Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Pisaću o jednom danu. Taj dan mi je bio bitan, ona mi je bila bitna. Sad mi je bitan raspust, al je prošao. K'o i ona.
Preplitanje mi uvek daje taj neki osećaj sigurnosti i ubija mi rastrojstvo.
Razuzdano sunce, jun pred jenjavanjem i dedina pečenica na starom oronulom kuhinjskom stolu davale su tom jutru neku čudesnu melanholiju.
Nas troje sedeli smo na kauču u već starim iscepanim prnjama.
Bili smo siroti. Ja u mozak.
On je voleo pecanje, fudbal, veranje po drvetu, ja sam voleo samo nju.
Sedela je izmedju nas. Sad kada se setim,uvek je ona bila izmedju.
Na tv-u su puštali neki stari partizanski film, moj drugar je tiho puštao u gaće a ja jednostano nisam mogao da pustim njenu ručicu.
Ustala je najednom i uzela onu flašu s' rakijom. Prišla mi je.
Na sred čela imao sam bubuljčugu. Ogromnu. Već par dana.
Ona je već nekoliko puta pokušala da je iscedi ali nije uspevalo. Ovaj put je upotrebila i bakinu iglu koja je bila na komodi do tv-a.
Pukla je konačno. Velika bubuljčuga na čelu je popustila. Prozračna tečnost polako je isticala iz nje. Nigde krvi nigde gnoja. Mislim na bubuljicu.
Hm čudno zar ne?
Velika stara krpa koja je u kući, ili nama služila kao gaza, bila je tu da zaustavi tu tečnost. Kasnije i krv.
Umili povetarac koji je dopirao od napolje, mnogo se razlikovao od onog koji se duboko krio u mom drugaru. ,,Pasulj je kriv'' pravdao se on.
Morali smo da napustimo prostoriju.
Stari izrandjali lanac koji je koji je tandrkao i od koga je odzvanjala cela ulica, nagoveštavao je dedin dolazak iz pekare jasno mi je davao do zananja ako se što pre ne izgubim iz dvorišta moraću da ostanem na ručku.
Nas troje kao tri musketara šepali smo po Vojvodjanskoj kaldrmi.
Ulica puna prašine i vihor koji je tu prašinu vrteo u krug dižući je u nebo, polako je, kao pratilje mladoj venčanicu pred oltarom, tu prašinu spuštao na zemlju.
Levo sa vidljivim povezom oko glave i nevidljivim oko očiju išao sam ja ,ona,vihor božiji izmedju i on prdež mali skroz levo.
,, Jebene vihore si u stanju da napraviš '' buncao sam ja kroz smeh dok su se oni pogledima mazili.
Kasnije , tog popodneva izletelo je još par bubuljica na telu.
Odveli su me doktoru.
Pokazao sam mu tu na čelu, jednu tu na stomaku i jednu na guzici,tu mu nisam pokazivao.
Dobro je što me nije više cedila.
,, Ne smeš dirati boginje i moraš mirovati najmanje četiri nedelje'' ubedjivao me je seoski lekar.
Pa dobro i nije tako loše, ostao mi je jedan vidljiv ožiljak na čelu i jedan manje vidljiv.
Ne na duši, iscedio sam krišom onu bubuljicu na turu a da vam to nisam rekao.
Fetish svih ostalih kasica prasica.
Svako ko ima "karakter" ima vishe kasica prasica.
U njima skuplja pare za kupovinu zzeljenih predmeta, recimo : A, B i C.
Svakodnevnim ubacivanjem novchica u rupicu pojedine kasice, bilo to u kasici za predmet A, B ili C kod ostalih prasica se javi osecaj nelagodnosti, zzelja, zavist i ljubomora.
Oznaka za čistoću i ispunjavanje strogih standarda bakteriološkog, hemijskog i fizičkog kvaliteta.
- Izvolite izabrati maserku, sve su sa Tajlanda i za sve je cena koju smo rekli na ulazu i to ne uključuje srećni završetak. Jedino je poslednja, najmlađa, u startu 50% skuplja, ona je nosilac plave zastavice, ako me razumete. Još uvek.
