam se uletvio, ali posle sedam dunja ovaj peškirić se odlično držao, mamicu mu njegovu neotesanu.

Elem, nešto smo pričali, neki vic, a zamislite samo kakav vic može da priča jedna seka, neki kurac o dve devojke koje otišle u šoping pa nešto upadnu u raspravu sa prodavačicom oko visine nekih štikli, nemam pojma, bole me kurac, koja je poenta, al' sam se smejao, majke mi nešto mi bilo smešno, bole me kurac, valjda kako ovaj govnar priča ko moja pokojna strina Anastazija pa mi navrle i emocije i sve, a pa poenta cele priče je da je taj fegetlić iz unutrašnjeg džepa svog ultrauskog prsluka izvadio nekakav kurac, kaže "šnjuf".
Nisam ja od prekosutra, bole me kurac, kažem ja njemu da to nije šnjuf nego da je šnjuf kad pričaš nešto što nema mnogo veze, skoro kao "zbljuv".
On meni na to ležerno spusti šaku na koleno i kaže da se opustim, da je ovo najbolji šnjuf ikada. Naime, po njemu je šnjuf nekakav kurac koji se sipa u uši, neka pederska stvar, al' sam tolko bio veseo nešto, dal je od one dunje ili piva ili atmosfere, proradi mi želja i bloe me brige, zbljuvnem ja taj šnjuf u kurac u uši.

I jebote da vidite vi te komedije, čovek od šljufa stvarno pozbljunjavi, kako smo srali ko navijeni, bole me dupe, on, mamicu mu inkulinsku i ja, cimala me riba ja joj se nisam javio, bole me dupe baš da joj se javljam, jebote kolko je dobro.

E i tako priča ima poentu, a ona je da sam se probudio u nekom redom krevetu i shvatio da nešto ne miriše na dobro. Bio sam siguran da nikada neću koristiti šnjuf, ali sam po zbljuvljenoj jastučnici znao da sam jebo jednog koji koristi.

Sve u svemu, bole me dupe, nije loše, bole me kurac baš.

MAMačkasti · 2. feb 2010.💬 531.218386