Izraz koji se koristi prilikom dočaranja nekoj osobi o finansijskoj situaciji zaposlenima u skupštini ili drugim državnim ustanovama.
A daj molim te imam i ja firmu i koliko samo okrenem novca za jednu godinu.. Mogu da kupim Miškovića.
- Slušaj druže da ti kažem, on da proda crno ispod Nokta, onu prašinu od para, ima da te kupi. Jer on ništa drugo ne dodiruje.
Radnja koji obavljaju nabedjeni majstori,budzenje pomocu stapa i kanapa.Izraz je dobio ime po legendarnom liku iz stripa "Alan Ford",Grunfu.
-Sta radis to,bre?
-Evo,brate,sredjujem ti satelitsku,stavljam na konvertor rebarce od Loge,cuo sam da to skuplja rasute signale,bude bolja slika i do 8%.
-Silazi,bre,dole,mojne da te skidam motkom.Sta mi tu,koji kurac,grunfujes.
Čest uzrok lapsus tastaturisa.
Miodrag, vitez slepog kucanja, smešta guzicu u stolicu. Ruke znaju svoje mesto, a prsti raspored koraka za logovanje. Međutim, na ekranu umesto "Miodrag" ispisuje se ";opftsh". Miodrag tad dreknu: "Bre kevo sam ti sto puta rekao da kad brišeš prašinu, tastaturu vratiš tačno u crveni pravougaonik na stolu. Opet si je pomerila u levo!"
Mizantropija ide na level 100. Ili na level Volge iz devestosedme za nas u kojima teče krv ruskih propalih emigranata, odnosno nas sišlih s Besne Kobile.
Tu je dreka, ukćanje, povici, brektanje, nivo ljudomrštva raste a uvek se nađe i neko da savetima doprinese istom: gle sad, odakle se stvori i ovo čičište iz gornje ulice? Svako zna, svako upućuje, svako vidi ono što drugi ne mogu, svi ostali su idioti, kilavi, slabi, glupi, maloumni, usporeni. Gledaš sa strane, vidiš majmune oko vatre kako se deru, domine mučno naslagane evolucije obaraju se za tili čas jedna za drugom, pa se onda aristokratski osetiš iznad toga ko Stevo Žigon u ulozi Princa Pavla. I svi ti pogledi zajapureni, iskeženi, to posrtanje pod teretom, jedan vuče ovamo, drugi tamo, ne, ne, ne, zaista ne mogu ja to, s umornoprezrivim osmehom jednom rukom nonšalantno odmahuješ, a drugom blago prelaziš preko čela da ukloniš nevidljivu migrenu koja se kao maglina skuplja oko glave... Gde je moj čaj, kolutići s vrhova Urala, i Politika iz dvaestreće?
- op op op aj aj drž drž!
- bež bež bež!
- drž drž bre!
- tamo bre tamo jel vidiš!?
- stani nema zašta da uvatim!
- za kurac me vatiš, pa za ručku, za ručku!
- ne guraj ne guraj, sad sad sad!
- okreći okreći!
čičište iz gornje ulice - vidi ga, mlado, ništa ne zna...
- (mrš bre u kurac, stavio si ruke na leđa, ceo život jedeš govna)
- daj daj daj, ovamo ovamo!
- na kant na kant!
- ajde bre diži, esi jeo leba!?
- ma nije teško bre, nego kabasto nezgodno bre!
- diži diž gore pazi! vaza! vaza!... tras cangr!
čičište iz gornje ulice - u papučama se ništa ne nosi kažem ja...
- (u jebo te Sveti Jovan, onaj zimski, jebo te Ilija Simkov)
- otkuj mu noGIce otkuj mu noGIce!
- ma ženi ti otkujem nogice, esi normalan bre ti jedva smo sklopili!
- rasturaj rasturaj! čekić čekić mi dajte!
- odakle da ti dam some, ne držim u džepu!
čičište iz gornje ulice - eee oni stari majstori bez čekića nikad nisu bili...
- (jaoo deda nakusaću ti se panaije! stenje pod teretom)
- izvaljuj prozor! izvaljuj! kroz prozor, kroz prozor!
- gde ćemo kroz prozor visok tri metra!
- ma zid da srušimo! ruuuuuuši sve! ruši vučića!
- ne seri bre, daj ovamo, ovamo na druga vrata!
čičište iz gornje ulice - u moje vreme ja sam sam unosio po tri kreveta i dva oramara odjednom u kuću...
- (uuuu pa jebaću ti unuku kad tad, more i unuka ima ti jebem!)
- ne mož na vrata! ne mož na vrata!
- nazad nazad! skidaj vrata, pazi prste na šarke!
- ajoooooj!
- pa reko da paziš, ćorčo!
- podvuci se ispod, podvuci!
- ljudi ne slušate me uopšte, uopšte me ne slušate, nemož ovako da se radi
mora prvo skica da se napravi...
- stani bre, stani! viš da se zaglavilo, stani, spuštaj da vidimo kolko ima živih!
čičište iz gornje ulice (prihvata skuvanu kafu) – a kažem ti Rale, pre tries godina za opkladu sam uneo krevet kroz odžak, kroz odžak kažem ti, c-e-o k-r-e-v-et!
- (e sad si ga preterao!) daj mi tu lopatu molim te!!!!
...
- Jeli bre, šta radiš ti tu za tim komjuterom dok mi ovamo izginusmo???
- A ima vas dosta, da ne smetam, prelistavam Politiku iz dvaestreće, da li znate da ima sve digitalizovano na internetu, sjajna stvar, sjajna!!!... (srk iz šoljice al ne iz one džombaste Donkafe usrane, nego iz one male, aristokratske na kojoj je našaran idiličan momenat gde rendom romeo uz manodlinu kleko rendom juliji ispod drveta pa joj traži pičku)
- Ma dolazi bre ovamo da ti ne dođem, pridrži ovde leđa mi pukoše!!!
- Ah, dobro oče, ako tako kažete, samo znate da i d-r Trifković i d-r Cincar Marković ne preporučuje prisustvo unošenju stvari u dom, za ljude sklone jektici, neurozi i mizantropiji...
Prva rečenica prosečnog srpskog roditelja kada se vrati sa posla u 15h a ujedno i poslednja pre nego što legne u krevet i ustane oko 22h da bi se presvukao u pidžamu.
Marko, što nisi počistio lišće iz dvorišta, izbacio djubre, obrisao prašinu u dnevnoj sobi?Pa ti bre živiš u ovoj kući k'o parazit, kako te nije sramota?? Sve ja moram!
(3 do 5 minuta kasnije)
-Keva se nalazi u tvom neraspremljenom krevetu komirana, jer nije imala snage da namesti svoj...
Prozor u svet našeg detinjstva. Služio je u najrazličitije svrhe pored one osnovne. Baba bi celu zimu kratila vreme heklajući milje da stavi na njega, onaj kojim je ćale posle često brisao prašinu sa ekrana koju primeti kad ustane da promeni program. Čak i tada ga je voleo, nije mu bilo teško da se diže iz fotelje. Keva je na njemu držala dokumenta, ukosnice i minđuše, a meni je njegov stomak pozadi služio kao štek za duplake sličice Nindža kornjača i da mi ih mladji brat ne utopi u tapkanju. Nije mi smetao večiti oblak prašine kog bih se nagutala dok sam pokušavala da sličice izvučem koje bi se nekom magijom zvanom elektricitet zalepile za mehanizam unutra.
Najbolji drug na kome uvek crtani počinje u 19:15, čudo bez koga ni onaj dođoš video ne bi radio, a o Terminatoru da ne pričam.
Sve dok neko tamo nije rešio da je vreme da se reši stomaka i da ga zameni njegov tanji,uber-fantastičniji i moderniji brat.
I u koj moj sad da lupam ovaj LCD kad zeza slika ?
Pitanje koje se postavlja nekome ko je kilav, mrzovoljan, lenj. Moze da se odrazi na dve situacije.
1. Brate hajde pozuri zakasnicemo, jel ti limun cekas?
2. Ver sam ti rekla pre dva sata da obrises prasinu svinjo muska, pa za koga sam se ja udala, za kilavka, da ne cekas limun mozda?
